Pit Hegset pod lupom posle poraza republikanaca: Kolika je njegova uloga u ratu s Iranom?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Republikanci su pretrpeli težak poraz na međuizborima u Sjedinjenim Američkim Državama. Politički potres posebno je odjeknuo u tradicionalno republikanskim sredinama, a među rezultatima koji su privukli pažnju jeste i izbor afroameričkog demokratskog kandidata za senatora u Misisipiju.
Jedan od glavnih razloga nezadovoljstva birača, prema ocenama iz same Republikanske stranke, jeste rat sa Iranom. Potpredsednik Džej Di Vens otvoreno je ukazao na njegovu političku cenu, a pažnja se ponovo usmerila i na ministra odbrane Pita Hegseta. Iako je preživeo pokušaj opoziva, njegova uloga u pokretanju i vođenju američke vojne kampanje protiv Irana ostaje pod lupom.
Od televizijskog voditelja do čoveka na čelu Pentagona, Hegset je za nešto više od godinu dana postao jedno od najkontroverznijih lica Trampove administracije.
Kada ga je Donald Tramp početkom 2025. godine predložio za ministra odbrane, Vašington je reagovao sa iznenađenjem. Njegovo imenovanje u Senatu prošlo je tesno, a presudan je bio glas potpredsednika Džej Di Vensa.
Hegset je u Pentagon stigao sa ambicijom da promeni ne samo način funkcionisanja američke vojske već i njenu ideološku i institucionalnu kulturu. Najavljivao je obračun sa onim što je nazivao "vouk“ politikom i povratak tradicionalnom vojnom duhu. Ukinuo je programe raznolikosti i inkluzije, ograničio služenje transrodnim osobama u vojsci i pokrenuo hrišćanske službe u Pentagonu. Instituciji je vraćen i istorijski naziv Ministarstvo rata.
Njegov mandat obeležile su i velike kadrovske promene. Više od 80 generala i admirala našlo se na udaru smena ili blokiranih unapređenja, uključujući i najviše pozicije u vojnoj hijerarhiji. Hegset je insistirao na tome da vojni vrh mora da sledi novu politiku administracije, dok su kritičari upozoravali na sve izraženiju politizaciju oružanih snaga.
Ipak, najveći politički teret nosi njegova uloga u američkoj vojnoj strategiji. Bio je jedan od najglasnijih zagovornika napada na Iran, koordinisanih sa Izraelom, ali i niza kontroverznih operacija u Latinskoj Americi.
Njegov mandat pratili su i bezbednosni propusti. Posebnu pažnju izazvao je slučaj kada su poverljivi planovi američkih udara na Jemen greškom podeljeni u grupnoj prepisci na aplikaciji Signal.
Kritike su kulminirale u novembru 2026. godine, kada je republikanski kongresmen Tomas Masi pokrenuo inicijativu za Hegsetov opoziv, optužujući ga za kršenje Ustava i vođenje rata bez odgovarajućeg odobrenja Kongresa. Republikanska većina ipak je blokirala pokušaj opoziva.
Za njegove pristalice, Hegset je čovek koji je razbio birokratske strukture Pentagona i vratio fokus na vojnu spremnost. Za protivnike, on je simbol nepromišljene upotrebe sile i pretvaranja vojske u instrument političke volje Bele kuće.
Tanjug/AP/Evan Vucci
A koliko je njegova odgovornost za rat u Iranu zaista velika i da li je Hegset samo izvršilac Trampove politike ili jedan od njenih ključnih kreatora? O tome za Euronews Srbija govori Miad Nakhavali analitičar i autor podkasta "Middle East Analitika“.
"Hegseta pre svega vidim kao deo čitave administracije i političkog obrasca koji trenutno dominira Vašingtonom. Kada ga slušate, primećujete da pokušava da preuzme Trampovu retoriku i stil komunikacije. Na neki način pokušava i da svoju političku sudbinu veže za predsednika, iako smo videli da Tramp može biti veoma nepredvidiv i da preko noći smenjuje ljude iz svog okruženja", kaže naš sagovornik.
Ipak, bez sumnje, Hegset je jedan od arhitekata koordinacije napada na Iran zajedno sa Izraelom.
Tanjug/AP/Nathan Howard
Uprkos svemu, preživeo je pokušaj opoziva, a Nakhavali ne krije razočaranje zbog toga.
"Verujem da su razočarani i mnogi Amerikanci koji su glasali za demokrate. Jedanaest demokratskih kongresmena nije prisustvovalo glasanju. Neki su navodili da su bili sprečeni zbog saobraćajnih gužvi, drugi su imali zdravstvene razloge", dodaje Nakhavali.
Smatra da bez obzira na objašnjenja, ovo pokazuje da demokrate nisu dovoljno disciplinovane i koordinisane. To je posebno važno ako žele da se od januara organizovano suprotstave ovoj administraciji.
