Ekonomsko nasilje od strane partnera doprinosi jednoj smrti na svakih 19 dana - pokazalo istraživanje
Komentari
23/03/2026
-21:17
Istraživanje humanitarne organizacije Surviving Economic Abuse (SEA) pokazalo je da ekonomsko zlostavljanje od strane intimnog partnera stoji iza više od polovine smrtnih slučajeva povezanih sa porodičnim nasiljem. Ipak, kako navodi Gardijan, ovaj oblik zlostavljanja se često pogrešno tumači ili zanemaruje.
Naime, kako prenosi britanski list, u analizi 454 pregleda slučajeva porodičnog nasilja, sprovedenih između 2012. i 2024. godine, koji se rade kada se utvrdi da se dogodilo ubistvo ili samoubistvo, utvrđeno je da je u 231 slučaju žrtva bila izložena ekonomskom zlostavljanju od strane sadašnjeg ili bivšeg partnera. To znači da, navodi se dalje, u proseku, jedna žrtva ekonomskog zlostavljanja umre na svakih 19 dana.
Izvršna direktorka organizacije, Sem Smethers, ukazala je na ozbiljnost problema tako što je istakla da ovi podaci ne mogu da se definišu kao konačni i precizni.
"Verujemo da je stvarni obim problema verovatno i veći, jer u nekim izveštajima ekonomsko zlostavljanje nije ni prepoznato. Ipak, već i ovi podaci pokazuju da je ono prisutno u više od polovine slučajeva, često zajedno sa drugim oblicima nasilja, i da je izuzetno ozbiljno", navela je ona.
Kako je objasnila, ekonomsko nasilje je, pokazala je praksa, pokazalo je da je upravo to glavni "kamen spoticanja" u odluci da žrtva napusti nasilnika.
"Znamo i da upravo ekonomsko zlostavljanje često sprečava žrtve da napuste opasnu situaciju - ono ih drži vezanim za zlostavljača. Zato je ovaj oblik nasilja posebno opasan, a može da traje i dugo nakon što se žrtva fizički udalji od počinioca", navela je.
Izveštaj pod nazivom "Skriveni rizik, fatalne posledice: ekonomsko zlostavljanje u analizama porodičnih ubistava“ pokazao je da institucije često propuštaju da prepoznaju rizike povezane sa ekonomskim zlostavljanjem. Počinioci koriste različite metode finansijske kontrole - ograničavaju pristup novcu, primoravaju partnere na dugove i preuzimaju kontrolu nad njihovim prihodima.
Povezane vesti
Takođe je utvrđeno da je manje od polovine timova koji istražuju porodična ubistva prepoznalo ekonomsko zlostavljanje kao bitan faktor u tim slučajevima.
"To je zabrinjavajuće, jer pokazuje koliko još posla imamo da bismo osigurali da se ekonomsko zlostavljanje prepozna - da ljudi razumeju šta ono podrazumeva, da uoče znakove i da mogu da reaguju kako bi zaustavili nasilje i pružili podršku žrtvama", navela je Smethers.
"Kada vas neko kontroliše finansijski, suočavate se sa dugotrajnim posledicama"
U bezizlaznoj situaciji, piše Gardijan, našli su se i Ana* (ime poznato redakciji) i njena deca. Naime, oni nemaju stabilan dom još od 2008. godine upravo zbog zlostavljanja njenog bivšeg partnera.
"Trenutno smo beskućnici. Nemamo nikakvu realnu mogućnost da pronađemo mesto za život", rekla je ona.
Kako je objasnila, njen bivši partner joj je oduzeo sav novac, prodavao njene stvari, sprečavao je da radi, prisvajao socijalna davanja na koja je porodica imala pravo i podnosio lažne prijave protiv nje poreskim vlastima.
"Nisam imala nikakav novac za hranu za sebe i decu“, kaže Ana, koja je bila primorana da zavisi od pomoći drugih.
"On je sebi kupovao najbolje, a nama je davao hranu lošeg kvaliteta. Uglavnom smo jeli jaja", dodala je.
Povezane vesti
Iako je, kako kaže, uspela da izađe iz tog odnosa, posledice zlostavljanja su dugotrajne i duboke.
"Kada vas neko kontroliše finansijski, zapravo nikada ne možete u potpunosti da pobegnete - to nema kraja. Za mene to nikada neće prestati, jer su to svesni i namerni postupci zlostavljača", rekla je.
Mnoge žene ne govore, jer postoji stid -postoji li rešenje?
Nakon objavljivanja izveštaja, organizacija je iznela niz preporuka, uključujući uvođenje ekonomskog zlostavljanja u nove državne smernice za upravljanje rizicima u slučajevima porodičnog nasilja, kao i obuku stručnjaka i članova komisija da ga prepoznaju.
"Potrebno nam je dosledno i sistemsko delovanje, jer je reč o izuzetno ozbiljnom problemu. Čak 4,2 miliona žena svake godine doživljava ekonomsko zlostavljanje, a ovaj izveštaj jasno pokazuje koliko su njegove posledice teške“, rekla je Smethers.
Ana kaže da je "uopšte ne iznenađuju" nalazi izveštaja, jer je i sama ranije razmišljala o samoubistvu. Dodaje da je ovaj oblik nasilja često teže priznati jer "mnoge žene ne žele da govore o tome, jer osećaju stid".
Frank Malen, direktor organizacije Advocacy After Fatal Domestic Abuse, ocenio je da izveštaj i naveo da on "otkriva velike nedostatke u razumevanju ekonomskog zlostavljanja među stručnjacima“.
Naime, njegova sestra, kako je naveo, koju je pre više od 20 godina ubio suprug, takođe je bila žrtva ovog oblika nasilja.
"Tada nismo imali ni reči da to imenujemo, niti zajedničko razumevanje njegovih posledica. Neznanje omogućava nasilju da opstaje, i nadam se da će stručnjaci iskoristiti ove preporuke kako bi bolje prepoznavali ekonomsko zlostavljanje i unapredili praksu", rekao je.
Odnos okoline, porodice, prijatelja, i zajednice presudan je žene koje oporavljaju o bilo kog oblika nasilja. Potrebno je da podrška bude jača od traume, a umesto sumnje važno je poverenje. Nasilje prema ženama nije stvar pojedinca, već celog društva.
Ovo su ostali brojevi na koje možete da prijavite nasilje u Srbiji:
Policija: 192
Hitna pomoć: 194
SOS telefon Autonomnog ženskog centra: 0800 100 007
Viktimološko društvo Srbije: 011 228 8040 i 065 548 6421
ASTRA SOS telefon za žrtve trgovine ljudima: 011 785 0000
Komentari (0)