Skoro 8.000 života ugašeno samo u jednoj godini: Tragedija svetskih razmera o kojoj se malo priča

Međunarodna organizacija za migracije (IOM) saopštila je u utorak da je tokom 2025. godine na migrantskim rutama širom sveta stradalo ili nestalo oko 7.900 ljudi. Ovim tragičnim bilansom, ukupan broj mrtvih i nestalih od 2014. godine premašio je cifru od 80.000.

Agencija Ujedinjenih nacija naglašava da su ljudi i dalje primorani na opasna i neregularna putovanja jer su im bezbedni i legalni putevi nedostupni. IOM je uputio apel državama širom sveta da pronađu političku volju kako bi se sprečio dalji gubitak života.

"Dokumentovali smo više od 80.000 smrtnih slučajeva i nestanaka tokom migracija od 2014. godine", navodi se u saopštenju agencije. Iz IOM-a upozoravaju da ove brojke predstavljaju samo "donju granicu" stvarnog broja pogođenih ljudi, što dodatno naglašava potrebu za hitnom akcijom kako bi se zaustavilo stradanje i pružila podrška porodicama koje su ostale iza žrtava.

Iako je broj od 7.904 dokumentovana slučaja u 2025. godini nešto manji u odnosu na rekordnih 9.200 iz 2024. godine, IOM ističe da ovi podaci ukazuju na "nastavak i eskalaciju globalnog neuspeha u sprečavanju smrti koje je bilo moguće izbeći".

Promene na granicama SAD i rute u Americi

AP Photo/Christian Chavez

Na američkom kontinentu zabeležen je nagli pad kretanja ka severu duž centralnoameričke rute u poređenju sa 2024. godinom. Marija Moita, direktorka IOM-a za humanitarni odgovor, objašnjava da je primarni razlog za to "velika promena u migracionoj politici administracije SAD i zatvaranje južne granice".

Iako je broj smrtnih slučajeva na ovoj ruti opao, agencija upozorava na nedostatak preciznih podataka iz Sjedinjenih Država i Meksika, kao i na smanjen kapacitet IOM-a u regionu zbog rezanja budžeta.

Evropa i Azija: Promene u kretanjima i rekordna smrtnost

AP Photo/Francisco Seco

U Evropi je ukupan broj dolazaka opao, ali se struktura migranata promenila. Državljani Bangladeša sada čine najveću grupu onih koji pristižu, dok je broj dolazaka iz Sirije opao nakon političkih promena.

Na morskim putevima ka Evropi zabeleženo je oko 3.400 mrtvih i nestalih. Od tog broja, 1.330 slučajeva registrovano je na centralnomediteranskoj ruti, dok je više od 1.200 ljudi stradalo na ruti koja vodi preko Zapadne Afrike i Atlantika ka španskim Kanarskim ostrvima.

Posebno kritična situacija zabeležena je u Bengalskom zalivu i Andamanskom moru, gde je tokom 2025. godine stradalo skoro 900 ljudi, uglavnom izbeglica iz naroda Rohinja, čime je ovo postala najsmrtonosnija godina ikada zabeležena na toj ruti.

"Iza brojki stoje ljudske sudbine"

AP Photo/Elio Deisderio

Direktorka IOM-a Ejmi Poup istakla je da se rute menjaju usled sukoba, klimatskih pritisaka i političkih odluka, ali da rizici ostaju veoma stvarni.

"Iza ovih brojki stoje ljudi koji kreću na opasna putovanja i porodice koje čekaju vesti koje možda nikada neće stići", izjavila je Poup. Ona je naglasila da su precizni podaci ključni za razumevanje ovih ruta i kreiranje intervencija koje mogu spasiti živote.

Procenjuje se da je od 2014. godine kriza nestalih migranata direktno pogodila oko 340.000 članova porodica. Oni se suočavaju sa teškim psihološkim, socijalnim i ekonomskim posledicama dok god sudbina njihovih najmilijih ostaje nerasvetljena.

Iz IOM-a zaključuju da je neophodna istrajna politička volja kako bi se svet suočio sa ovim problemom i kako bi porodice žrtava postale vidljive u javnosti.