Nakhavali: Iran ima čvršću pregovaračku poziciju, postoji ozbiljna mogućnost nove eskalacije sukoba
Promenljivi tonovi iz Vašingtona u vezi sa ratom protiv Irana, neslaganja unutar američke administracije i sve izraženiji zahtevi Teherana ukazuju na složeniju političku i bezbednosnu situaciju. Iako pojedini američki zvaničnici šalju signale da nije vreme za nastavak vojnih operacija, to ne znači nužno da je Bela kuća spremna za brzo okončanje sukoba.
Nakhavali ocenjuje da izjave američkog predsednika Donalda Trampa ne treba uzimati kao jedini pokazatelj stvarne politike Vašingtona, podsećajući da je on i ranije davao kontradiktorne poruke. Istovremeno, Iran se danas nalazi u znatno drugačijoj pregovaračkoj poziciji nego prošle godine i nastupa sa mnogo čvršćim zahtevima.
Euronews Srbija
"Iran sada postavlja mnogo više zahteva. Jedan od njih je da se rat završi na svim frontovima, uključujući Liban, što podrazumeva i sukobe u koje su uključeni Hezbolah i Ansarulah u Jemenu. Iranski zahtevi pokazuju da Teheran danas ima znatno drugačiju poziciju nego ranije. Verujem da su Amerikanci pokušali da diplomatskim putem reše određena pitanja, ali Iran sada nastupa sa mnogo čvršće pozicije“, navodi Nakhavali..
Politička situacija u Sjedinjenim Državama i rezultati međuizbora mogli bi dodatno da utiču na odnos prema ratu, ali sagovornica smatra da iransko rukovodstvo ne pravi suštinsku razliku između republikanske i demokratske administracije. Kako objašnjava, komandanti Islamske revolucionarne garde svesni su da su i demokratske administracije učestvovale u pokretanju ratova na Bliskom istoku.
Ipak, smatra da bi demokrate, ukoliko žele da pošalju pozitivan signal svojim biračima, trebalo da se založe za okončanje sukoba. Istovremeno, sve je više priznanja i unutar Trampove administracije da je rat sa Iranom možda bio pogrešna odluka i da je nezadovoljstvo građana tim sukobom doprinelo izbornom porazu republikanaca.
Tanjug/AP/Julia Demaree Nikhinson
"Postoji svest da je odluka o pokretanju rata bila pogrešna. Hilari Klinton je svojevremeno izjavila da je Benjamin Netanjahu više puta pokušavao da uvuče američke predsednike u rat, ali da je Tramp bio jedini dovoljno nepromišljen da prihvati taj poziv“, ističe Nakhavali.
I pored sve izraženijeg političkog nezadovoljstva ratom, ona ne očekuje njegovo brzo okončanje. Naprotiv, smatra da američko nastojanje da sačuva međunarodni kredibilitet, uz vojno prisustvo u regionu i dodatna izdvajanja za Pentagon, ukazuje na mogućnost nove eskalacije.
"Nažalost, nisam optimista. Mislim da postoji velika mogućnost da ćemo videti još jedan talas rata sa Iranom. Oko 10.000 američkih vojnika nalazi se u regionu, a američki ratni brodovi i nosači aviona kreću se ka Bliskom istoku. Kada pogledate takve poteze, teško je zaključiti da će se sve završiti diplomatijom“, upozorava sagovornik.
On podseća i da je Tramp ponovo zatražio od Kongresa odobrenje dodatnih 350 milijardi dolara za Pentagon, ocenjujući da svi ovi pokazatelji otežavaju očekivanja da bi se situacija uskoro mogla smiriti.
"Kriza sa Iranom iz dana u dan postaje složenija i mislim da postoji ozbiljna mogućnost nove runde sukoba. Nažalost, očekujem nastavak rata“, kaže Nakhavali.
Iranski asimetrični odgovor: Sa bojnog polja na digitalnu infrastrukturu
Osim mogućnosti nove vojne eskalacije, sve veću zabrinutost izaziva i potencijalno širenje sukoba na sajberprostor. Optužbe o iranskoj povezanosti sa hakerskim napadima u pojedinim evropskim državama, uključujući Francusku, Belgiju i ranije Albaniju, otvaraju pitanje koliko Teheran može da ugrozi digitalnu infrastrukturu izvan Bliskog istoka.
Euronews Srbija
Nakhavali ocenjuje da takve aktivnosti nisu iznenađujuće, podsećajući na sajbernapade na Albaniju pre nekoliko godina. Prema njenim rečima, jedan od razloga za takvo delovanje bilo je prisustvo iranske opozicione organizacije Mudžahedini-e Halk u toj zemlji.
"Iran je pre nekoliko godina izveo sajbernapade na digitalnu infrastrukturu Albanije. Razlog je, između ostalog, bio to što se u toj zemlji nalazi jedna od najvećih iranskih opozicionih organizacija, Mudžahedini-e Halk, koja tamo ima svoju bazu. Iran je, prema dostupnim informacijama, pokušao da uzvrati i dođe do određenih podataka. Te informacije su saopštili Amerikanci, a albanske vlasti su potvrdile napade. Nakon toga je Albanija odlučila da zatvori iransku ambasadu“, navodi sagovornik.
Povezane vesti
Kompletnu emisiju Euronews svet pogledajte u videu na početku teksta ili na našem Jutjub kanalu.
Komentari (0)