Japan se vratio faksu, bolnice receptima na papiru: Šta je otkrio veliki prekid Microsoftovih servisa?

Desetine zemalja ostale su gotovo 24 sata bez Outlooka i Teamsa. Dok su vlade, bolnice, brokeri, železnice i druge kompanije tražili alternativna rešenja, prizori posle pada Microsoftovih servisa delovali su gotovo nadrealno. S jedne strane, zaposleni su slavili "slobodan dan s neba", a s druge su se i zemlje poput Japana, poznatog po naprednoj tehnologiji, oslonile na sredstva za koja mlađe generacije možda i ne znaju kako funkcionišu: fiksni telefon i faks.

Vredi podsetiti da je faks nastao 1864. godine, a koristio se još od 19. veka. U opticaju su ponovo bilo i rukom ispisani, teško čitljivi lekarski recepti koje farmaceuti ipak uspevaju da protumače. Povratak "starim" rešenjima bio je jedini spreman plan B, dok je Microsoft svakog minuta dobijao 20.000 prijava problema iz svih krajeva sveta.

Dan kasnije, velika većina Microsoftovih servisa ponovo je radila. Kompanija je rano ujutru saopštila da beleži "stabilan oporavak" u svim pogođenim okruženjima. Istovremeno prati količinu imejlova koji su "zaglavili" u redovima za slanje i, kako je navela, neće proglasiti incident završenim dok sve poruke ne budu isporučene.

To u praksi znači da će neki mlađi korisnici iskusiti "čar" klasične pošte: pošalješ pismo u četvrtak, pa imaš sreće ako stigne u subotu ili nedelju. Slično se sada očekuje i s neisporučenim imejlovima Microsofta. Ovo može biti dobra lekcija za one koji nikada nisu živeli bez tehnologije koja sve obavlja brzo i jednostavno. Ali ostaje pitanje: jesmo li funkcionisanje čitavih društava učinili potpuno zavisnim od tehnologije?

Pre odgovora koji se nameću, treba pogledati šta se dogodilo. Problem je počeo u četvrtak, 12. novembra, predveče po našem vremenu, najpre u Americi. Za otprilike sat vremena, prijave problema i potpuni prekidi Microsoftovih servisa počeli su da pristižu u sedište kompanije iz 74 zemlje. Ukupno je zabeleženo više od 7,4 miliona prijava, a u najintenzivnijem periodu stizalo ih je gotovo 20.000 u minutu.

Kvar je zahvatio Exchange Online, Microsoftovu cloud uslugu za imejl i kalendar. Zbog toga su Outlook, Teams, Copilot i niz povezanih aplikacija prestali da rade ili su radili usporeno. Organizacije koje Microsoftove servise hostuju na sopstvenim serverima uglavnom su prošle bez većih posledica.

Pad servisa vratio svet na faks i telefon

AP Photo/Kirsty Wigglesworth

Najupadljivije je bilo to što ni najdigitalizovanije zemlje na svetu nisu uvek imale rezervni digitalni plan. U Japanu, gde je kvar počeo baš s početkom radnog dana u petak, brokerske kuće i upravitelji fondova vratili su se faksu kako bi potvrđivali transakcije. Pojedine referentne vrednosti investicionih fondova objavljene su sa zakašnjenjem, preneo je "Nikkei".

Terminal za međunarodni avionski teretni saobraćaj u Tokiju zatražio je od klijenata da kontaktiraju zaposlene telefonom ili faksom, a japanska vlada priznala je da je pogođena i njena IT infrastruktura. Reč je o velikom paradoksu za zemlju koju Amerikanci vide kao "pogled u narednih 100 godina tehnologije" i u kojoj su humanoidni roboti na recepcijama i u službama za korisnike uobičajen prizor.

U Nemačkoj je železnička kompanija Deutsche Bahn prijavila "masovno usporavanje" Outlooka od četvrtka u 19 časova. Zbog toga je mogla da šalje samo ograničene informacije o alternativnim rutama. Vozovi su saobraćali redovno, dok je nemačko Ministarstvo za digitalna pitanja saopštilo da nije bilo većih problema u saveznoj administraciji, preneo je Rojters.

Na udaru su se našli i brojni drugi sistemi. U Velikoj Britaniji pogođeni su Nacionalna zdravstvena služba (NHS) i londonska Metropolitanska policija. U Irskoj je nacionalni zdravstveni sistem (HSE) savetovao lekarima i farmaceutima da se vrate papirnim receptima. U Australiji su probleme imale savezna policija i obaveštajna služba. Indijske avio-kompanije upozorile su na kašnjenja u pružanju usluga, Maersk na zakašnjele obaveštenja za klijente, dok su trgovci kompanije CMC Markets u Singapuru radili telefonom i preko WhatsAppa.

