Kako su mediji u Srbiji izveštavali o nasilju prema ženama u 2024. godini?

Mediji u Srbiji otkrili su identitet žrtve ili članova njene porodice u 35 odsto izveštaja o nasilju prema ženama, a u 27 odsto objava korišćeni su senzacionalistički ili stereotipni izrazi za nasilje, žrtvu ili nasilnika, pokazala je analiza medijskih objava o problemu nasilja prema ženama za 2024. godinu, koju je sprovela grupa Novinarke protiv nasilja, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). 

Kako navode u svom saopštenju, analaiza je obuhvatila 10.826 izveštaja štampanih i elektronskih medija (televizija, radio, internet portali), objavljenih tokom 2024. godine. Temom nasilja prema ženama najviše su se bavili online mediji (76 oddsto objava), zatim štampani mediji (19 odsto objava), dok su TV i radio stanice znatno manje pažnje posvetile ovoj temi (četiri odsto objava). 

"Nalazi ukazuju da mediji i dalje najčešće izveštavaju o konkretnim slučajevima nasilja nad ženama ili femicida (77 odsto objava), dok su prevencija, analiza društvenog konteksta i edukacija javnosti u velikoj meri zapostavljeni (18 odsto objava). Iako je zabeležen blagi porast tekstova koji nasilje prepoznaju kao društveni problem – 16 odsto analiziranih objava u odnosu na 13 odsto objava u analizi iz 2019. godine - takvi sadržaji i dalje čine manjinu”, navode u saopštenju. 

Poređenje sa prethodnim analizama grupe Novinarke protiv nasilja pokazuje i pozitivne pomake u medijskom izveštavanju: 

• ređe se prebacuje odgovornost sa nasilnika na ženu koja je preživela nasilje (pet odsto objava u 2024. godini u odnosu na 10 odsto u 2019. godini), 
• ređe se nasilje pravda alkoholom, siromaštvom ili ličnim osobinama počinioca (sedam odsto objava u odnosu na 20 odsto u 2019. godini), 
• smanjeno je otvoreno neverovanje preživelima i ismevanje nasilja (pet odsto objava u odnosu na 15 odsto u 2019. godini). 

Međutim, analiza pokazuje da su naslovi postali jedna od najproblematičnijih tačaka izveštavanja. 

U više od polovine objava (56 odsto) naslovom ili najavom je prekršen neki od osnovnih principa etičkog izveštavanja, što je pogoršanje u odnosu na nalaze iz 2019. godine kada je to bio slučaj u 45 odsto analiziranih objava. 

"Ovo ukazuje na snažan tržišni pristup medijskim sadržajima o nasilju prema ženama, preko kojih se privlače klikovi, čitanost i gledanost, često na neetičan način”, navode u saopštenju. 

Pored toga, u 27 odsto medijskih objava objavljene su fotografije ili video-zapisi koji na neadekvatan i stereotipan način prikazuju nasilje, žrtve i nasilnike - prikazi simulacije nasilja, slike žene koja je uplakana ili sa fizičkim povredama, oružja, ili fotografije putem kojih se može posredno utvrditi identitet preživele ili drugih osoba uključenih u konkretan slučaj. 

Grupa Novinarke protiv nasilja ranije je objavila i Smernice za medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama.