Pogubljenje koje nije krenulo po planu - osuđenica preživela: Hoće li slučaj iz Tenesija promeniti praksu smrtne kazne?

Izvršenje smrtne kazne nad osuđenicom Kristom Pajk u američkoj državi Tenesi pretvorilo se u nesvakidašnji pravni i medicinski presedan nakon što je ona ostala u životu i pored dve ubrizgane doze smrtonosne injekcije. Pravni stručnjaci upozoravaju u razgovoru za Euronews Srbija da ovaj slučaj iznova otvara pitanje celishodnosti pogubljenja nakon tri decenije čekanja, ali i ustavne zabrane surovog i neuobičajenog kažnjavanja ukoliko bi sudovi naložili ponovni pokušaj egzekucije.

Sagovornici podsećaju i da zbog spornih metoda i mogućnosti nepopravljive sudske greške, primena najteže krivične sankcije danas je ukinuta u više od 140 zemalja sveta, dok u samim Sjedinjenim Američkim Državama značajno varira od države do države.

Naime, Slučaj Kriste Pajk, koja je 1996. godine osuđena na smrt zbog zločina počinjenog kada je imala 18 godina, ponovo je u žižu javnosti vratio pitanja o uslovima i načinu izvršenja smrtne kazne u Sjedinjenim Američkim Državama.

Njeni advokati su u podnesku saveznom sudu naveli da su joj u 20.26 po lokalnom vremenu ubrizgane obe doze, ali da Pajk nije izgubila svest, da joj je srce i dalje kucalo, preneo je NBC.

Guverner Tenesija Bil Li naredio je "sveobuhvatnu reviziju" kako bi se utvrdilo šta se dogodilo i saopštio je da poslednje planirano pogubljenje u državi ove godine neće biti izvršeno.

Ona je nakon pokušaja pogubljenja prevezena u medicinsku ustanovu, a Ministarstvo za korekcije SAD potvrdilo je da je prevezena na lečenje.

Podsetimo, Pajk (50) je osuđena na smrt sa 18 godina zbog ubistva 19-godišnje Kolin Slemer 1995. godine. Prema navodima policije, Pajk i dva saučesnika su Slemer namamili u napuštenu elektranu, gde su je mučili i pretukli nasmrt. Slučaj je privukao pažnju zbog navoda o povezanosti sa okultizmom.

Tanjug/AP/George Walker IV

Pajk ne osporava svoju ulogu u ubistvu, ali njeni advokati tvrde da porota koja ju je osudila nije čula detalje o dugogodišnjem fizičkom i seksualnom zlostavljanju kojem je bila izložena tokom detinjstva.

Takođe, Pajk je trebalo da bude prva žena pogubljena u Tenesiju za više od 200 godina, prema istorijskim zapisima.

Slučaj otvorio brojna pitanja

Advokat Nikola Panjković ističe u razgovoru za Euronews Srbija da je ovaj slučaj iz Tenesija otvorio brojna pravna i proceduralna pitanja, posebno kada je reč o načinu na koji je izvršenje proteklo. Kako kaže, pravni sistem je dosta specifičan od države do države.

"Neće biti američki film, već španska sapunica. Da li treba ponovo pokušati, da li je u pitanju tehnička greška, da li je ona u stvari faktički izdržala svoju kaznu time što su pokušali izvršavanje smrtne presude ili nije? Tu je i pitanje da li je celishodno 30 godina, nakon osude, izvršavati kaznu ili ne. Paradoks američkog sistema, je da je njen dečko koji je sa njom počinio delo osuđen na doživotnu kaznu zatvora. On je imao nešto malo manje od 18 godina. Imao je 17 i nešto. Zašto je ta granica tako striktna? Po mom mišljenju, ne treba tako da se gleda “, objašnjava Panjković.

Tanjug/AP/George Walker IV

Podsetio je i na to na čemu odbrana insisitra - da je ona u svom detinstvu bila žrtva fizičkog i seksualnog nasilja. On se osvrnuo i na istorijski presedan iz američkog pravosuđa koji bi mogao imati paralelu sa ovim slučajem.

"Godine 1947. bio neki čuveni presedan slučaj Francis protiv Lujzijane, kada je čovek poslat na električnu stolicu, i prilikom izvršenja ta električna stolica nešto nije bila ispravna, odnosno, valjda nije dovoljno tih elektrošokova on dobio da bi bio usmrćen... I onda se pokrenulo pitanje da li on u stvari treba drugi put da izdržava kaznu... U tom trenutku su sudovi procenili da je to bio tehnički kvar, da on nije preživeo u stvari izvršenje smrtne kazne, nego da je u pitanju kvar koji je moguće otkloniti, i na kraju, koliko ja znam, njemu je ta kazna drugi put i izvršena“, podseća Panjković.

