Urušavanje glečera, lavina, a na kraju razorna bujična poplava: Sled događaja koji je vodio do katastrofe u Nepalu?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
U katastrofalnoj bujičnoj poplavi koja je pogodila severni Nepal, uz granicu sa Kinom, poginulo je najmanje 170 ljudi, dok se stotine vode kao nestale. Među nestalima je 403 turista, od kojih je jedan iz Srbije.
Snimci sa terena pokazuju ogromne količine vode, blata i kamenja koje su nosile zgrade, vozila, mostove, ostavljajući za sobom razorena naselja i duboko blato.
Američki geodetski zavod je inicijalno preneo informaciju da je uzrok svega bio zemljotres, ali stručnjaci kažu da je najverovatnije reč o "kaskadnom događaju", nizu prirodnih nepogoda u kojem jedna pokreće drugu.
Kako je došlo do katastrofe?
Poplava je u sredu oko devet časova po lokalnom vremenu pogodila strmi i brzi sistem reke Botekosi, u blizini granice Nepala i Kine, a zatim se proširila nizvodno kroz okrug Rasua i susedne oblasti Nuvakot i Dading.
Prabin RANABHAT / AFP / Profimedia
Voda je bila toliko snažna da je, prema izveštajima, nivo reke Trišuli na jednoj mernoj tački nizvodno porastao čak devet metara za samo 30 minuta. U delovima istorijskog grada Nuvakot vlasti navode da su odnete desetine, a možda i stotine kuća. Oštećeno je ili uništeno najmanje 19 mostova i oko 40 kilometara puteva, dok je put dug 42 kilometra, koji povezuje Betravati sa graničnim prelazom Rasuvagadi između Nepala i kineske autonomne oblasti Tibet, uništen na više mesta.
Obilne padavine, međutim, ne objašnjavaju razmere poplave. U pogođenom području prethodno nisu zabeležene jake kiše.
Najviše dokaza za sada ukazuje na ogromno urušavanje glečera visoko u planinama. Satelitski snimci pokazuju da se deo glečera na nadmorskoj visini od oko 5.200 metara odlomio i pao više od 1.200 metara u dolinu.
Povezane vesti
Pretpostavlja se da je nastala ogromna lavina leda i stena, dovoljno snažna da proizvede seizmički signal. Ključno pitanje je kako je ona mogla da stvori toliku količinu vode i nanosa koji su se kretali velikom brzinom.
Prema najverovatnijem scenariju nepalskog hidrologskog odeljenja, lavina je oko 20 kilometara uzvodno od granice Nepala i Kine blokirala reku ledom i kamenjem. Voda se potom nakupila iza te privremene brane, koja je u jednom trenutku popustila, izazvavši nagli talas nizvodno.
Kada jedna nepogoda pokrene drugu
Upravo takav sled događaja stručnjaci nazivaju "kaskadnim hazardima" - početni prirodni događaj pokreće niz novih opasnosti, koje se međusobno mogu pojačavati.
U tekstu koji za The Conversation potpisuju Milad Haghani, profesor urbanog rizika i urbane izdržljivosti na Univerzitetu u Melburnu i Zahra Šahhoseini hhoseini, profesorka otpornosti infrastrukture na prirodne nepogode, u slučaju Nepala, urušavanje glečera i stena izazvalo je lavinu. Ona je dospela u reku, moguće je privremeno blokirala njen tok i formirala akumulaciju vode, a kada je prepreka popustila, nastala je, odnosno dodatno je pojačana, razorna poplava.
Tanjug AP/Niranjan Shrestha
Lavina je tokom kretanja verovatno pokupila dodatnu vodu, kamenje i sediment, pretvarajući se u sve razorniji tok bogat nanosom.
Kaskadni događaji razlikuju se od "složenih nepogoda", kod kojih se više opasnosti događa istovremeno, ali jedna ne mora direktno da izazove drugu. Kod kaskadnih događaja ključna je upravo uzročno-posledična veza.
Takvi lanci mogu da se pojačavaju kako napreduju. Nepogoda koja počne na udaljenom i nenaseljenom području može prerasti u katastrofu koja pogađa zajednice kilometrima dalje, pri čemu se menja i njen oblik. Ono što počne kao urušavanje leda i stena može do ljudi stići kao bujični talas prepun kamenja i mulja.
Povezane vesti
Tačan sled događaja u Nepalu još nije u potpunosti poznat i očekuje se da će narednih dana biti jasnije šta je dovelo do katastrofalne poplave.
Ono što je evidentno iz snimaka i fotografija iz pogođenog područja je da će se tamošnje stanovništvo još dugo suočavati sa posledicama.
Neke od njih možete da vidite u novoj epizodi "Kocke" u priloženom videu.
Komentari (0)