Od Karakasa do Teherana: Iran je još jedan ruski partner koji se našao na udaru, dok je iz Moskve došla samo osuda

Rusko ministarstvo spoljnih poslova oštro je osudilo zajedničke napade Izraela i Sjedinjenih Američkih Država na Iran, nazvavši ih "prethodno planiranim i neizazvanim aktom oružane agresije protiv suverene i nezavisne članice Ujedinjenih nacija". U saopštenju objavljenom na telegramu, ruski zvaničnici zahtevaju trenutni prestanak vojne kampanje i povratak diplomatskim pregovorima, optužujući Vašington i Tel Aviv da se kriju iza zabrinutosti za iranski nuklearni program, dok zapravo teže promeni režima u Teheranu.

"Bombardovanje nuklearnih objekata pod nadzorom Međunarodne agencije za atomsku energiju je neprihvatljivo", navodi se u saopštenju, uz ponudu Moskve da pomogne u posredovanju do postizanja mirnog rešenja.

U istom saopštenju, ruska strana navodi da se "američko-izraelski tandem prikriva brigom da Iranci ne dođu do nuklearnog oružja", dok se paralelno zahteva "da se situacija odmah vrati u tok političko-diplomatskog rešavanja".

Osim toga, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov razgovarao je telefonom sa iranskim kolegom Abasom Arakčijem, ponovivši podršku Rusije i upozorivši na moguću "humanitarnu, ekonomsku i možda radiološku katastrofu" u regionu.

Ovakva reakcija dolazi u trenutku kada se Rusija suočava sa sve većim izazovima u međunarodnoj areni. Naime, ona je u proteklih nekoliko godina izgubila niz tradicionalnih saveznika. Od post-sovjetskog prostora do Latinske Amerike i Afrike, Moskva je doživela seriju poraza, uprkos intenzivnim diplomatskim naporima i obećanjima podrške.

Sirija: Od lojalnog saveznika do blickrig poraza u Damasku

Sirija je dugo bila jedan od najvažnijih saveznika Rusije na Bliskom istoku, sa vojnim bazama i ekonomskim interesima koji su se protezali decenijama. Međutim, ofanziva koalicije podržane od strane Turske i pad režima Bašara al-Asada u decembru 2024. godine označio je veliki udarac za Moskvu. Ona nije uspela da spreči kolaps svog ključnog partnera uprkos godinama vojne intervencije.

Asad je pobegao u Rusiju tražeći azil, a nova vlada brzo je započela pregovore sa Moskvom da sačuva neke veze, ali ruski uticaj je značajno oslabljen.

Pre pada, sastanci između ruskog predsednika Vladimira Putina i Asada bili su česti i fokusirani na koordinaciju vojnih operacija protiv opozicije. Štaviše, Bašar al-Asad nekoliko godina pre pada sa vlasti nije putovao praktično nigde, osim u Moskvu.

Putin je na tim sastancima naglašavao potrebu za "političkim rešenjem" i obećao nastavak vojne podrške, ali je upozorio na ograničene resurse zbog rata u Ukrajini.

"Veoma sam zainteresovan za vaše mišljenje kako se razvija situacija u regionu u celini. Nažalost, postoji tendencija prema eskalaciji, to možemo da vidimo. Ovo se direktno tiče Sirije", rekao je Putin Asadu krajem jula 2024. godina u Moskvi, preneo je Reuters.

Tanjug/AP/Alexei Druzhinin, Sputnik, Kremlin

Asad je tražio više oružja i finansijske pomoći, obećavajući da će Sirija ostati ključan most za ruski uticaj u regionu.

"S obzirom na sva dešavanja koja se danas odvijaju u celom svetu, a posebno u evroazijskom regionu, današnji naš sastanak deluje izuzetno važan – da detaljno razmotrimo tok tih zbivanja, da prodiskutujemo moguće perspektive i scenarije", rekao je Asad.

Ovi razgovori nisu sprečili napredovanje opozicije, a Rusija je optužena da je napustila svog saveznika u ključnom trenutku.

Štaviše, krajem januara ove godine Putin je u Moskvi ugostio privremenog predsednika Sirije Ahmeda Al Šaru, sa kojim je razgovarao u srdačnoj atmosferi.

Tanjug AP/Alexander Zemlianichenko, Pool

"Pažljivo smo pratili vaše napore na obnovi teritorijalne celovitosti Sirije i želim da vam čestitam što taj proces sve više dobija na zamahu", rekao je Putin Al Šari, kojeg je, uprkos ranijem stavu da se radi o teroristi, s obirom da je Šara lider Hajat Tahrir el-Šama, da sa njim nema ni pregovora.

Venecuela: Propast "avokado saveznika" u Latinskoj Americi

Venecuela pod Nikolasom Madurom bila je važan bastion ruskog uticaja u Zapadnoj hemisferi, u koji je Moskva uložila milijarde dolara, pre svega u naftu, vojnu opremu i političku podršku. Pad Madura početkom 2026. godine, hapšenjem od strane američkih specijalaca u Karakasu, označio je kraj ruskog uticaja u toj zemlji.

Pre kolapsa, sastanci između Putina i Madura bili su redovni, sa fokusom na ekonomsku pomoć i strateško partnerstvo. Razgovaralo se o finansijskoj podršci, zajmovima i investicijama u naftna polja preko kompanije Rosnjeft.

Tanuug AP/Alexander Zemlianichenko

Putin je obećao da će Rusija štititi Venecuelu od "američkog intervencionizma", dok je Maduro tražio vojne savetnike i oružje, naglašavajući zajednički otpor Zapadu.

