Rat koji "prži" planetu: Sukob u Gazi izazvao zagađenje kao 7 miliona automobila

Dok se troškovi ratnih sukoba i globalnog zagrevanja prepliću, stručnjaci upozoravaju: klimatska prilagođavanja moraju postati sastavni deo humanitarne pomoći kako bi se sprečio potpuni slom već krhkih sistema.

Klimatske promene intenziviraju humanitarne krize širom sveta, a situacija u Gazi je alarmantan primer. Ekstremne vrućine, uništena infrastruktura i izbijanje bolesti guraju sisteme koji su već na ivici provalije ka neizbežnom kolapsu.

Nova studija Univerziteta Queen Mary u Londonu procenjuje da je rat između Izraela i Hamasa do sada generisao oko 33 miliona tona ekvivalenta ugljen-dioksida (CO₂e). Da bi se lakše razumela razmera, to je jednako godišnjoj emisiji cele države Jordan ili zagađenju koje proizvede 7,6 miliona automobila na benzin.

Emisije ne dolaze samo iz direktnih vojnih operacija – raketa i artiljerije, već i iz izgradnje odbrambene infrastrukture, kao i iz ogromnog procesa obnove porušenih zgrada i puteva koji tek predstoji.

Gaza pod udarom ekstremnog vremena

AP Photo/Abdel Kareem Hana

Dok rat uništava resurse, globalno zagrevanje dodatno pogoršava patnju stanovništva. Prošlog leta, smrtonosni toplotni talas u Gazi doneo je temperature iznad 40°C, uništavajući zalihe hrane i izazivajući masovnu dehidrataciju među raseljenim licima koja nemaju struju niti zaštitu od sunca.

S druge strane, svako povećanje temperature za 1°C omogućava atmosferi da zadrži 7 odsto više vlage, što vodi ka razornim padavinama. U martu su obilne kiše poplavile skloništa za 3.000 ljudi, a prema podacima UNICEF-a, do početka februara je najmanje 11 dece, uključujući novorođenčad, umrlo od hipotermije zbog izloženosti hladnoći i vetru.

AP Photo/Abdel Kareem Hana

Visoke temperature, u kombinaciji sa nedostatkom vode i uništenom kanalizacijom, stvaraju plodno tlo za epidemije. Humanitarne agencije upozoravaju na naglo širenje hepatitisa A, dijareje i kožnih infekcija.

"Kada se otpad nakuplja, kanalizacija kolabira, a temperature rastu, uslovi za prenos bolesti postaju katastrofalni", upozorava Asif Husain, direktor britanske dobrotvorne organizacije SKT Welfare. On dodaje da su se u Gazi pojavile i najezde glodara i insekata, što je direktna posledica ekološkog sloma.

Prilagođavanje kao jedini izlaz

AP Photo/Abdel Kareem Hana

Stručnjaci ističu da problem nije ograničen samo na Palestinu. Jemen, Pakistan i druga trusna područja suočavaju se sa situacijom gde su suše i ekstremne padavine postale "strukturno stanje", a ne povremeni incidenti.

"Vlasti i humanitarni akteri moraju prestati da tretiraju prilagođavanje klimi kao nešto odvojeno od hitne pomoći", naglašava Husain. On poziva na hitna ulaganja u otporne sanitarne sisteme i solarnu energiju.

AP Photo/Abdel Kareem Hana

Bez integracije klimatske otpornosti u humanitarne odgovore, zajednice će se suočavati sa uzastopnim krizama bez vremena i resursa da se oporave između njih. U današnjem svetu, borba protiv klimatskih promena postaje neraskidiva od borbe za goli opstanak u ratnim zonama.