Latinović za Euronews Srbija: Kopnena intervencija na Iran malo verovatna, ulozi su ogromni

Napadi i kontraudarci između Iran, Sjedinjene Američke Države i Izrael ne jenjavaju, a region Bliskog istoka ulazi u novu, neizvesnu fazu. O mogućim sledećim koracima aktera sukoba, riziku od širenja konflikta i globalnim posledicama za Euronews Srbija govorila je Branka Latinović, bivša ambasadorka i članica Foruma za međunarodne odnose.

Ona izražava skepsu za eventualnu kopnenu ofanzivu protiv Irana. Podseća na geografske i strateške izazove, ali i na istorijsko iskustvo iz 1979. godine, kada ni talačka kriza u američkoj ambasadi nije dovela do takve operacije. 

"Ne verujem da je kopnena intervencija realna opcija. Ishod će zavisiti od vazdušnih operacija, ali i od kapaciteta Irana da pruži otpor i eventualno proširi sukob na druge ciljeve", ističe Latinović.

Latinović ocenjuje da je sadašnje stanje možda najpreciznije opisao generalni sekretar Ujedinjene nacije Antonio Guterres, koji je na sednici Savet bezbednosti UN ukazao na kršenje međunarodnog prava od strane svih uključenih aktera. Kako ističe, sporne su i intervencije SAD i Izraela, ali i eskalatorne mere Irana, koje uključuju napade na ciljeve van njegove teritorije, čime se narušava teritorijalni integritet više država, pre svega u Persijskom zalivu.

Posebno je, kaže, značajna reakcija Saudijska Arabija, čije je Ministarstvo spoljnih poslova izrazilo solidarnost sa državama čija je teritorija gađana i najavilo da zadržava pravo na odgovor.

"To je vrlo rizičan signal. Ukoliko bi došlo do direktnog uključivanja dodatnih aktera, sukob bi mogao da preraste regionalne okvire. Danas je pojavila neka informacija na X mreži da je navodno gađana baza na Kipru, britanska baza. To onda nagoveštava mogućnost jedne eskalacije, ali i širenje konflikta izvan samog regiona Bliskog istoka". 

Euronews

Govoreći o vojnim kapacitetima Teherana, Latinović podseća da se Iran oslanja na balističke i krstareće rakete, ali i da je već ranije bio predmet sankcija zbog raketnog programa. Posebno ukazuje na Rezoluciju 1929 Saveta bezbednosti iz 2010. godine, kojom su uvedene sveobuhvatne sankcije zbog kršenja obaveza iz Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja (NPT). Upravo nakon tog talasa pritisaka, Iran je tokom mandata američkog predsednika Barak Obama pristao na pregovore koji su doveli do nuklearnog sporazuma.

Međutim, kasnije povlačenje SAD iz sporazuma za vreme administracije Donald Tramp, prema njenim rečima, oslabilo je reformsku struju u Iranu i otvorilo prostor za tvrđu politiku. U tom kontekstu pominje i period predsednika Hassan Rouhani, koji je na talasu reformi i saradnje sa međunarodnom zajednicom pokušao da transformiše spoljnopolitički kurs zemlje.

Na pitanje da li bi smrt vrhovnog vođe mogla da otvori prostor za unutrašnje promene, Latinović ocenjuje da je „momentum presudan“. Iako su u prethodnim godinama postojali snažni protesti, pre svega iz ekonomskih razloga, sadašnja situacija – uz ratna dejstva i spoljne napade – verovatno sužava prostor za unutrašnju političku transformaciju. 

"Tek kada ratna dejstva prestanu, moći ćemo da procenimo da li postoji energija za dublje reforme", navodi ona.

Da li se sukob sa Iranom preliva na Ukrajinu?

Kada je reč o globalnim posledicama, Latinović ističe da sukob ima potencijal da utiče na dinamiku rata u Ukrajina. Podseća da je Iran već pružao vojnu podršku Rusiji, pre svega kroz isporuku dronova i tehnologije, te da se ne može isključiti snažniji angažman Moskve. Ukazuje i na formulaciju ruskog predstavnika u Savetu bezbednosti, koji je sukob opisao kao intervenciju „Vašingtona i zapadnog Jerusalima“, ostavljajući prostor za različita geopolitička tumačenja.

„Ovo može biti početak otvaranja nove stranice u međunarodnim odnosima“, ocenjuje Latinović, naglašavajući da će dalji tok pregovora o Ukrajini, bezbednosnim garancijama i teritorijalnim pitanjima zavisiti i od razvoja situacije na Bliskom istoku.

Euronews

Na pitanje o mogućem trajanju sukoba, ona kaže da je teško davati precizne prognoze. Posebno ističe značaj Ormuskog moreuza i potencijalnog zatvaranja tog pravca, što bi imalo ozbiljne posledice po globalno tržište nafte. Takođe podseća da vazdušni prostor regiona nikada nije bio u ovolikoj meri zatvoren, sa suspendovanim letovima u više zemalja.

„Ukoliko bi došlo do postepenog otvaranja vazdušnog saobraćaja, to bi mogao biti signal smirivanja situacije. Međutim, ulozi su veliki, a kredibilitet i autoritet uključenih strana dodatno otežavaju brzo postizanje kompromisa“, navodi Latinović.

Kompletno gostovanje Branke Latinović pogledajte u video prilogu na početku teksta.