Modžtaba Hamnei menja vojni vrh: Koliko će jačanje tvrde struje u Iranu ugroziti pregovore o miru na Bliskom istoku?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Američko i iransko rukovodstvo dogovorilo je 12. avgusta posrednim kanalima da se odloži za još šezdeset dana rok za sklapanje sporazuma o miru, preneo je Anadolu agenciji izvor blizak pakistanskoj vladi. Uprkos tome što su zvaničnici obe države više puta istakli da je Memorandum o razumevanju mrtav, što po međunarodnom pravu ima obavezujući karakter, čini se ipak da se obe strane polako vraćaju za pregovarački sto.
No ipak, imenovanje vojnih lica na važne pozicije od strane ajatolaha Modžtabe Hamneija unutar regularne iranske vojske - Arteša i Revolucionarne garde, koja su poznata po svom radikalnom odnosu prema SAD-u i Izraelu, moglo bi da oteža postizanje dogovora, upozoravaju brojni izveštaji u svetskoj javnosti i upućenim krugovima.
Dolazak „tvrde linije“ na važne pozicije u vojsci
Ono što karakteriše unutrašnju političku situaciju u Iranu od početka avgusta jeste imenovanje novih visokih oficira unutar regularnih trupa – Arteša i Revolucionarne garde od strane ajatolaha Modžtabe Hamneija. Pre svega je 9. avgusta na položaj predstavnika ajatolaha i generalnog sekretara unutar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost imenovan general Mohsen Rezai, bivši komandant Revolucionarne garde, koji je već poznat po svom „tvrdom stavu“ prema pregovorima sa SAD.
On je zamenio Mohameda Bagera Zolgadr-a, koji se na toj funkciji zadržao samo pet meseci iako je praksa da se ona obavlja godinama, što je otvorilo prostor za brojna nagađanja unutar svetske javnosti kakva je pozadina ovog čina.
Kako to prenose pojedini listovi unutar Irana, ali i neki inostrani koji prate situaciju u toj zemlji poput Iran Internešonala, ovakav korak se čita kao „pobeda tvrde struje“. Čak je jedan poslanik iz ovog tabora u parlamentu - Medžlisu, Amir Hosein Sabeti, izjavio da se predsednik Masud Pezeškijan protivio smeni Zolgadr-a. Iranski predsednik je odavno poznat kao pripadnik umerene struje, koja izgleda sve više gubi uticaj unutar političkog života. Zato ministru spoljnih poslova Abasu Arakčiju, takođe članu umerenog tabora, nije ostalo ništa drugo nego da čestita imenovanje Rezaija, iako verovatno ne odobrava ovaj korak.
Morteza Nikoubazl / Zuma Press / Profimedia Pictured: Khamenei Mojtaba
Nekoliko dana pre stupanja na novi položaj, Rezai je u jednom intervjuu isticao kako su SAD doživele tri poraza u ratu protiv Irana (prvi 2025, i dva 2026. godine), pozivajući na očuvanje jedinstva i stabilnosti u zemlji. Ova poslednja tvrdnja očigledno govori da se još uvek strahuje da će Vašington izazvati unutrašnje nemire u zemlji, što je Rezai i naglasio. U jednoj od prvih izjava posle imenovanja Rezai je istakao da će „uložiti sve napore da ojača moć Irana. Iran neće odustati od prava i interesa svog naroda pred bilo kakvom pretnjom“.
Nikako nije slučajno što je dosadašnji komandant Revolucionarne garde Ahamad Vahidi ostao na tom položaju, koji vrši od kada je početkom marta ove godine poginuo njegov prethodnik na toj funkciji, Muhamed Pakpur. Ono što je karakteristično za Vahidija, jeste to što se već mesecima u očima brojnih analitičara i stručnih krugova u međunarodnoj javnosti prepoznaje kao jedan od predvodnika „tvrde linije“, a negde i kao njen šef.
Povezane vesti
Istovremeno je postavljeno još nekoliko novih vojnih rukovodioca, među kojima se naročito ističe general Mostafa Izadi, kao zamenik Vahidija. Takođe, na mesto komandanta paravojnih milicija Basidž postavljen je dosadašnji šef obaveštajne službe Revolucionarne garde, ajatolah Hosein Taeb. On je poznat kao čovek blizak krugovima oko ajatolaha Modžtabe Hamneija, koji je naročito dobio na značaju u toku poslednje eskalacije sukoba sa SAD i Izraelom, ali i oko pregovora za sklapanje mira. Pretpostavlja se da i on pripada tvrdoj struji iranske političke i vojne elite.
Inicijativa za spajanjem vojnih štabova
Kako prenosi američki Institut za istraživanje rata, unutar režima u Iranu se sve više govori o spajanju vojnih štabova Revolucionarne garde i Regularnih oružanih snaga-Arteša. Navodno je cilj da se „smanje institucionalni viškovi i da se omogući vojnim liderima da brže donose odluke u ratu“. Zato je ajatolah Modžtaba Hamnei naredio novoimenovanom načelniku generalštaba regularnih oružanih snaga generalu Aliju Abdolahiju Alabadiju da „završi proces spajanja“ svog štaba sa centralnim štabom Hatam al Anbijom, koji koordiniše sve pokrete vojnih jedinica jer je najviša operativna komanda svih snaga Iranske revolucije. Ovakva odluka mora se staviti u ovaj kontekst jačanja „tvrde linije“, obzirom na to da je general Abdolahi došao na sadašnje mesto sa položaja komandanta štaba koji treba da integriše (Hatam al Anbije).
Moguća kriza u pregovorima sa Omanom oko Ormuza i SAD oko mira
Uprkos tome što postoje glasine o određenom napretku u pregovorima sa SAD putem posredničkih kanala, o čemu govori produžetak roka za postizanje dogovora za još šezdeset dana, postavlja se pitanje koliko će ovaj proces biti ometen od strane „tvrde linije“ u Iranu, koja je očigledno ojačala? Očigledno je porastao pritisak na iranskog predsednika Pezeškijana, ministra spoljnih poslova Arakčija i predsednika parlamenta Mohameda Galibafa, koji se zalažu za diplomatsko rešenje sa Vašingtonom, i označeni su kao vođe umerene struje.
Prema jednom videu koji je procureo u javnost od strane Mohameda-Bagera Karazija, zeta Masuda Hamneija, rođenog brata sadašnjeg ajatolaha, Karazi je isticao da se vrhovni vođa slaže sa tim da će „Pezeškijanova ostavka biti prihvaćena“ ako je bude ponudio. Isti izvor je upozorio da je aktuelni predsednik 27 ili 28 puta pretio ostavkom, ali da se nakon jačanja „tvrde struje“ ne usuđuje da tako nešto ponovi. Uz to, navodno su radikalni članovi režima uspeli da marginalizuju uticaj Arakčija toliko da je on „potpuno isključen iz pregovora“, što je malo verovatno, a čak se o tome oglasila i kancelarija ajatolaha Modžtabe Hamneija da demantuje takve navode.
Drugi izvor unutar iranskog režima govori pak da vrhovni vođa sve više pokušava da se osloni u pregovorima sa američkom stranom na uticaj predsednika parlamenta Galibafa, koga žele da marginalizuju članovi „tvrde linije“. Iako se jedan deo ovih navoda pokaže kao neistinit, može se sa sigurnošću reći da je jačanje radikalne frakcije veliki izazov i problem za vođenje daljih pregovora sa američkom stranom oko sklapanja mira.
Komentari (0)