Sukob u Iranu jača Rusiju - visoke cene nafte i gasne tenzije "pune" državni budžet i ratni stroj
Komentari
31/03/2026
-09:03
Rat u Iranu već menja globalnu ekonomsku mapu. Dok Norveška, Kanada i Rusija profitiraju od rasta cena nafte i gasa, SAD i Evropa osećaju udar na inflaciju i rast troškova energije. Naime, visoke cene nafte uveliko "pune kasu" u Kremlju, koji na taj način dobija kratkoročni finansijski "vetar u leđa", dok, sa druge strane, azijske i bliskoistočne zemlje pokušavaju da ublaže poremećaje u snabdevanju.
Viši saradnik u Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS) Ben Čehil u razgovoru za CNN kaže da Kremlj sada može da proda ranije diskontovanu rusku naftu "po punim tržišnim cenama", što predstavlja, kako je objasnio, "prilično veliki preokret" za rusku ekonomiju i to na bolje.
"Najveći dobitnik sukoba (u Iranu) je bez ikakve sumnje je Rusija", kaže.
Naime, dobit za ruske javne finansije dolazi u ključnom trenutku, odnosno pre rata u Iranu. Istraživačica u Carnegie Rusia Eurasia centeru koji se nalazi u Berlinu Aleksandra Prokopenko objasnila je za CNN da iako sukob na Bliskom istoku nije temeljno promenio perspektivu ekonomije, nema sumnje da je ona strukturno oštećena dugotrajnim ratom, pa je određenim zemljama omogućio da "kupe vreme" .
"Sada dobit za ruske javne finansije dolazi u ključnom trenutku. Oni su sebi na ovaj način obezbedili da još neki period nemaju trzavica u finansijskom smislu”, navela je ona.
Pixabay
Međutim, koliko će to vreme trajati, zavisi pre svega od dužine rata u Iranu. To potkrepljuje i vest da je Ministarstvo finansija Rusije nedavno naznačilo da će planirane mere štednje za ovu godinu sada biti pomerene na 2027.
Podsetimo i da je do sredine marta, cena ruske nafte Urals iznosila 90 dolara po barelu - dvostruko više nego u februaru. Viši istraživač u Carnegie Russia Eurasia Centeru Sergej Vakulenko navodi da to nije zanemarujuća činjenica.
Povezane vesti
"Prihodi od nafte i gasa čine oko četvrtine ruskog federalnog budžeta i ključni su za finansiranje "ratnog stroja u Ukrajini. To je loša vest za Ukrajinu", kaže.
Dramatičan preokret
Naime, pre rata u Iranu, broj kupaca ruske nafte se smanjivao, a klijenti su tražili velike popuste, zbog strožih sankcija EU i Vašingtona. Bela kuća je upravo zbog ove situacije čak i kaznila Indiju - jednog od najvećih kupaca ruske nafte u poslednjim godinama.
Takav pritisak je davao rezultate, piše dalje CNN. Prema Međunarodnoj agenciji za energiju izvoz ruske nafte i naftnih derivata pao je u februaru na 6,6 miliona barela dnevno, što je najniži nivo od početka invazije na Ukrajinu 2022. godine
Takođe, prihodi od izvoza pali su za oko 30 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.
Međutim, rat u Iranu doneo je drastične promene, delimično zahvaljujući naglom preokretu stava prethodne administracije Trampa o ruskoj nafti. Naime, početkom marta, SAD su privremeno ublažile sankcije na rusku naftu koja se transportuje brodovima “kako bi nafta mogla da nastavi da teče na globalno tržište“.
Tako je, prema procenama stručnjaka, isporuke Rusije prema Indiji udvostručena u martu u odnosu na februar. Rafinerije u Indiji su na ovaj način povećavale kupovinu kako bi nadomestile pad snabdevanja iz Bliskog istoka.
Anan Kaewkhammul / Alamy / Profimedia
Viši analitičar u Kpleru, Sumit Ritola, pozivajući se na "indikacije cena" iz Argusa (koji prikuplja podatke o energetskim i robnim tržištima), kaže da su poslednjih dana indijski kupci plaćali više za naftnu marku Urals nego za Brent, koji je inače poznat kao globalni referentni standard.
Povezane vesti
"Oštar rast cene Urals pomoći će da se neutralizuju bilo kakvi prekidi u ruskom izvozu nafte usled napada na energetsku infrastrukturu, koje obično pripisuje Ukrajina. Rojters je u sredu izvestio da je najmanje 40 odsto kapaciteta za izvoz nafte u Rusiji bilo zaustavljeno nakon ukrajinskih napada dronovima, spornog napada na glavni naftovod i zaplene tankera, prema proračunima agencije zasnovanim na tržišnim podacima", rekao je Ritola.
Prirodni gas i đubrivo
Nafta i gas nisu jedina "zlatna koka" za Ruse. Naime, sukob na Bliskom istoku mogao bi Kremlju doneti i druge finansijske i strateške dobitke.
Hormuški moreuz je ključna tranzitna ruta ne samo za naftu, već i za ukapljeni prirodni gas, đubrivo, helijum i aluminijum – sve što Rusija inače proizvodi u velikim količinama.
