Politički rulet na Bliskom istoku: Zašto su izbori u Izraelu sudbonosni i kako će to uticati na odnose sa Srbijom?

Građani Izraela izaći će na "sudbonosne izbore", tako ih nazivaju, prvi put posle rata sa Iranom i u Gazi. Ali zbog čega se ovi izbori upravo tako nazivaju, zašto su važni, objašnjavaju urednik spoljnopolitičke redakcije Euronews-a, Ljubiša Ivanović i počasni konzul Srbije u Izraelu, Aleksandar Nikolić.

Izbori u Izraelu, koji su najavljeni za oktobar, biće posebno važni jer dolaze nakon velikog oružanog sukoba i perioda duboke političke nestabilnosti. Kako ocenjuje Ivanović, situacija u kojoj se Izrael nalazi podseća na ranije izbore održavane nakon velikih ratova, poput Šestodnevnog i Jomkipurskog rata.

"Ovi izbori dolaze posle velikog oružanog sukoba. Pomenuli smo Gazu i Iran, ali treba podsetiti da je Izrael vojno intervenisao i u Libanu, Jemenu i Siriji, kao i da je raketama gađao pregovarače Hamasa u Kataru“, navodi Ivanović.

Posebno važan element predstojećih izbora biće pitanje odgovornosti premijera Benjamina Netanjahua za talačku krizu. Prema Ivanovićevim rečima, kriza je ozbiljno poljuljala poverenje dela izraelske javnosti u premijera, a ostaje otvoreno pitanje da li će Netanjahu iz čitave situacije izaći kao politički pobednik ili gubitnik.

"Najveći broj talaca je vraćen, neki su, nažalost, stradali. Ali ostaje pitanje da li će Netanjahu iz svega toga izaći više kao pobednik ili kao poraženi“, kaže Ivanović.

Za Netanjahua je, međutim, sudbinski važno i ono što se događa van političke arene. Protiv njega se vodi krivični postupak, a istraga obuhvata i njegove saradnike i suprugu. Ivanović ukazuje da bi se situacija značajno promenila ukoliko Netanjahu izgubi funkciju premijera.

"Treća stvar koja je sudbonosna za Netanjahua, ne toliko za državu koliko za njega lično, jeste krivični postupak koji se vodi protiv njega. Sasvim je druga situacija ukoliko on više ne bude premijer i pitanje je kako će se tada taj postupak odvijati“, navodi Ivanović.

Na političku budućnost izraelskog premijera utiče i njegovo zdravstveno stanje. Netanjahu je najdugovečniji premijer Izraela, ali je u ozbiljnim godinama i tokom prethodnog perioda suočavao se i sa zdravstvenim problemima. Sve to, smatra Ivanović, otvara pitanje koliko dugo još može da vodi vladu.

Euronews Srbija

Fragmentirano biračko telo i nestabilne koalicije

Jedna od ključnih karakteristika izraelskog političkog sistema jeste izrazita fragmentacija biračkog tela. Ivanović podseća da je izborni prag 3,25 odsto, što omogućava velikom broju političkih partija da osvoje mesta u Knesetu.

"Izraelski izbori su uvek interesantni, naročito zbog fragmentacije biračkog tela. Izrael ima vrlo neobičan cenzus od 3,25 odsto. Do 2015. godine bio je dva odsto, što je omogućavalo velikom broju partija da uđe u Kneset. Tada je pokušano da se prag podigne na četiri odsto kako bi se politička scena malo pročistila, ali je na kraju postignut kompromis na 3,25 odsto“, objašnjava Ivanović.

Takav sistem, prema njegovoj oceni, direktno utiče na stabilnost vlada. Likud jeste vodeća politička partija, ali nema ni približno dovoljnu podršku da samostalno upravlja zemljom. Vladajuća koalicija zavisi od niza manjih partija, uključujući i krajnje desne političke snage.

"Likud ima 32 mandata u Knesetu od ukupno 120. Dakle, ima jednu četvrtinu mesta, iako je vodeća partija u Izraelu. Cela vladajuća koalicija ima 60 mandata i već sada je relativno nestabilna“, kaže Ivanović.

Poseban problem predstavljaju krajnje desne partije koje predvode Itamar Ben-Gvir i Bezalel Smotrič. Njihov politički uticaj, ocenjuje Ivanović, poslednjih godina značajno je porastao, a njihove politike naročito dolaze do izražaja na Zapadnoj obali.

