Podzemni nuklearni program izazvao eskalaciju? Insajderska priča - kako je Tramp pokrenuo operaciju "Epski bes"

Američki zvaničnici izjavili su u utorak da je predsednik Donald Tramp naredio napade na Iran nakon što je Teheran prošlog meseca tokom tri runde nuklearnih pregovora pokazao da nije ozbiljan u odricanju od kapaciteta za proizvodnju nuklearnog oružja.

"U suštini su nam ponudili mnogo političkih pobeda i određenih ustupaka, ali nisu bili spremni da se odreknu ključnih elemenata koji su im bili potrebni da dođu do bombe“, rekao je jedan od dva viša američka zvaničnika koji su izneli informacije novinarima pod uslovom anonimnosti.

Dva zvaničnika iskoristila su priliku da ponude nove detalje o tri runde pregovora, pružajući više konteksta o Trampovoj odluci da pokrene Operaciju "Epski bes" usred rastuće kritike demokrata i nekih MAGA republikanaca u vezi sa hitnošću, strategijom i vremenskim okvirom operacije.

Drugi zvaničnik je dodao da Iran pokušava da premesti dodatne nuklearne objekte pod zemlju, ovog puta bez "ventilacionih okna“, koja su SAD koristile da identifikuju tri glavna nuklearna postrojenja u Teheranu tokom napada prošle godine.

Objašnjavajući ciljeve Vašingtona u pregovorima, drugi viši američki zvaničnik rekao je da su oni: da Iran preda sav svoj visoko obogaćeni uranijum; da se tri nuklearna objekta pogođena od strane SAD prošle godine, Natanz, Fordo i Isfahan, trajno dekomisioniraju; da Iran garantuje da će prekinuti podršku proxy milicijskim grupama; i da se raspusti iranski program balističkih raketa, prenosi Times of Israel.

AP/Atomic Energy Organization of Iran

Viši američki zvaničnik je priznao da se poslednje dve teme nisu razmatrale u tri runde pregovora koje je posredovao Oman, ali je rekao da će se o njima razgovarati u posebnim sastancima sa arapskim saveznicima, koje pogađa iranski raketni program i podrška proxy grupama.

Dok su Trampovi glavni pregovarači Džared Kušner i Stiv Vitkof obavestili Irance da očekuju pregovore sa arapskim susedima o raketama i proxy podršci, Iran to nikada nije učinio.

"To je bio jedan od prvih pokazatelja, iako smo se u dobroj veri složili da region preuzme ove dve teme, Iranci nisu ni pokušali da okupi region i razgovaraju o njima“, rekao je prvi američki zvaničnik.

Mirni podzemni program?

Tokom prve runde 6. februara, iranski glavni pregovarač, ministar spoljnih poslova Abas Arakči, tvrdio je da Iran ima "neotuđivo“ pravo da obogaćuje uranijum i da već poseduje dovoljno uranijuma da proizvede 11 nuklearnih bombi, rekao je američki zvaničnik.

Uz Vitkofa i Kušnera na sastanku je bio i šef Bred Kuper, što je navelo Arakčija da upita da li žele da "zaplaše“ Teheran njegovim prisustvom.

AP/Alex Brandon

Američki pregovarači iskoristili su priliku da pitaju Irance zašto grade nuklearne objekte pod zemljom, na šta je Arakči odgovorio da ne žele da im njihova postrojenja budu bombardovana.

"Ako se tamo ne radi ništa nečasno, onda ne bi trebalo da vas brine bomba“, odgovorio je Kušner.

"Veoma smo jasno od prvog sastanka naglasili da je cilj predsednika Trampa da region i svet budu sigurniji nego pre, i ako žele da se ponašaju kao normalna zemlja, možemo imati izvanredan odnos“, prisetio se američki zvaničnik.

Tanjug/AP/Gian Ehrenzeller/Keystone

"Moglo bi se pomisliti da će, kada su ovi ljudi u najslabijoj tački ikada, a predsednik Tramp, koji je dokazano nije blefer, premestio stvarne resurse u region, pokazati stvarni napredak ka pravom sporazumu. Ali sve što smo dobili bile su igre, trikovi i poricanja“, dodao je prvi zvaničnik, naglašavajući da su pregovori krenuli pogrešno.

