"Iran nema šta da izgubi": Svet strahuje od širenja "plamena" sa Bliskog istoka, koji su sledeći potezi obe strane?

Žestoki napad Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na Iran ponovo je zategao ionako krhku situaciju na Bliskom istoku, otvarajući pitanje daljih eskalacija i budućnosti regionalne bezbednosti. U jeku najnovijih dešavanja, razgovarali smo sa Mijatom Kostićem iz organizacije Novi treći put, koji nam je pružio dublji uvid u kompleksnost sukoba i moguće scenarije.

Kostić odmah ističe da su prethodni pregovori bili samo jedan od paralelnih tokova u odnosima Irana i Zapada.

"Postojale su dve paralelne trake", objašnjava Kostić. "S jedne strane, išli su pregovori, naravno uz napor i jedne i druge strane da pokušaju da izvuku maksimum koristi. Paralelno sa tim, obe strane su bile svesne mogućnosti invazije i spremale su se za nju".

On podseća na izjave iranskog ministra spoljnih poslova o potencijalnom kompromisu sa Amerikom, ali i na satelitske snimke premeštanja iranskih postrojenja na obalu i ostrva, što je bio jasan znak priprema za napad. Analitičari koji su tvrdili da su pregovori bili samo priprema za sukob, pokazali su da su u pravu.

Kada je reč o motivima Izraela za napad, Kostić je jasan: "Izrael se oseća ugroženo u smislu da su iranske balističke rakete dovoljno sposobne da pogode ciljeve unutar Izraela". On podseća na raniji iranski odgovor na napad na njihova postrojenja, kada je Iran gađao Izrael, što dodatno potvrđuje percepciju egzistencijalne pretnje.

Tanjug AP/Leo Correa

Slično Americi, Izrael u iranskom režimu vidi direktnu opasnost, s obzirom na to da Teheran "smatra Izrael kao država ne treba ni da postoji". Cilj Izraela je održavanje balansa snaga i odvraćanje neprijatelja na Bliskom istoku.

Američki angažman, dodaje Kostić, ima za cilj da Iran pretvori u partnera kakav je bio pre Islamske revolucije.

"Ova celokupna akcija, kao što je i Tramp rekao, nije uperena protiv naroda Irana, već protiv režima u Iranu koji je antagonistički nastrojen prema čitavom Zapadu", naglašava. U tom kontekstu, pomenute su i izjave Reze Pahlavija u egzilu, koji ovo vidi kao podršku iranskom narodu koji se i iznutra organizuje za svrgavanje aktuelnog režima.

Iran, prema Kostiću, mora da odgovori na napad kako ne bi "ispao slab u očima javnosti i svojih pristalica". Podsećajući na slične situacije iz prošlosti, Kostić konstatuje da se slično dešava i sada.

"Postoje indicije da su gađane i američke vojne baze u Saudijskoj Arabiji, a Bahrein saopštava da je gađan štab američke flote", kaže Kostić. Iako je većina raketa presretnuta, "eskalacija svakako postoji", a režim u Teheranu, koji "nema šta da izgubi", spreman je na "ekstremnije eskalacije."

Prisustvo nosača aviona u Zalivu jasno govori o američkoj spremnosti za mnogo veći sukob.

Nedavni napad SAD i Izraela bio je "vrlo usko targetiran", objašnjava Kostić. Pogođene su zgrade novinskih agencija, Ministarstvo odbrane i zgrada obaveštajne službe. Cilj je bio, između ostalog, i "pogoditi predsednika Irana i vrhove vođa, ali to je bilo neuspešno", Međutim, Kostić upozorava da, ukoliko se pregovori ne nastave na američkim uslovima, "Amerika je i sposobna i spremna da cilja mnogo veće i šire mete u budućnosti, te da potencijalni sledeći napad bude mnogo veći".

Kakav odgovor Irana se može očekivati?

Euronews

Kostić ne isključuje mogućnost uključivanja iranskih proksi snaga u Iraku, Libanu i Jemenu. On navodi da bi šiitske milicije mogle da "koordinisanim akcijama napadnu ne samo američke baze, već i američke saveznike na Bliskom istoku". Ove proksi organizacije su, dodaje, bile "dodatno oslobođene" u prethodnim godinama, ali ističe i da je "padom režima u Siriji i slabljenjem Hezbolaha jedan od ključnih saveznika i oslonaca Irana oslabljen". Iran se i dalje može osloniti na tu podršku, ali u "mnogo manjim kapacitetima" nego ranije. Udari bi mogli uključivati i napade na brodove u Crvenom moru.

Centralno pitanje koje preti da produži krizu je iranski nuklearni program.

"Iran ne želi da se odrekne u potpunosti nuklearnog programa, smatrajući da bi to značilo da nemaju dodatni adut u svojim rukama kada je u pitanju nacionalna bezbednost", objašnjava Kostić.

Amerika zahteva potpuno odricanje od tog programa. Sa tako "ekstremnim zahtevima s jedne i druge strane", vrlo je verovatno da se sukob, ukoliko ne dođe do kompromisa, "može pretvoriti u višemesečno odmeravanje snaga". Brzi kraj bi usledio samo "ukoliko pre toga Amerika izvede neku odlučnu invaziju ili ometanje koje bi potpuno neutralisalo režim u Teheranu".

Trenutna situacija na Bliskom istoku je izuzetno nestabilna. Pitanje je koliko je Iran, nakon ovog napada, uopšte spreman na kompromis, dok Amerika i Izrael pokazuju odlučnost da reše egzistencijalnu pretnju. Svi navedeni faktori ukazuju na to da region ulazi u period neizvesnosti, sa potencijalom za dalju eskalaciju sukoba koji bi mogao imati dalekosežne posledice.