Istovremeno, opozicija nije homogena. I ona je sastavljena od više političkih stranaka i različitih ideoloških struja, zbog čega ni eventualna pobeda opozicionog bloka ne bi nužno donela radikalnu promenu izraelske politike.

Ajzenkot kao novo lice opozicije

Jedna od najvećih promena na izraelskoj političkoj sceni jeste uspon Gadija Ajzenkota. Ivanović ukazuje da je do pre samo nekoliko meseci Naftali Benet važio za glavnog političkog protivnika Netanjahua, dok se sada kao ozbiljan kandidat nameće Ajzenkot.

Euronews Srbija

"U Izraelu se stvari neverovatno brzo menjaju. Naftali Benet je do pre samo mesec ili dva figurirao kao glavni oponent. Sada je to Gadi Ajzenkot, koji bi, ukoliko sa novoformiranom političkom partijom dobije izbore, mogao da postane premijer“, navodi Ivanović.

Ajzenkotova moguća pobeda bila bi značajna i zbog njegovog porekla. Kao bivši načelnik Generalštaba, on bi bio još jedan izraelski general na čelu vlade, ali bi istovremeno bi bio prvi sefardski premijer. Svi premijeri Izraela od osnivanja do danas bili su Aškenazi. Ajzenkot je poreklom iz Maroka, on je Mizrahi Jevrejin. To bi bilo nešto novo za Izrael, ukoliko, predstavljao presedan u pogledu etničkog porekla izraelskih premijera.

Ivanović izraelsku političku scenu danas opisuje kao izrazito pomerenu udesno.

"Negde krajem devedesetih i tokom dvehiljaditih Izrael je počeo da se pomera udesno, do te mere da danas levica u Izraelu praktično ne postoji“, ocenjuje Ivanović.

Ivanović ističe da ono što je karakteristika aktuelnog Kneseta, a to će sasvim sigurno važiti i za novi saziv, jeste da izraelsko biračko telo ostaje fragmentirano. Vlada će biti koaliciona i biće je jako teško sastaviti, ko god da pobedi na izborima.

Konzul Aleksandar Nikolić: Ovi izbori su istorijski

Aleksandar Nikolić, počasni konzul Srbije u Izraelu, ocenio je da su predstojeći izbori u Izraelu istorijski i presudni, ne samo zbog budućeg sastava vlasti već i zbog mogućih posledica po karakter države Izrael, odnose sa zemljama Bliskog istoka i širu međunarodnu zajednicu.

"Ovo zaista jesu istorijski i presudni izbori. Ono što će se desiti imaće implikacije na karakter države Izrael, države jevrejskog naroda, što će samo po sebi uticati na odnose ne samo sa susedima, već i u širem spektru Bliskog istoka. To može imati značajne implikacije i za međunarodnu javnost, počev od energetske stabilnosti do pitanja infiltriranja radikalnog islama širom sveta“, rekao je Nikolić.

On je ukazao da bi ključnu ulogu u formiranju buduće vlade mogle da imaju manje političke stranke koje se prvi put bore za ulazak u Kneset, odnosno one koje se nalaze oko ili ispod izbornog praga.

"Od presudnog značaja mogu biti upravo one manje partije koje su nove, koje još uvek nisu parlamentarne, a koje će preći ili neće preći izborni prag. Time bi se moglo omogućiti mnogo više opozicionom bloku, predvođenom Gadijem Ajzenkotom, bivšim načelnikom Generalštaba, koji je izuzetno poštovan i omiljen u narodu“, kazao je Nikolić.

Prema njegovim rečima, postoji mogućnost da nijedan politički blok ne osvoji potrebnih 61 poslaničko mesto za formiranje većine. U tom slučaju, Izrael bi mogao da uđe u period tehničkog mandata aktuelne vlade, što bi značajno ograničilo donošenje važnih političkih i međunarodnih odluka.

Tanjug/AP/Richard Drew

"Ukoliko niko ne dosegne 61 poslaničko mesto, odnosno tu granicu potrebnu za formiranje većine, ušlo bi se u period tehničkog mandata trenutne vlade. U Izraelu je to više nego rigorozno. Čak i neka sekundarna, pa i marginalna kadrovska rešenja ne mogu da se donose, a kamoli značajne političke ili međunarodno-pravne odluke koje bi mogle da determinišu promenu onoga što smo do sada videli“, objasnio je Nikolić.

