"Upozorio sam ga na katastrofu koja dolazi": Netanjahu u sukobu sa bezbednosnim aparatom, ko je znao za napad 7. oktobra

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je tokom poslednjeg mandata više puta ulazio u sukobe sa ljudima iz bezbednosnog aparata, najčešće zbog pitanja propusta bezbednosnih službi tokom napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine kada je poginulo oko 1.300 ljudi.

Prvo je kulminirao spor sa bivšim ministrom odbrane Joavom Galantom oko toga ko je odgovoran za napad. On je smenjen na zahtev Netanjahua početkom novembra 2024. godine, a na njegovo mesto doveden je Izrael Kac. Pošto se u javnosti nastavila diskusija oko ove teme, Netanjahu je marta 2025. godine otpustio šefa Šin Beta, Ronena Bara, pokušavajući da prebaci odgovornost na njega za bezbednosni propust.  

Ulje na vatru doliveno je krajem te godine kada je vlada pokušala da formira svoju komisiju za istraživanje događaja sa početka oktobra 2023. godine. Vlast je tim zakonom zahtevala da sama odredi mandat istrage i izabere članove komisije, umesto da se ta odluka prepusti pravosuđu. Tek nakon velikog pritiska javnosti, dalja akcija prekinuta jer se većina stanovništva zalaže za hitno osnivanje nezavisne državne komisije koju bi predvodili predstavnici pravosuđa. 

Tanjug/AP Photo/Ariel Schalit

Zatim je Netanjahu sredinom aprila 2026. godine imenovao sebi lojalnog oficira i savetnika za vojna pitanja, Romana Gofmana, za direktora Mosad-a, umesto dotadašnjeg šefa Davida Barnee. Ubrzo nakon što je Barnea sišao sa funkcije početkom juna, došlo je do smene njegovog zamenika agencije (Agent A), koji je prema pisanju izraelske štampe jedan od najsposobnijih članova Mosad-a sa velikim zaslugama i službom od 22 godine. U javnosti se dosta govorilo da je uzrok smena na vrhu Mosada to što ova služba nije uspela da izvrši smenu režima u Iranu iako je na raspolaganju imala velika sredstva (350 miliona dolara).  

Pitanje odgovornosti za 7. oktobar jeste jedno od glavnih u toku izborne kampanje, a sadašnji lider opozicije, bivši načelnik generalštaba Gadi Ajzenkot, je dobar deo svog izbornog programa posvetio ovoj temi sprovodeći sopstvenu istragu. Brojni natpisi u štampi, kao i izjave aktera vojnog i političkog života o incidentu od 7. oktobra 2023. godine dodatno su opteretile pozicije Netanjahuove vlade od početka septembra ove godine do sada. 

Pisanje Haretza na kratko ugrozilo Netanjahuov rejting 

Izraelski list „Haretc“ je 8. septembra ove godine objavio interesantnu vest da je predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata, Muhamed bin Zajed, razgovarao sa izraelskim premijerom pre napada Hamasa oktobra 2023. godine. Tom prilikom on ga je upozorio na predstojeći napad ove militantne grupe, ali je Netanjahu navodno ignorisao te vesti. Ubrzo je stigla vest da je Netanjahu zapretio tužbom novinaru koji je objavio članak. Reakcija na vest pokazala se u prvim istraživanjima javnog mnjenja (list „Mariv“) koja su govorila da opozicija ima većinu u Knesetu (61 poslanik), ali se prema kasnijim istraživanjima u toku septembra situacija popravila za sadašnji režim.  

