Smrtna kazna nakon tri decenije: Slučaj Kriste Pajk potresa američku javnost

Ukoliko sudska presuda bude sprovedena, 50-godišnja Krista Pajk iz Tenesija postaće prva žena nad kojom je u toj američkoj saveznoj državi sprovedeno pogubljenje za više od 200 godina. Izvršenje smrtne kazne zakazano je za 30. septembar i to zbog zločina koji je počinila pre više od tri decenije kada je bila tinejdžerka i kao takva ubila 19-godišnju devojku za koju je bila ubeđena da će joj preuzeti dečka.

Krista Pajk sada pokušava da obori presudu u tvrdnji da bi predviđeno pogubljenje smrtonosnom injekcijom kršilo njena ustavna i verska prava i da bi lek koji se ubrizgava prilikom egzekucije mogao da, umesto bezbolne smrti, zapravo nanese umiranje uz dodatnu bol i patnju. 

Zašto se za izricanje presude u ovom slučaju čekalo punu 31 godinu i gde se još uvek izvršava u svetu, govorili su advokati Veljko Delibašić i Blažo Nedić. 

"Američku javnost najviše intrigira to što je ona najmlađa žena koja je osuđena na smrtnu kaznu u državi Tenesi. Ona je u tenutku izvšenja tek bila punoletna, i to je razlog zašto je formalno-pravno mogla da bude osuđena na smrtnu kaznu", izjavio je advokat Blažo Nedić. 

Prema njegovim rečima, svi pravni lekovi su iscrpljeni, i redovni i vanredni. 

"Krista Pajk je 2012. godine podnela zahtev za ubrzanje izvršenja smrtne kazne, jer verovatno nije mogla da izdrži taj pritisak i očekivanja, kao i neizvesnost i da li će to biti urađeno. U SAD se čeka i po 20 godina na izvršenje smrtne kazne, to je uobičajen postupak", dodao je Nedić. 

Na pitanje o tome zašto je presuda došla tek nakon 30 godina, advokat Delibašić odgovara: 

"Ljudsko pravo je pravo na odbranu, odnosno pravo na život. I u tom kontekstu je sasvim prirodno da osoba koja je osuđena na smrtnu kaznu pokuša na sve moguće načine da tu kaznu izbegne, odnosno da spase sebi život. Američki sistem je vrlo specfičan i prilično komplikovan, ali nije to samo karakteristika američkog pravosuđa, to je svugde u svetu". 

Delibašić smatra da je najveći problem kod smrtne kazne ta agonija, odnosno neizvesnost da li će se kazna sprovesti. 

"Oni napišu žalbu, molbu, bilo koje pravno sredstvo i taj period dok čekaju svaki dan, oni čekaju da li će im neko doći da im kaže da je odbijeno sve. Imamo slučajeve gde su ljudi insistirali na ubrzanom procesu izvršenja smrtne kazne, jer nisu mogli da izdrže tu agoniju i tu patnju", zaključio je on. 

Opširnije o ovoj temi i celo gostovanje pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta