Nagasaki obeležio 81 godinu od atomske bombe: "Nuklearno oružje je apsolutno zlo"

U Nagasakiju je danas obeležena 81. godišnjica američkog atomskog napada na taj japanski grad, a gradonačelnik Širo Suzuki ocenio je da je nuklearno oružje "apsolutno zlo" i pozvao japansku vladu da se pridržava posleratnih principa kojima se Japan odriče nuklearnog naoružanja.

Suzuki je upozorio da je teorija nuklearnog odvraćanja "izuzetno opasna i krhka", navodeći da atomsko oružje ne može da koegzistira sa čovečanstvom. Pozvao je lidere nuklearnih sila i država koje se oslanjaju na nuklearno odvraćanje da shvate da povećano oslanjanje na takvo odvraćanje povećava i rizik od nuklearnog rata.

Komemoraciji u Parku mira prisustvovali su predstavnici više od 90 zemalja, a minut ćutanja održan je u 11.02, u vreme kada je 9. avgusta 1945. godine američki bombarder B-29 bacio plutonijumsku bombu "Fat Man" na Nagasaki. Do kraja 1945. godine u napadu je poginulo oko 70.000 ljudi, tri dana nakon što je u atomskom napadu na Hirošimu stradalo oko 140.000 ljudi.

Japan je 15. avgusta 1945. objavio kapitulaciju, čime je okončan Drugi svetski rat. Suzuki je od japanske vlade zatražio da poštuje Ustav kojim se Japan odriče rata, učestvuje na konferenciji o preispitivanju Sporazuma o zabrani nuklearnog oružja i pridržava se tri nenuklearna principa – da Japan ne poseduje, ne proizvodi i ne dozvoljava unošenje nuklearnog oružja na svoju teritoriju.

Japanska premijerka Sanae Takači, koja je prisustvovala ceremoniji, rekla je da će njena vlada zauzeti "realističan i pragmatičan pristup" u nastojanju da doprinese svetu bez nuklearnog oružja. Ona, međutim, nije jasno potvrdila sva tri nenuklearna principa, već je rekla da Japan trenutno sledi tu politiku.

Takači nije pomenula Sporazum o zabrani nuklearnog oružja, koji Japan nije potpisao zbog oslanjanja na američki nuklearni kišobran.

Kasnije je novinarima rekla da će Japan nastaviti da deluje u okviru Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja i da će vlada odlučivati o daljim koracima u skladu sa interesima nacionalne bezbednosti i ciljem nuklearnog razoružanja.

Preživeli atomske napade, poznati kao hibakuše, izrazili su nezadovoljstvo zbog podrške vlade nuklearnom odvraćanju i strahuju da bi sećanje na posledice atomskih bombi moglo da izbledi. Broj preživelih pao je na 91.105, što je oko četvrtine prvobitnog broja, dok njihova prosečna starost premašuje 86 godina