Nove optužbe protiv Netanjahua za 7. oktobar pretnja opstanku vlade 

Javnost je prvo uzburkala izjava bivšeg obaveštajnog oficira Baraka Serija na društvenoj mreži X, koji je napisao da Netanjahu „čini sve da spreči osnivanje zvanične istražne komisije o događajima od 7. oktobra 2023. godine“. Da stvar bude još gora, Seri je ukazao kako je on bio „upozoren i obavešten“ pre događaja, ali je ignorisao sve informacije. Zatim je list „Jediot Ahronot“ (Yedioth Ahronoth) preneo slične vesti „pozivajući se na neimenovane bezbednosne zvaničnike“ govoreći da premijer ta upozorenja nije dostavio Mosadu, Šin Betu i Amanu (Vojna obaveštajna služba).  

Ove varnice samo su dodatno zapalile vatru. Ubrzo su se mnogi upućeni u unutrašnje političke prilike Izraela setili natpisa lista Tajms of Izrael (Times of Israel) od 9. oktobra 2023. godine koji je ukazivao da je šef egipatske obaveštajne službe Abas Kamel krajem septembra te godine bio u Izraelu, kada je preneo Netanjahuu vesti da će Hamas izvršiti napad (11 dana pre događaja). To je samo pokrenulo novu seriju natpisa o ovoj temi, bacajući senku krivice u smeru Netanjahua. 

Ronen Bar ponovo optužio Netanjahua 

Netanjahu pokušao da odbaci optužbe, ukazujući da je bivši šef Šin Beta, Ronen Bar, ignorisao znakove upozorenja u noći pre napada, te da nije obavestio premijera niti preduzeo odgovarajuće mere. Optužba nije bila usmerena samo na Bara, već i na bivšeg načelnika generalštaba Hercija Halevija i tadašnjeg šefa Amana, Aharona Halivu, koji su navodno održali sastanak 6. oktobra uveče na ovu temu, ali ga o tome nisu izvestili.  

Tanjug/AP/Gil Cohen-Magen

Bar je zato u ponedeljak 28. septembra izjavio kako planira da podnese tužbu za klevetu protiv Netanjahua, odbacujući navode koji ga terete. On ga je optužio da vodi kampanju čiji je cilj prebacivanje odgovornosti na bezbednosne zvaničnike selektivnom objavom dokumenata. Bar je izjavio da je upozorio Netanjahua na „predstojeću katastrofu” i predložio mere odvraćanja i jačanje odbrane duž granice sa pojasom Gaze. 

Poseta Ujedinjenim Arapskim Emiratima u jeku unutrašnje krize 

Samo dan ranije, u nedelju uveče 27. septembra, Netanjahu je otišao u zvaničnu posetu Ujedinjenim Arapskim Emiratima, zajedno sa suprugom i šefom Mosada Gofmanom. Zanimljivu vest preneo je list Asošijeted pres, koji se pozvao na izvor upoznat sa situacijom, navodeći da je poseta bila usmerena da bi se demantovao izveštaj koji je početkom septembra objavio list „Harec“ u vezi toga da je predsednik UAE, Muhamed bin Zajed, razgovarao sa izraelskim premijerom pre napada Hamasa. Naravno, kabinet izraelskog premijera je vest okarakterisao kao lažnu, ukazujući da se poseta ticala „jačanju bilateralnih odnosa i razgovorima o regionalnim pitanjima“.  

U štampi se isticalo (Yedioth Ahronoth) da je postojao tajni deo susreta lidera dve zemlje sa predstavnicima Saudijske Arabije, Maroka i Jordana, kao i drugih zalivskih država. Navodno je tema tog dela diskusije bila razgovor o Iranu, Hutima i saradnji u oblasti protivvazdušne odbrane, ali za sada nema zvanične potvrde o tome.  

Očigledno je da se sadašnji premijer plaši sudbine Golde Meir koja je morala da podnese ostavku nakon bezbednosnog propusta u Jomkipurskom ratu 1973. godine, kada su Egipat i Sirija iznenada napali Izrael. Tadašnja „Agranat komisija“ je utvrdila njenu direktnu odgovornost za napad, zbog čega je ona morala da sa povuče sa funkcije i više nikada nije stupila na neko mesto u državnoj službi.