Slučaj seksualnog nasilja na Univerzitetu Kornel ponovo otvoren: Da li je bilo propusta ili prikrivanja informacija?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Slučaj navodnog seksualnog nasilja na Univerzitetu Kornel ponovo je u fokusu javnosti nakon studentskih protesta i novih informacija o načinu na koji je prvobitno vođena istraga. Bivša studentkinja univerziteta, u građanskoj tužbi podnetoj u septembru, navodi da je tokom boravka u prostorijama jednog bratstva u oktobru 2024. godine bila drogirana i seksualno napadnuta od više muškaraca.
Krivična istraga, koju je lokalno tužilaštvo ranije zaključilo bez podizanja optužnice, ponovo je otvorena krajem septembra. Potom je guvernerka države Njujork Kathy Hochul imenovala državnu tužiteljku Letitiu James za specijalnu tužiteljku koja će voditi istragu slučaja.
Politikolog i poznavalac prilika u SAD Stefan Srbljanović ocenjuje u razgovoru za Euronews Srbija da, iako nije kriminolog niti se bavi tužilaštvom i sudovima, postoje indicije o institucionalnim propustima. Ističe, međutim, da se na osnovu dostupnih informacija ne može unapred zaključiti da li je reč o grešci ili svesnom prikrivanju informacija.
Srbljanović navodi i da je nakon protesta u slučaj uključen i politički nivo, budući da je guvernerka Njujorka imenovala novu tužiteljku za specijalnog tužioca.
Posebno pitanje, prema njegovim rečima, jeste odnos između zaštite ugleda univerziteta, njegovih finansijskih interesa i potrebe da se utvrde činjenice.
Tanjug AP/Matt Rourke
Slučaj je ponovo dospeo u fokus javnosti nakon što su se pojavile informacije koje se razlikuju od onih koje su ranije bile dostupne istražnim organima. CBS News je objavio delove transkripata razgovora koje je bivša studentkinja 2024. godine dala policiji Univerziteta Kornel. Tadašnji okružni tužilac okruga Tompkins Metju Van Houten rekao je da taj transkript nije video pre nego što je njegovo tužilaštvo odlučilo da ne podigne optužnicu.
Govoreći o postupanju Univerziteta Kornel, Srbljanović ukazuje na nesaglasnosti u dostupnim informacijama, ali naglašava da konačan sud o tome šta se dogodilo mora biti prepušten nadležnim institucijama.
"Propusti svakako postoje, jer ukoliko vi u jednom momentu kažete, u jednoj izjavi postoje jedne informacije, i tužilac dođe i kaže: "Od strane univerzitetske policije došle su mi eksplicitne informacije u kojima se ni na koji način ne pominje takva vrsta seksualnog nasilja", a onda dve godine kasnije se pojavljuju kroz medije transkripti jedne potpuno drugačije izjave koja je od strane te studentkinje data policiji, mi vidimo da je postojao propust“, kaže on.
Institucionalni propust ili namerno prikrivanje informacija?
Ipak, Srbljanović pravi razliku između mogućeg institucionalnog propusta i namernog prikrivanja informacija. Kako navodi, tek bi utvrđivanje okolnosti pod kojima su određene informacije izostavljene moglo da pokaže da li je reč o grešci ili svesnom postupanju.
"Sada je pitanje: da li je propust nastao nečijom greškom, u ovom slučaju univerzitetske policije, dakle, ili je, što bi bio negde institucionalni problem, problem institucije samog univerziteta, njihov interni propust koji nije mali, ali koji se da rešiti, ili je svesno došlo do tog propusta?“, ukazuje on.
Tanjug AP/Matt Rourke
Srbljanović ukazuje i na složenost sistema u Sjedinjenim Američkim Državama, u kojem u ovom slučaju učestvuju različite institucije i akteri.
"Mi obično Ameriku posmatramo kroz jednu vertikalu, a zapravo je reč o jednom širokom i diferenciranom političkom sistemu, gde u ovom slučaju imamo – kampus, univerzitet, univerzitetsku policiju, lokalnog tužioca, okružnog tužioca. Takođe, imamo i to da se po nalogu demokratske guvernerke iz Njujorka određuje nova tužiteljka, i to upravo ona koja je progonila Trampa u prethodnom periodu. Tu je takođe i univerzitet koji angažuje sopstvenu komisiju, na čijem je čelu bivša zamenica federalnog državnog tužioca i na kraju se umešaju i mediji, a ujedno se oglasi i sam predsednik SAD“, objasnio je on.
U delu razgovora koji se odnosi na navode da su osobe koje se pominju u slučaju povezane sa imućnim i uticajnim porodicama, Srbljanović upozorava da takve tvrdnje ne treba posmatrati kao utvrđene činjenice.
"Tu je reč o dvosmernom pravcu. Postoje te insinuacije, i to je ključno u američkim medijima. Međutim, mi ne smemo da izgubimo iz vida da gotovo svi učesnici, osim jednog malog procenta, dakle, ekstremno nadarenih učenika, zapravo potiču iz jako bogatih porodica. Nemaju svi pravo na besplatno obrazovanje i priliku da to obrazovanje steknu na jednak način“, kaže on.
Istovremeno, Srbljanović smatra da je značajno to što su pojedini alumnisti i donatori, prema njegovim navodima, izvršili pritisak zahtevajući veću transparentnost postupka.
On ukazuje i na činjenicu da je reč o univerzitetu koji postoji 150 godina, da se on bori da sačuva reputaciju, kao da sa odavde dolazi 54 Nobelovca, desetine hiljada ljudi koji su određene patente ili uspehe ostvarili, 11 milijardera trenutno živi.
"Određeni alumnisti sa druge strane rekli su da, ukoliko se ne otvori opet postupak i ne budete transparentni u svom radu, mi povlačimo donacije. Dakle, nažalost, vidi se da se sve vrti oko novca i da se sve vrti oko uticaja i oko moći“, rekao je Srbljanović.
Detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.
Povezane vesti
Komentari (0)