U istom periodu, ruske delegacije su insistirale na političkom kišobranu i formalizaciji partnerstva.

"Naše zemlje povezuju čvrsto prijateljstvo, strateško partnerstvo i politička podrška koja ne zavisi od okolnosti".

Strateški odnosi ipak nisu sprečili unutrašnju krizu koja se, naprotiv, rasplamsavala. Po okončanju vladavine Madura, Rusija je optužena da je koristila Venecuelu samo za geopolitičko nadmetanje sa SAD.

Jermenija: Prekid sa post-sovjetskim "bratom"

Jermenija, dugogodišnji saveznik u okviru Kolektivnog bezbednosnog ugovora (CSTO), distancirala se od Rusije posle rata u Nagorno-Karabahu 2020. i 2023. godine. Jerevan je optužio Moskvu da nije pružila dovoljnu podršku u borbi protiv Azerbejdžana, što je dovelo do gubitka teritorija, etničkog čišćenja Jermena od strane Azera i krize u odnosima.

Štaviše, Azerbejdžan je u više navrata napao i zauzeo delove suverene Jermenije, što je takođe iz ugla Jerevana posmatrano kao čin sa dozvolom Moskve. Do 2024. godine, Jermenija je smanjila zavisnost od Rusije, okrenuvši se, čini se u potpunosti, Zapadu.

profimedia

Pre eskalacije krize, sastanci između Putina i premijera Nikola Pašinjana bili su usmereni na bezbednosna pitanja i ekonomsku integraciju. Razgovaralo se o mirnom rešenju u Nagorno-Karabahu i ruskoj ulozi kao posrednika.

Putin je obećavao zaštitu jermenskih interesa unutar CSTO, dok je Pašinjan tražio više vojne pomoći i investicije. Rusija je nakon rata 2020. godine rasporedila i mirovne snage u Karabahu, pokušavajući da očuva status kvo, koji je narušen 2023. ofanzivom koja je dovela do sloma separatista u Stepanakertu/Hankendiju.

Azerbejdžan: Od posrednika do otvorenog raskola

Azerbejdžan je decenijama održavao pragmatične odnose sa Rusijom, sa Moskvom kao posrednikom u Nagorno-Karabahu i važnim partnerom u energetici i oružju. Međutim, u periodu 2024–2026. godine došlo je do oštrog pogoršanja odnosa, koje je kulminiralo krizom nakon obaranja azerbejdžanskog aviona u decembru 2024. i hapšenja Azerbejdžanaca u Rusiji 2025. godine.

Baku je optužio Moskvu za neodgovornost i pokušaje pritiska, što je dovelo do distanciranja i jačanja veza sa Turskom, SAD i Kinom.

Tanjug/AP/Pavel Bednyakov/Sputnik/Kremlin Pool

Pre krize, sastanci Putina i predsednika Ilhama Alijeva bili su fokusirani na energetsku saradnju, bezbednosne garancije i ulogu Rusije kao arbitra u Kavkazu. Razgovaralo se o mirnim pregovorima sa Jerevanom i ekonomskim projektima.

Alijev je tražio ravnotežu između ruskih interesa i sopstvene suverenosti, dok je Putin obećavao stabilnost. Umesto toga, incidenti su doveli do optužbi za izdaju i Baku je počeo da napušta ruske strukture poput CIS-a.

Afrika (Sahel) i Libija: Propala obećanja o zajedničkoj borbi protiv terorizma

U afričkim zemljama Sahela (Mali, Burkina Faso, Niger, Čad) i Libiji, Rusija je pokušala da popuni vakuum nakon odlaska zapadnih snaga, nudeći vojnu pomoć preko grupa poput Vagnera (sada Africa Corps). Međutim, svi pokušali doveli su do gubitka kredibiliteta, pre svega zbog neuspeha u suzbijanju terorizma, koji je jedan od ciljeva koje ruski zvaničnici konstantno ponavljaju u kontaktu sa afričkim liderima.

U Libiji, nakon pada i smrti pukovnika Moamera Gadafija, sa kojim je imala odlične odnose i partnerstvo, Rusija je ojačala veze sa Halifom Haftarom, koristeći zemlju kao bazu za Afriku, ali to nije sprečilo optužbe za oportunizam.

Pre ovih problema, samiti Rusija-Afrika bili su platforma za sastanke sa liderima. Putin je razgovarao o bezbednosnoj saradnji i protivljenju "neokolonijalizmu" Zapada. Obećavana je pomoć, ali rezultati su izostali, a Rusija je optužena da koristi kontinent samo za regrutaciju i propagandu.

Tanjug/AP

Nakon prisustva kapetana Ibrahima Traorea, vođe vojne hunte koja je preuzela vlast u Burkini Faso, na proslavi 80. godišnjice od kraja Drugog svetskog rata, čini se kako je ta zemlja Sahela jedini preostali saveznik Rusije u tom delu sveta.

Reči ministra spoljnih poslova Rusije, Sergeja Lavrova, potvrđuju tu tezu.

"Saradnja u vojnoj i vojno-tehničkoj oblasti, u borbi protiv terorizma i drugih pretnji koje, nažalost, i dalje postoje u ovom delu afričkog kontinenta, takođe ostaje naš najvažniji prioritet. To kako sarađuju pripadnici oružanih snaga naše dve države zaista je primer za mnoge druge", rekao je šef ruske diplomatije na sastanku sa ministrom spoljnih poslova Burkine Faso Karamokom Žanom-Marijem Traoreom sredinom februara ove godine.