Aleksandra Prokopenko kaže za CNN da kao drugi najveći izvoznik đubriva na svetu, Rusija već dobija “sve više“ porudžbina, a uvoznici u Nigeriji i Gani već unapred kupuju pošiljke za treći kvartal ove godine.
"Kada se uspostave, ove veze će se učvrstiti u zavisnost koja bi mogla da potraje i nakon eventualnog prekida vatre“, napomenula je.
Ona podseća i da je Rusija takođe drugi najveći proizvođač prirodnog gasa na svetu, odmah iza SAD.
Inače, već postoje nagađanja da bi EU mogla da odloži ukidanje uvoza ruskog gasa. Neke uvozne količine trebalo bi da budu zabranjene već sledećeg meseca, dok je rok za potpuno ukidanje svih ruskih uvoza trenutno novembar 2027.
Ko su sve dobitnici, a ko gubitnici zbog globalne krize?
Međutim, uprkos svim naporima da se razvija obnovljiva energija, i dalje postoji poprilična zavisnost od nafte i gasa. Velike rezerve obećavaju veliko bogatstvo, zbog čega se sirova nafta naziva i "crno zlato".
Stručnjaci ukazuju na to da kada cene rastu, proizvođači profitiraju, dok potrošači plaćaju više. Kako kupci traže alternativne izvore, dobitnici pored već pomenute Rusije mogu biti i Norveška i Kanada.
BBC podseća da je ministar energetike Kanade, Tim Hodžson, nakon rata u Ukrajini, brzo pozicionirao svoju zemlju kao "stabilnog, pouzdanog i predvidivog proizvođača energije zasnovanog na vrednostima". Slično čini i Norveška. Međutim, postavlja se pitanje i koliko Kanada zapravo može povećati proizvodnju.
Sa druge strane, predsednik SAD Donald Tramp kaže da, kada cena nafte raste, SAD “zarađuju puno novca“.
Tanjug/AP/Mark Schiefelbein
Svakako, da bi američki proizvođači nafte mogli ove godine da ostvare desetine milijardi dodatnog prihoda ako cene sirove nafte ostanu na trenutnim nivoima. Međutim, kako navodi britanski javni servis pozvajući se na stručnjake, to ne čini SAD neto dobitnikom.
Na primer, neki proizvođači jako su izloženi poremećajima na Bliskom istoku. ExxonMobil, na primer, ima operacije u industrijskom čvorištu Ras Laffan u Kataru, gde je proizvodnja zaustavljena od početka marta, a sada su pogođeni iranskim raketnim napadima, prouzrokujući "opsežnu štetu".
I najvažnije - po osobi, Amerikanci su najveći korisnici nafte i gasa na svetu. Od pojačavanja grejanja u oštrim zimama Srednjeg zapada do sezone vožnje, oni su jako izloženi promenljivim cenama fosilnih goriva.
Ekonomisti iz Oxford Economics za BBC upozoravaju da, ako cene nafte porastu na 140 dolara i ostanu na tom nivou, ekonomija rizikuje kontrakciju. Naravno, Amerikanci nisu sami u toj ranjivosti. Zavisnost evropskih potrošača, među njima i britanskih, posebno od uvoznog gasa znači veći rizik za rast.
To bi se odrazilo kroz udar na inflaciju: kretanja na tržištu poslednjih nedelja mogla bi kasnije ove godine dodati oko 0,5 odsto inflaciji, i to ako se povećanje cena prenosi na proizvode poput đubriva i troškova transporta.
Dobra vest je da, postajući energetski efikasniji tokom godina, Zapad je generalno otporniji na šokove cena energije nego ranije. Veliki deo uticaja zavisi ne samo od budućeg kretanja cena, već i od reakcije vlada, što je prema pisanju BBC-ja, "žestoka tema" u evropskim zemljama.
Kako navode, nije iznenađujuće da su mnoge vlasti oprezne kada je reč o velikim paketima pomoći, jer su i njihove finansije pod pritiskom. Reakcija tržišta obveznica na rizik od veće inflacije preti da poveća troškove već zaduženih zemalja za milijarde dolara.
Naravno, najveća neposredna pretnja bila je uobičajenim kupcima nafte i ukapljenog gasa koji prolaze istokom kroz Hormuški moreuz. Azija dobija 59 odsto svoje sirove nafte iz Bliskog istoka, dok Južna Koreja čak 70 odsto.
Kako su akcije tamo pale zbog poremećaja i zabrinutosti oko troškova, političari su upozoravali i na rizik za industriju proizvodnje čipova. Na primer, Južna Koreja proizvodi više od polovine svetskih memorijskih čipova.
Međutim, najveći potrošači u regionu donekle su zaštićeni zahvaljujući planiranju i diplomatiji. Kina ima rezerve dovoljne za nekoliko meseci potrošnje i, prema izveštajima, povećala je kupovinu iz Irana.
Isto važi i za Indiju, koja takođe koristi tu privremenu “zelenu svetlost“ da se okrene Rusiji. Tačno šta će se dalje dogoditi, naravno, zavisi od razvoja sukoba. Ali je malo verovatno da su SAD u potpunosti predvidele neke od ovih ekonomskih posledica dok su planirale napade na Iran.
Komentari (0)