Počela izborna tišina, ali društvene mreže ne ćute: Može li zakon da zaustavi algoritme?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
U ponoć je počela predizborna tišina, uoči ponavljanja vanrednih parlamentarnih izbora na 53 biračka mesta u nedelju, 1. novembra. Sva pravila koja su važila uoči glasanja 25. oktobra moraju da se poštuju i pred ponovljeno glasanje u nedelju. Dok za tradicionalne medije važe jasna pravila izborne tišine, političke poruke na društvenim mrežama ne nestaju iz naših telefona.
U Srbiji je na snazi izborna tišina. Na televiziji, radiju i drugim medijima nema predstavljanja kandidata, njihovih programa, poziva da se za nekoga glasa ili ne glasa, niti procena izbornih rezultata. Ali dovoljno je da uzmete telefon i otvorite društvene mreže, i tišina nestaje.
Postavlja se pitanje da li je pravilo, nastalo pre ere TikToka, Instagrama i algoritama, danas izgubilo smisao, i kako su taj problem rešile druge zemlje.
Politička objava nastala pre njenog početka može i dalje da bude pred nama, da se deli, komentariše i algoritamski širi.
Po zakonu, izborna tišina traje 48 sati pre dana glasanja i sam izborni dan do zatvaranja biračkih mesta.
"Društvene mreže i način na koji se građani sada informišu putem društvenih mreža jeste pitanje koje ostaje otvoreno. Mi smo u prethodnim izbornim ciklusima, u prethodnih desetak godina koliko su društvene mreže važan izvor informacija za građane Srbije, videli brojne slučajeve kada je ta izborna tišina na društvenim mrežama kršena. I negde možemo očekivati da će i sada to biti slučaj", rekla je za Euronews Srbija Slađana Komatina iz CeSID-a.
Ona dodaje da u svetlu svega ovoga, ostaje pitanje koja je svrsishodnost izborne tišine u ovakvom obliku.
Grok AI
"Tradicionalni mediji jesu i te kako važan izvor informisanja građana Srbije, posebno onih građana Srbije koji su negde stariji od 45 godina. Međutim, društvene mreže, ostaju potpuno neuređene", rekla je ona.
Kakva su iskustva drugih zemalja
Srbija nije jedina koja pokušava da napravi pauzu između kampanje i glasanja, ali evropski modeli nisu isti.
Velika Britanija, na primer, izbornu tišinu koristi isključivo na dan izbora, dok u Nemačkoj, Holandiji i Danskoj ona praktično ni ne postoji, što znači da političke partije mogu da vode kampanju i održavaju skupove sve vreme, pa čak i na sam dan izbora.
Ista praksa je i u Sjedinjenim Državama, dok u Bosni i Hercegovini izborna tišina počinje 24 sata pre otvaranja biračkih mesta.
Najveći izazov više nije bilbord ili televizijski spot, već ekran koji svaki birač nosi u džepu.
Algoritam ne pravi razliku između kampanje i tišine, što znači da korisniku može ponovo ponuditi sadržaj koji je objavljen ranije, posebno ako izaziva reakcije i deljenja.
Zato se postavlja pitanje postoji li prostor za stvaranje digitalne izborne tišine.
"Teško, teško. Digitalna izborna tišina može da se napravi isključivo kod oglašavanja, ukoliko se zakonom propiše da je oglašavanje zabranjeno u toku izborne tišine ili dan pred izbornu tišinu. Tako se može značajno uticati na objave na društvenim mrežama, ali opet, ne može da se zabrani, jer to dosta zavisi od korisnika", kaže za Euronews Srbija stručnjak za marketing Milivoj Đorđić.
On dodaje da ako, na primer, korisnik uzme neku političku poruku, pusti je na svom profilu i prokomentariše, na to društvene mreže nikako ne mogu da utiču.
" I onda na taj način može da dođe do viralnosti te objave i samim tim da ta objava ponovo bude aktuelna i tokom izborne tišine", kaže on.
Dok je u Srbiji glasanje pravo i izbor, u nekim državama izostanak sa biračkog mesta povlači pravne posledice.
Ako u Belgiji četiri puta izostanete sa biračkog mesta, gubite pravo glasa na 10 godina, ali i šansu da radite u javnom sektoru.
Da obavezno glasanje nije samo slovo na papiru, pokazuje i slučaj Australije. Za neopravdani izostanak sa biračkog mesta plaća se kazna do 20 dolara.
Najstroži primer je Bolivija: ako na plavom kartonu nemate pečat da ste glasali, banke mogu da vam blokiraju pristup računima na tri meseca.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)