Arakči "posrnuo"

Na drugom sastanku 17. februara, Arakči je rekao Vitkofu i Kušneru da Iran nikada neće dozvoliti Amerikancima da "diplomatski postignu nešto što [nisu] mogli postići vojnim putem“, ocenjujući to kao lapsus koji je kasnije pokušao da povuče.

Takođe, američki pregovarači su tražili da Iranci pripreme pun predlog sa detaljima ustupaka koje bi Teheran bio spreman da učini. Iako je Vašington tražio da dobije predlog pre treće runde 26. februara, Iran to nije učinio.

Tanjug/AP/Planet Labs PBC

Umesto toga, Iranci su se pojavili sa jednom stranicom izjave u kojoj tvrde da ne žele nuklearno oružje. Kada su američki pregovarači pitali za detaljan predlog, Iranci su predali dokument od oko šest strana koji je pokušavao da opravda dopuštanje ograničenog, "po potrebi zasnovanog“ programa obogaćivanja tokom deset godina.

Iran je zabranio američkim pregovaračima da odnesu dokument u Vašington, ali je zvaničnik brzo pregledao dokument na licu mesta i bio "zatečen“.

Iran’s Foreign Ministry

Iako je dokument detaljno opisivao predaju nuklearnog materijala SAD-u, „u suštini bi im omogućio obogaćivanje pet puta više nego što je bilo dozvoljeno po JCPOA“, rekao je američki zvaničnik, misleći na nuklearni sporazum iz 2015. koji je ograničavao obogaćivanje na 3,67% čistoće. Tramp je napustio sporazum 2018. godine, a Iran je potom masovno povećao obogaćivanje ka nivoima pogodnim za oružje.

Detalji iranskog predloga u vezi sa Teheranskim istraživačkim reaktorom takođe su izazvali zabrinutost Vitkofa i Kušnera. Kada su dokument podelili sa direktorom IAEA Rafaelom Grosijem, zaključili su da Iran traži mogućnost proizvodnje više od sedam puta više uranijuma nego što je potrebno za medicinske svrhe.

"Tvrdnja da koriste istraživački reaktor za dobro iranskog naroda bila je potpuna i lažna pretpostavka da bi sakrili činjenicu da su pokušavali da tamo akumuliraju materijal“, dodao je zvaničnik, navodeći da bi predlog držao Iran samo nekoliko nedelja udaljen od dovoljne količine materijala za proizvodnju nuklearne bombe.

"Test besplatnog goriva“

Vitkof i Kušner iskoristili su treći sastanak da provere tvrdnju Irana da traži samo mirni civilni nuklearni program, nudeći da SAD Teheranu obezbede besplatno gorivo za tu svrhu.

"Zaista su se savijali u svim pravcima pokušavajući da objasne kako je obogaćivanje njihovo nacionalno pravo i nacionalni ponos“, rekao je prvi američki zvaničnik.

Iako su Iranci i omanski posrednici želeli da SAD javno predstave treću rundu pregovora u pozitivnom svetlu, Vitkof i Kušner smatrali su da nema dovoljno osnova za optimizam.

Tanjug/AP/Oman Foreign Ministry

Izveštavajući Trampa nakon razgovora prošlog četvrtka, Kušner mu je rekao: "Pogledaj, ako želiš da napravimo neki sporazum kao Obama, možda bi to bio Obama-plus, mogli bismo ga verovatno sklopiti. Ali to bi trajalo mesecima jer ovi momci nisu želeli da sklope brzi sporazum.“

"Ako nas na kraju dana pitate da li ćemo moći da pogledamo u vas i kažemo da smo zaista rešili problem, rekao sam, pogledajte, biće nam potrebno mnogo da tamo stignemo jer oni u suštini igraju igre“, dodao je Kushner.

Sledećeg popodneva, Tramp je odobrio pokretanje Operacije Epic Fury protiv Irana, u saradnji sa izraelskom Operacijom Roaring Lion.

Vitkof od tada nije razgovarao sa Arakčijem niti sa bilo kojim iranskim predstavnikom, rekao je drugi američki zvaničnik.