Govoreći o mogućem sastavu buduće vlasti, Nikolić je posebno ukazao na tradicionalnu ulogu ultrareligioznih stranaka, koje su decenijama predstavljale svojevrsni "jezičak na vagi“ u izraelskoj politici.

"Do sada su tradicionalno, decenijama unazad, jezičak na vagi bile ultrareligiozne stranke. Njih sačinjavaju tri bloka: jedan je okupljen oko hasida, drugi oko onih koji se teološki protive hasidima, odnosno mitnagdim, litvanskih ultrareligioznih Jevreja, dok treći blok predstavlja Šas, kada govorimo o orijentalnim Jevrejima“, rekao je.

Nikolić je kao jednu od potencijalno značajnih promena naveo mogućnost da manjinska arapska parlamentarna stranka dobije ulogu ključnog faktora u formiranju vlade.

Govoreći o Gadiju Ajzenkotu i mogućnosti da postane prvi sefardski premijer Izraela, Nikolić je ukazao na potrebu da se preciznije govori o podelama unutar izraelskog društva.

"Ovo je odličan uvod u razumevanje transformacije izraelskog društva. Sam termin koji se obilato koristi, posebno u samom Izraelu, ‘sefardi’ zapravo nije u potpunosti ispravan“, objasnio je.

Prema njegovim rečima, sefardi su u užem istorijskom smislu Jevreji koji su potomci onih koji su proterani iz Španije 1492. godine, a zatim i iz Portugala.

"U slučaju da Ajzenkot bude izabran za narednog predsednika vlade, to bi možda bila neka vrsta zaokruženja jednog istorijskog ciklusa. Suviše je faktora na izraelskoj političkoj sceni koji zloupotrebljavaju te podeljene identitetske premise i time žele sebi da obezbede neku vrstu nesmetanog političkog prostora, dok je to u potpunoj suprotnosti sa postulatima cionizma kao narodnog ili nacionalnog pokreta jevrejskog naroda za obnovom u svojoj prapostojbini“, ocenio je Nikolić.

Odnosi Srbije i Izraela

Govoreći o odnosima Srbije i Izraela i mogućim posledicama izraelskih izbora po bilateralne odnose, Nikolić je ocenio da su oni trenutno na najvišem nivou.

"Danas svedočimo najboljim bilateralnim odnosima ikada“, rekao je Nikolić.

Kao konkretne pokazatelje naveo je strateški dijalog između dve zemlje, pregovore o sporazumu o slobodnoj trgovini, kao i saradnju u oblasti odbrambene industrije i digitalizacije.

"Merljivi stvarni pokazatelji toga jesu strateški dijalog između dve zemlje, zatim pregovori o sporazumu o slobodnoj trgovini i svakako sve ono što se dešava u polju saradnje u sofisticiranim i delikatnim komponentama namenske industrije, kao što je najavljeno otvaranje fabrike dronova ili svi oni aspekti digitalizacije naše vojske“, naveo je.

Nikolić je posebno istakao da Srbija, prema njegovoj oceni, ima dobru poziciju u različitim političkim blokovima izraelske scene.

"Mislim da smo jako dobro pozicionirani u oba izraelska tabora. Samo jedan primer je Viktor Liberman, koji je osvedočeni prijatelj našeg naroda i koji je to dokazao u nekoliko konkretnih poteza“, rekao je.

Kao jedan od primera naveo je Libermanov odnos prema pitanju Kosova i Metohije.

"Jedan od tih poteza je svakako njegov principijelan odnos prema pitanju Kosova i Metohije, kao sastavnog dela naše zemlje. On razume i ima kapacitet shvatanja u kom kontekstu je Kosovo kolevka za nas“, rekao je Nikolić.

Zaključio je da bi, bez obzira na izborni rezultat i eventualnu promenu vlasti u Izraelu, postojeći odnosi Srbije i Izraela trebalo da nastave da se razvijaju.

"Bilo kakav rezultat da bude, ne govorimo samo o sistemskim i institucionalnim stvarima koje će svakako biti nastavljene, nego smo zaista i personalno jako dobro postavljeni i predstavljeni u oba bloka“, zaključio je Nikolić.

Detaljan prilog pogledajte u videu u okviru teksta ili na našem Jutjub kanalu