Promena mreže pokrenula kvar, zavisnost ostaje

AP Photo/Kirsty Wigglesworth

Šta je izazvalo prekid? Microsoft odlučno tvrdi da nije bilo sajbernapada. Kompanija je saopštila da je reč o "tehničkom problemu koji nije povezan sa sajber-bezbednošću niti sa veštačkom inteligencijom i agentima". Prema njenom objašnjenju, problem je nastao tokom ranije nadogradnje mrežnog kapaciteta, a ispoljio se nakon nedavne promene u mreži.

Oporavak nije tekao glatko. Microsoft je u petak prvo saopštio da su ponovna pokretanja servera dala "pozitivne rezultate", da bi nekoliko sati kasnije priznao da postupak nije urodio plodom u meri u kojoj se očekivalo.

Dugogodišnjim korisnicima Windowsa ovo je možda izmamilo gorak osmeh. Microsoft je poznat po problemima s ažuriranjima: poruka "Instaliranje ažuriranja 20 odsto. Ne isključujte računar", ponovno pokretanje usred posla, ažuriranje koje pokvari nešto što je do juče radilo, pa ga kompanija povuče. Gotovo svako ima priču o ažuriranju zbog kog je sistem "zamro" na neko vreme.

Ali šta se događa kada se to ne desi jednom računaru, već cloud infrastrukturi na kojoj rade javne, ključne i manje važne usluge, bolnice i tržišta? Australijski ministar unutrašnjih poslova i sajber-bezbednosti Toni Berk javno je napravio poređenje: Microsoft, rekao je, veruje da se suočava s nečim sličnim incidentu kompanije CrowdStrike, kada je ažuriranje "pošlo po zlu". Problematično ažuriranje CrowdStrikea 2024. godine onesposobilo je milione Windows računara širom sveta.

Ovo nije prvi prekid Microsoftovih servisa ove godine. Kompanija je imala zastoj u Microsoftu 365 u januaru, a prošlog meseca i na cloud platformi Azure. Prethodio im je i prekid iz oktobra 2025.

Microsoft se u petak javno izvinio: "Duboko žalimo zbog ometanja koje je ovaj incident izazvao našim klijentima i partnerima. Svesni smo poverenja koje nam ukazuju i tu odgovornost shvatamo krajnje ozbiljno".

Kompanija je objasnila da je, zbog velikog broja zahteva, servise vraćala postepeno i na svakom koraku proveravala stabilnost. "Iako je to potrajalo duže, pomoglo je da se obezbedi stabilan oporavak", navela je. Obećala je i detaljan izveštaj o incidentu po završetku interne istrage.

Akcije Microsofta pale su 1,7 odsto pre otvaranja berze u petak, ali su tokom trgovanja ostale uglavnom stabilne, uz blagi rast u popodnevnim satima. Od početka godine i dalje su u plusu oko osam odsto. Najveći udar pretrpelo je svakodnevno funkcionisanje tržišta.

Euronext je prijavio probleme s imejlom, tajvanska kompanija za hartije od vrednosti otkazala je otkup obveznica, Richemont je nakratko odložio objavu polugodišnjih rezultata, Aviva je aktivirala rezervne sisteme za konferencijske pozive o poslovnim rezultatima, a Workhorse je pomerio objavu svojih rezultata za 16. novembar. Analitičar Morningstar DBRS-a Mario De Čiko procenjuje osigurane gubitke širom sveta na između 300 i 500 miliona dolara. Za prekid izazvan CrowdStrikeom 2024. godine odgovarajuća procena iznosila je između 400 miliona i 1,5 milijardi dolara.

Šta ova "avantura" znači za budućnost?

AP Photo/Rick Rycroft

Paket Microsoft 365 koristi više od 450 miliona poslovnih korisnika, i upravo je to ulog. "Ovaj incident pokazuje koliki deo radnog dana danas zavisi od imejla i alata za saradnju jednog provajdera", rekao je Luk Kihou iz kompanije Ookla, vlasnika sajta Downdetector.

Irski konsultant za bezbednost Brajan Hounan upozorio je na "koncentrisani rizik" kada sve zavisi od jednog provajdera.

Džoš Gilbert iz eToroa ukazao je na ponavljanje prekida: ako pouzdanost postane hroničan problem, svaki IT sektor imaće razlog da dvaput razmisli pre nego što još više sistema prepusti jednom provajderu.

Džejson Eider iz kompanije William Blair procenjuje da se kratkoročno Microsoftova pozicija neće promeniti, jer je zamena alata duboko ukorenjenih u svakodnevni rad skupa i složena. Dugoročno bi, međutim, neki klijenti mogli postati otvoreniji za alternative, poput Google Workspacea ili novih kancelarijskih alata koje je ove nedelje predstavila kompanija Anthropic, tvorac sistema Claude AI.

Konkurencija se već prilagođava. Od oktobra 2025. Google nudi uslugu za sinhronizaciju imejlova i datoteka, kako bi zaposleni tokom prekida Microsoftovih servisa mogli da pređu na Gmail i Drive. Japanska vlada poručila je da "pažljivo prati" reakciju kompanije. Sledeće poglavlje ispisuje se u detaljnom izveštaju koji je Microsoft obećao.