SAD i Iran pregovaraju u Dohi: Kakva je budućnost mira na Bliskom istoku nakon nove američko-iranske eskalacije?

Zbog napada na brod pod zastavom Singapura u Ormuskom moreuzu verovatno od strane iranskih snaga, američka vojska je odlučila da u noći 26. na 27. jun izvede napade avijacijom na položaje Irana u moreuzu, pre svega oko grada Sirika.

Ubrzo je stigao odgovor iranske strane koja je gađala „osam važnih američkih ciljeva“ u bazi Ali Al-Salem u Kuvajtu i komandi američke Pete (V) flote u Bahreinu. Posle eskalacije sukoba od četiri dana, ubrzo su se obe strane složile da obustave neprijateljstva i vrate se za pregovarački sto.

Osnovna razlika je što će se nova rundu pregovora održati u Dohi (glavnom gradu Katara), umesto u Švajcarskoj kako je bilo planirano, i što će oni biti obavljeni putem posrednika, odnosno samostalnim razgovorima iranske i američke strane sa katarskim rukovodstvom.  

Posredni razgovori dve delegacije 

Iako su svetski mediji izveštavali da će doći do razgovora između dve delegacije uz njihovo direktno učešće, čini se sve izglednijim pretpostavka da će razgovori teći odvojeno. Navodi katarskog ministarstva spoljnih poslova otklonili sve sumnje oko načina pregovora (odvojeni razgovori) uprkos suprotnom navodu američkog predsednika Donalda Trampa. Prvo je na današnji dan, 30. juna, u katarsku prestonicu došla američka delegacija na čelu sa Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom i susrela se sa premijerom te države Muhamedom Al Tanijem, ali bez bližih informacija o susretu osim da se govorilo o aktuelnim prilikama u regionu.   

Kao netačni ispostavili su se i navodi jednog od glavnih iranskih pregovarača Kazema Garibabadija, koji je u ponedeljak 29. juna negirao da postoje planovi za tehničke razgovore ove nedelje. Već sutradan se stav promenio. Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Ismail Bagei je tada izjavio da će se razgovori fokusirati na „implementaciju klauzula memoranduma, kao i vraćanju zamrznute iranske imovine“ koja se nalazi u Kataru. To može posredno da ukaže da iranska strana zahteva oslobađanje šest milijardi, odnosno prve polovine od 12 milijardi ukupnih sredstava koja su zamrznuta kod katarskih vlasti. 

AP Photo/Vahid Salemi

Svakako brojna pitanja koja su predmet spora (odmrzavanje imovine, ukidanje sankcija, plovidba Ormuskim moreuzom, uklanjanje mina, pitanje prisustva Izraela u Libanu i druga..) ukazuju da rok od 60 dana neće biti dovoljan. Već je prošlo dve nedelje od sklapanja primirja, a čini se da nema nikakvog pomaka koji bi doveli do krajnjeg sporazuma o nuklearnom pitanju Irana. Zato ne treba da čudi natpis lista Aksios da je „krhko primirje SAD i Irana na ivici propasti“, i da postoji povećana mogućnost obnove eskalacije.    

Tajne odredbe ugovora sa Libanom kao pretnja miru 

Navodi u svetskoj štampi poslednjih dana o "tajnom bezbednosnom aneksu" koji postoji u okviru ugovora Izraela i Libana, može da unese ozbiljnu uznemirenost i reakciju Irana, Hezbolaha i drugih njihovih saveznika.

Ako se ispostave kao tačne vesti da je IDF dobio pravo da se sadrži na libanskoj teritoriji dok ne bude došlo do razoružanja Hezbolaha, to faktički znači poziv na novi rat. Deluje neverovatno činjenica da će jedna militantna organizacija koja postoji toliko decenija, pristati da bude tek tako bez borbe bude razoružana od strane glavnog neprijatelja.  

Takođe, isti sporazum navodno sadrži odredbu po kojoj IDF nema vremensko ograničenje za povlačenje sa teritorije južno od reke Litani. Vojne operacije IDF-a protiv svih pretnji na teritoriji južno od Žute linije su dozvoljene, a libanska vojska neće moći da bude raspoređena na ovu teritoriju sve dok to ne odobri Izrael. Sve to deluje kao ozbiljno narušavanje i kršenje libanskog suvereniteta, što može da izazove reakciju lokalnog (pre svega šiitskog) stanovništva, kao i regionalnih aktera kao što je Iran.  

Objavljen “nacrt ugovora“ o eventualnim ovlašćenjima Odbora za mir u Gazi 

Ako se ispostavi kao tačno pisanje inostrane štampe (list Guardian), nove varnice na Bliskom istoku mogu da izazovu natpisi da Trampov Odbor za mir planira nacrt rezolucije kojom će da „dodeli sebi sveobuhvatni pravni imunitet za rad u Gazi“. To znači da će američki zvaničnici, vojnici i izvođači budućih radova biti izuzeti od svake pravne odgovornosti u slučaju da se desi ubistvo, povreda ili zlostavljanje Palestinaca, kao i u slučaju da im bude oduzeta imovina.  

Ono što takođe može da izazove revolt, jesu navodi da će nacrt ove rezolucije omogućiti Odboru za mir da „besplatno dobije javnu imovinu u Gazi“, što može stvoriti pravni presedan u kome će se bez naknade i saglasnosti vlasnika (Palestinaca) njihova imovina ustupati Odboru. Iako pojedini američki zvaničnici negiraju ove informacije, sama pomisao na to da se one ispostave kao tačne značiće ponovnu aktivaciju uloge Hamasa u toj oblasti.  

Kako je to preneo izraelski Kanal 13, izraelsko rukovodstvo sve više menja naziv termin „dobrovoljna migracija“ sa terminom „plan slobodnog kretanja“ kada se govori o planovima za preseljavanje Palestinaca iz Gaze. U tom cilju je premijer Netanjahu tražio od svoje savetnice za međunarodne odnose Karolin Glik da „unapredi planove za preseljenje Palestinaca“ putem veza sa nepriznatom državom Somalilend i Demokratskom Republikom Kongo, javljao je izraelski list Haaretz u toku aprila ove godine. To je izazvalo ozbiljne reakcije arapskih država koje su u dobrim odnosima sa vladom u Tel Avivu, pa je tako Jordan pretio ratom u slučaju preseljenja Palestinaca. No ipak, od saradnje izraelskih vlasti sa Somalilendom ostvarena je vojno-strategijska korist u slučaju rata sa Hutima u Jemenu (nalaze se sa druge strane Bab el Mandeba) u zamenu za političko priznanje nezavisnosti i otvaranje ambasade u Izraelu.   

Moguće regionalne komplikacije i nastavak ratova IDF-a 

Izraelska vojska nastavila je da napad uporišta Hezbolaha u južnom Libanu, ali su vojne akcije preduzete i u južnoj Siriji (oko grada Dare i El Kuneitre), na više mesta u Gazi, kao i racijama u Zapadnoj Obali. Mogu da unesu određenu zabrinutost i vesti koje je preneo izraelski Kanal 12 u toku prošle nedelje na osnovu nezvaničnih informacija. Prema njima izraelska vlada izgleda ozbiljno razmatra mogućnost formiranja baze oko luke Berbera u Somalilendu, a u toj nameri mogu dosta da im pomognu njihovi saveznici iz Ujedinjenih Arapskih Emirata koji već imaju bazu u tom gradu. Zato je pokret Ansar Alah (Huti) ubrzo nakon toga ponovio da će odgovoriti vatrom na svako raspoređivanje izraelskih snaga na ovoj teritoriji.