Blumberg: SAD proveravaju lojalnost saveznika pre mogućeg smanjenja snaga u Evropi

Sjedinjene Američke Države ispituju koliko su saveznici u NATO-u usklađeni sa politikom američkog predsednika Donalda Trampa, uključujući njihovu podršku američkoj spoljnoj politici, ograničenja za korišćenje vojnih baza i kupovinu naoružanja od američkih kompanija, u okviru šestomesečne revizije američkog vojnog prisustva u Evropi koja bi mogla da dovede do značajnog smanjenja američkih vojnih kapaciteta namenjenih odbrani Alijanse, piše danas Blumberg.

U dokumentu koji su SAD nedavno poslale članicama NATO-a, a u koji je Blumberg imao uvid, postavljen je niz pitanja kojima se procenjuje podrška politici američkog predsednika.

Od država se, između ostalog, traži odgovor da li su "javno podržavale" američku spoljnu politiku i koja su "ograničenja" uvele za američku vojsku u vezi s korišćenjem vojnih baza.

Dokument nastoji da utvrdi i da li države troše novac na proizvode američkih odbrambenih kompanija, kao i da li su se "javno protivile propisima" koji "ograničavaju" sklapanje ugovora sa američkim firmama.

Upitnik postavlja pitanje i da li je određena zemlja pokazala usklađenost sa američkim pristupom "snažno, jasno i tiho", što je izraz koji je ranije upotrebio američki ministar odbrane Pit Hegset.

Dokument se posredno dotiče brojnih pitanja koja su poslednjih meseci izazvala nesuglasice između Vašingtona i njegovih NATO saveznika, uključujući američke napade na Iran, operaciju hapšenja venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura i evropsko zalaganje da se ugovori u oblasti odbrane dodeljuju domaćim kompanijama.

Pitanje o javnoj podršci američkoj spoljnoj politici, na primer, izričito pominje "inicijative" na Bliskom istoku i zapadnoj hemisferi, odnosno u dva regiona u kojima je Tramp sprovodio vojne napade bez podrške NATO-a.

SAD i Izrael pokrenuli su rat protiv Irana bez konsultacija sa saveznicima u NATO-u.

Nekoliko zemalja, među kojima je Španija, kasnije je zabranilo Vašingtonu da koristi njihove vojne baze za napade na Iran.

U dokumentu se države pitaju da li su uvele takve zabrane, uz dodatno pitanje: "Da li su spremne da smanje ili ukinu bilo kakva takva ograničenja?"

Upitnik se bavi i spornim pitanjem izdvajanja za odbranu, zahtevajući dokaze o ispunjavanju ciljeva povećanja vojne potrošnje i nastojanja da Evropa preuzme deo vojnih kapaciteta koje trenutno obezbeđuju SAD.

Posebno se postavlja pitanje da li države kupuju opremu od američkih kompanija i da li su se javno protivile novim politikama kojima se favorizuju proizvodi "proizvedeni u Evropi".

"Ako nisu, da li bi bile spremne da to učine?", navodi se u dokumentu.

Saveznici su, prema saznanjima Blumberga, negativno reagovali na ovaj potez, smatrajući ga pokušajem da budu primorani na ideološko usklađivanje sa Vašingtonom u zamenu za američku zaštitu.

Upitnik je poslat nekoliko nedelja nakon što je Trampova administracija započela šestomesečnu reviziju američkog vojnog prisustva u Evropi, koja bi trebalo da bude završena do decembra.

Taj potez izazvao je zabrinutost među članicama NATO-a zbog mogućeg značajnog smanjenja američke podrške, uključujući broj američkih vojnika raspoređenih u Evropi, kao i vojne kapacitete koje bi SAD angažovale u slučaju napada na neku od članica Alijanse.