"Kopnena invazija malo verovatna, moguć desantni udar": Marković za Euronews o tome šta stoji iza Trampovih izjava

Kopnena invazija na Iran je malo verovatan scenario, ali je moguć desantni udar na Ormuski moreuz ili na ostrvo Harg, rekao je za Euronews Srbija Nikola Marković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu. On navodi da neki stručnjaci smatraju da će američki predsednik Donald Tramp odgovarati pred sudom zbog svojih izjava, uključujući i najavu udara koji će Iran vratiti u kameno doba, zbog sumnje da iza njih stoji malverzacija na berzi. 

On je rekao da je poslednji put kada se kopnena invazija uspešno sprovela na tu azijsku državu bilo 1941. godine kada su anglosovjetske snage izvršile združeni udar iz svih pravaca.

Marković, međutim, kaže da to sada neće biti moguće jer su se i Amerikanci povukli iz Iraka, a i nemaju ni mogućnost da napadnu sa istoka, odnosno iz Pakistana i Avganistana, koji su trenutno u ratnom sukobu.

"Koliko znamo, i Azerbejdžan sa severa takođe se drži neutralno, tako da je jedini mogući scenario ovde da se izvrši neki desantni udar na Ormuski tesnac ili na ostrvo Harg koje se nalazi u Persijskom zalivu i koje je vrlo važno za transport iranske nafte. To ostaje jedan od mogućih scenarija gde Amerikanci verovatno hoće da izvrše neki pritisak na Iran da se rat prekine i da se na taj način ograniče njihova dejstva u toku ovog rata", rekao je sagovornik Euronews Srbija.

"Ne bih mnogo verovao izjavama Trampa"

Tramp je najavio udare koji će Iran vratiti u kameno doba, pa se postavlja pitanje da li je realno očekivati totalno uništenje infrastrukture u Iranu poput energetskih postrojenja.

Marković kaže da što se tiče vraćanja u kameno doba, ne bi mnogo verovao izjavama američkog predsednika.

Prema njegovim rečima, Tramp stalno ima tendenciju da menja izjave i da govori čas jedno, čas drugo.

"Neki stručnjaci i neke kolege s kojima razgovaram ovih dana smatraju da će on biti možda i suđen upravo za te izjave, jer sumnjaju da iza tih izjava stoji malverzacija na berzi. Naime, ako pogledate kretanja novčanih tokova, vidite da kad on krene da najavljuje, na primer, povlačenje iz rata sa Iranom, počnu da padaju cene goriva. S druge strane, kad on najavi neku drugu akciju, krenu da rastu akcije na berzi. Sumnjaju da se iza tih njegovih čestih promena izjava krije nešto drugo, odnosno da se kriju malverzacije na berzi, i da krugovi koji su bliski oko njega ostvaruju ogromne profite", rekao je Marković.

Euronews Srbija

On je rekao da svi američki i izraelski zvaničnici kažu da su uništili veliki broj iranskih balističkih i krstarećih raketa, ali da ipak određeni broj raketa prođe i da je to negde 10-20 raketa koje Iran ispali u toku jednog dana. 

Marković kaže da je strategija Teherana čuvena u nauci o međunarodnim odnosima, politikologiji i istoriji kao strategija eskalacije radi deeskalacije.

"Teheran ide na to da što više iscrpi ekonomski i američku i izraelsku stranu i da eskalacijom, odnosno raketiranjem glavnih položaja te dve strane koje ratuju protiv njega, da ih na taj način iscrpi i prinudi da one sklope mir", rekao je on.

Marković je naveo da Iran to vrlo efikasno radi, uz ogromne materijalne i ljudske gubitke što, dodaje on, pokazuje da je Teheran bio spreman da trpi ozbiljna razaranja i ozbiljne materijalne štete radi vršenja pritiska na izraelsku i američku stranu da prekinu sa napadima na iransku državu. 

Kraj NATO-a?

Da je Tramp od početka drugog mandata već ušao u ozbiljne konfrontacije sa svojim saveznicima kaže Marković, pa se postavlja pitanje da li je najavljeno povlačenje SAD iz NATO-a jer Alijansa nije pridružila ratu sa Iranom samo retorika ili stvarno opasnost po opstanak Alijanse.  

On kaže da je Tramp od januara 2025. kada je u svom drugom mandatu u Beloj kući, došao u konfrontaciju i sa Danskom, da se sukobio i sa Španijom i sa Kanadom, kao i sa mnogim drugim zemljama. 

"U NATO-u stvarno postoje ozbiljne konfrontacije. Odnosi nisu idilični ni sa Makronom, ni sa Mercom, ni sa britanskim premijerom Kirom Starmerom, tako da postoji serija neslaganja. Ali, ako gledamo strateški, Evropa je vrlo važna za Sjedinjene Američke Države, zato što se Evropa nalazi između glavnih regiona sveta i tako da bi to američko eventualno povlačenje iz NATO-a onemogućilo da ona strateški deluje i da Amerika prenosi svoje trupe sa severnoameričkog kontinenta prema Evropi i prema drugim regionima sveta koji su važni za očuvanje američke dominacije u svetu", rekao je on.

Marković kaže i da ako se desi to eventualno povlačenje američko iz NATO-a, treba se vratiti na ugovor o formiranju Severnoatlantskog saveza iz 1949. godine, navodeći da je američka vlada jedan od garanta.

On je precizirao da američka vlada ima ovlašćenje da prima akreditivna pisma od novih članica koje žele da pristupe Savezu i, takođe, ona treba da da odobrenje i da obavesti ostale članice da neka država želi da istupi iz Saveza.

"S te strane, to bi moguće značilo i kraj tog saveza, odnosno stvorilo bi neku, možda u drugom scenariju, potrebu da se ti članovi redefinišu i izmene od strane NATO članica", dodaje on.