Branković o izboru Halilura Rahmana: Iznenađenje je što kandidat Kipra nije izabran za predsednika GS UN

Ministar spoljnih poslova Bangladeša Halilur Rahman izabran je za predsednika 81. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, pošto je na glasanju održanom u Njujorku pobedio ambasadora Kipra pri UN Andreasa S. Kakurisa. Rahman će dužnost formalno preuzeti u septembru, kada će naslediti nemačku političarku Analenu Berbok.

Komentarišući ovaj izbor za Euronews Srbija, bivši ambasador Srbije pri Ujedinjenim nacijama Branko Branković ocenio je da ga je ishod glasanja donekle iznenadio, pre svega zbog činjenice da je kiparski kandidat imao dugogodišnje iskustvo rada u samoj organizaciji.

„Meni je to malo iznenađenje. Ne zbog samog Rahmana, koji je ministar spoljnih poslova i nesumnjivo iskusan diplomata, već zato što njegov protivkandidat kao ambasador u Ujedinjenim nacijama poseduje iskustvo rada u sistemu UN, dok Rahman takvo iskustvo nema“, rekao je Branković.

Bianca Otero / Zuma Press / Profimedia

On je podsetio na primer nekadašnjeg jugoslovenskog diplomate Lazar Mojsov, koji je pre izbora za predsednika Generalne skupštine proveo pet godina kao ambasador u Njujorku.

„U naše vreme nije bilo sporno da kandidat za predsednika Generalne skupštine mora da ima značajno iskustvo u radu Ujedinjenih nacija. Lazara Mojsova su svi poznavali, zbog čega je čak bio izabran aklamacijom, bez formalnog glasanja, što je izuzetno redak slučaj u istoriji UN“, naveo je Branković.

Funkcija mnogo važnija nego što izgleda

Prema njegovim rečima, mesto predsednika Generalne skupštine često se pogrešno doživljava kao isključivo protokolarna funkcija.

„To nije tačno. Predsednik Generalne skupštine ima mnogo posla u usaglašavanju stavova država članica, koordinaciji rada različitih tela i rešavanju proceduralnih pitanja koja se pojavljuju tokom zasedanja“, objasnio je Branković.

On je podsetio da Generalna skupština svake godine razmatra između 100 i 150 tačaka dnevnog reda, kao i da predsednik koordinira rad šest glavnih komiteta, 21 potpredsednika i Generalnog komiteta.

Euronews

Branković je naglasio da predsednik Generalne skupštine nema ovlašćenja da samostalno donosi odluke ili nameće političke stavove.

„On može da predlaže, koordinira i usmerava rad, ali ne odlučuje. O svim važnim pitanjima odlučuju države članice kroz pregovore i glasanje“, rekao je bivši ambasador.

Može li Rahman da bude glas manje razvijenih zemalja?

Govoreći o očekivanjima da bi novi predsednik Generalne skupštine mogao snažnije da zastupa interese zemalja u razvoju, Branković ocenjuje da će Rahman svakako imati priliku da utiče na ton rasprava i način formulisanja određenih inicijativa, ali da njegova funkcija ipak ima jasno definisana ograničenja.

„Predsednik Generalne skupštine ne može da gura političke stavove na način na koji to javnost često zamišlja. Njegova uloga je da obezbedi funkcionisanje sistema, koordinaciju i vođenje procesa“, istakao je on.

„Analena Berbok nije ostavila značajan trag“

Osvrćući se na mandat dosadašnje predsednice Generalne skupštine, nemačke političarke Analene Berbok, Branković je ocenio da njen mandat nije bio posebno upečatljiv.

„Ne mislim da je ostavila značajan trag kada je reč o novim inicijativama ili važnim političkim procesima. To ne znači da je njen rad bio negativan, ali nije bilo poteza po kojima će njen mandat ostati posebno upamćen“, rekao je on.

Posebno je ukazao na izostanak značajnijih inicijativa u oblasti međunarodne bezbednosti i mirovnih procesa.

„Pre svega kada je reč o pitanju rata u Ukrajini i drugim globalnim krizama, nisam video inicijative koje bi njen mandat izdvojile kao posebno važan“, zaključio je Branković.

Izbor Halilura Rahmana dolazi u trenutku kada se Ujedinjene nacije suočavaju sa brojnim izazovima, od ratova i bezbednosnih kriza do pitanja održivog razvoja i položaja zemalja u razvoju, zbog čega će novo rukovodstvo Generalne skupštine imati važnu ulogu u vođenju političkog dijaloga među 193 države članice.

Kompletno gostovanje Branka Brankovića pogledajte u video prilogu.