Etičko, moralno ili pravno pitanje

Govoreći o moralnoj i etičkoj dilemi ponovnog pokušaja pogubljenja, Panjković navodi da bi proces morao biti potpuno preispitan.

"Ako me pitate kao pravnika, možemo da debatujemo da li ona treba opet da prolazi kroz istu vrstu torture, šta god da je ona uradila, kakav god monstruozan zločin da je počinila. Da li je to baš poenta te kazne, smrtne kazne? Da li je to poenta da ti dva puta tu traumu proživljavaš ili nije? To je sad pitanje, verovatno ne za mene, nego za neke više instance. Moje lično mišljenje je da ne treba“, naglašava Panjković

On dodaje da nema sumnje da je kada je izvršenje kazne u pitanju, važno je da nema prostora sa bilo kakva prispitivanja, a kod smrtne kazne to nije uvek baš tako naročito kada su u pitanju ovakvi slučajevi.

"Ukoliko je najteža moguća sankcija, na primer, doživotni zatvor, kao što je kod nas, tu je moguće ispraviti tu situaciju... U situaciji kada imamo izvršenje smrtne kazne kao sankcije, tu nema više povratka. Život nekome je nemoguće vratiti", kaže.

Tanjug/AP/George Walker IV

Sa druge strane, advokat Predrag Savić analizira širi pravni okvir u SAD i ukazuje na razlike u nadležnostima saveznih država i uspostavljenoj praksi Vrhovnog suda. 

"Ustanovljeni sud Amerike je faktički ustavni sud, u U Americi je 1972. godine bio ukinuo smrtnu kaznu, odložio, a 1976. je dozvolio, sa naznakom da mora da se uvede dvostepenost i da se zna za šta se izriče, da se donesu precizni zakoni. Tako da u Americi imamo 15-ak saveznih država koje primenjuju smrtnu kaznu, u svetu ima još 20-ak država, među kojima su Kina, arapske zemlje koje izvršavaju tu krivičnu sankciju smrtne kazne. 144 zemlje su ukinule smrtnu kaznu“, iznosi podatke Savić.

Savić objašnjava kako specifičnosti američkog zakonodavstva utiču na jednakost građana pred zakonom, navodeći upravo primer Kriste Pajk i njenog saučesnika.

"Velika je autonomija kada je krivično zakonodavstvo u pitanju na saveznim državama, i oni imaju, savezni i jedan apelacioni sud, i iznad saveznog apelacionog suda vrhovni sud koji vrši tu pravnu kontrolu. Ja se slažem sa vama da to utiče i na pravnu sigurnost, sa mog aspekta, i na jednakost građana, pa čak je tu neki vid i diskriminacije, ali oni se ne obaziru na to. I vidite ovde, u ovom slučaju kod Kriste, taj jednodnevni pravni prag, kako ga Amerikanci zovu, između 18 godina, koji je omogućio njenom dečku doživotnu robiju, iako su zajedno izvršili isti zločin, isti pentagram crtali na telu žrtve, i situaciju da je ona sa 18 godina smatrana kao punoletnom“, objašnjava Savić.

AP Photo/George Walker IV

Govoreći o praksi u državi Tenesi i pouzdanosti samih metoda pogubljenja, Savić ističe da izvršenje smrtne kazne nosi ozbiljne tehničke i humane rizike.

"Interesantno je da je mali broj žena bio osuđen, i da je malim brojem žena izvršena smrtna kazna, valjda 26 ukupno od 1976. godine do danas. I ovaj slučaj u Tenesiju još je interesantan što država Tenesi žestoko insistira na izvršenju krivične te sankcije, smrtne kazne, najteže moguće krivične sankcije. I njihov guverner je, ja mislim, više desetina puta odbio pomilovanje“, navodi Savić.

On dodaje da same metode izvršenja sve češće pokazuju nedostatke.

"Međutim, i jedna stvar tu treba da se ispita: efikasnost tih injekcija je sada vrlo upitna. Oni u Americi imaju i streljački vod. Alabama ima, ponovo je vratila, pet država izvršava streljačkim vodom. Imaju električnu stolicu... Znači, oni imaju i tamo, ja mislim, pet ili šest načina... azot ubrizgavanjem gasa u smrt... Nijedan nije baš najpouzdaniji. I mogu da izazovu svi patnje, neke preterano velike, neke kraće", rekao je.

Detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi u tekstu.