"Svakog dana ima ubijanja": Život na liniji vatre u Gazi godinu dana nakon primirja
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Godinu dana nakon primirja u Gazi, rat nije u potpunosti završen: Izrael gotovo svakodnevno izvodi napade i kontroliše oko dve trećine Pojasa Gaze, dok više od 1.400 Palestinaca, prema podacima zdravstvenih vlasti u Gazi, stradalo je od početka prekida vatre. Trampov plan za Gazu predvideo je razoružavanje Hamasa, povlačenje izraelskih snaga i obnovu Pojasa, ali je njegova naredna faza ostala blokirana. Na terenu, za milione Palestinaca svakodnevica i dalje znači raseljavanje, život u šatorima i neizvesnost.
Godinu dana star plan američkog predsednika Donalda Trampa za okončanje rata u Gazi je u zastoju. Prva faza dovela je do primirja 10. oktobra 2025. godine, oslobađanja poslednjih preostalih talaca zarobljenih u Hamasovom napadu na Izrael 2023. godine, kao i stotina palestinskih zatvorenika i pritvorenika koje je držao Izrael.
Plan od 20 tačaka predvideo je obustavu vojnih operacija, povlačenje izraelskih snaga iz dela Pojasa Gaze, oslobađanje talaca i zatvorenika i povećanje humanitarne pomoći.
U kasnijim fazama Trampovog plana za Gazu predviđeni su razoružavanje Hamasa, uspostavljanje nove uprave koju bi vodilo palestinsko telo pod nadzorom Trampovog Odbora za mir, kao i postepeno povlačenje Izraela. Teritoriju bi potom preuzele privremene Međunarodne stabilizacione snage (ISF).
"Gaza će biti obnovljena u korist stanovnika Gaze, koji su već previše propatili", navodi se u planu.
Napadi u Gazi nastavljeni i tokom primirja
Nije došlo do povratka na vojne operacije punog obima, ali su izraelski napadi u Gazi nastavljeni. Zdravstveno ministarstvo u Gazi navodi da je najmanje 1.400 Palestinaca ubijeno od primirja u oktobru, među kojima je veliki broj žena i dece, dok ne objavljuje podatke o tome koliko je među poginulima bilo pripadnika naoružanih grupa.
AP Photo/Abdel Kareem Hana
Izrael navodi da su mete napada pripadnici Hamasa i optužuje tu grupu da pokušava da izvede napade i ponovo se naoruža. Hamas to negira.
Prema izraelskoj vojsci, pet izraelskih vojnika ubijeno je u napadima palestinskih naoružanih grupa ili u borbama od početka primirja.
BBC je razgovarao sa porodicama čiji su članovi ubijeni i tokom primirja. U svom šatoru u centralnoj Gazi, 31-godišnja Fida al-Tutah, majka petoro dece, češljala je jednog jutra prošlog meseca kosu svoje ćerke kada je odjeknula pucnjava.
"Majka nam je viknula da legnemo", prisetio se njen sin Ez.
Shvatio je da je Fida pogođena tek kada je ugledao krvave ruke svog mlađeg brata, koji se držao za majku dok su meci prodirali u šator.
"Naša majka je bila tako dobra i velikodušna. Šta je ona uradila?", rekao je Ez.
Fida je preminula 21. septembra od prostrelne rane u glavu. Izraelske odbrambene snage saopštile su BBC-ju da nemaju podatke o tom incidentu.
Istog dana ubijen je i 14-godišnji Ismail al-Bardavil. Njegova porodica rekla je BBC-ju da su ga izraelske snage upucale dok je sa braćom pecao u Sredozemnom moru, na oko 20 metara od obale, u oblasti el-Mavasi, u južnoj Gazi. IDF je saopštio da ni o ovom incidentu nema informacije.
AP Photo/Abdel Kareem Hana
Prema podacima zdravstvenog ministarstva u Gazi, više od 300 dece ubijeno je od početka primirja.
Žuta linija dodatno sužava prostor u Gazi
Fida i Ismail živeli su u blizini takozvane Žute linije, koja razdvaja područja Gaze pod kontrolom izraelske vojske od onih koja su na zapadu pod kontrolom Hamasa, navodi Reuters.
Područja oko linije smatraju se najopasnijim, jer su izraelske snage tamo često otvarale vatru. Istovremeno, mogućnosti za dalje raseljavanje su veoma ograničene zbog nedostatka prostora.
Prva faza Trampovog plana predviđala je da se Izrael povuče do Žute linije, čime bi izraelske snage zadržale kontrolu nad 53 odsto Gaze. Od tada je izraelska vojska proširila efektivnu kontrolu na oko dve trećine teritorije.
Pomeranje Žute linije dodatno je raselilo Palestince, dok je oko dva miliona stanovnika Gaze sve više sabijeno u suženi priobalni pojas, gde žive u šatorima i oštećenim objektima.
Izrael podržava palestinske milicije koje se protive Hamasu, a one koriste područja pod izraelskom kontrolom za napade na delove Gaze pod kontrolom Hamasa. Prema BBC-ju, većina od 2,1 miliona stanovnika Gaze više puta je raseljavana tokom rata, a mnogi su primorani da žive u šatorskim naseljima i nebezbednim objektima.
"Sve se svodi na preživljavanje"
Arhitektkinja Amal Alabadla pre rata je živela u udobnom stanu. Sada živi u šatoru na obali.
"Kad god padne kiša, sve bude poplavljeno. Veoma se plašim kada je vetar jak, jer nam se šator uništi ili ošteti", rekla je za BBC.
Amal sama odgaja dva sina, Mohameda i Nou. Njen suprug nije bio u Gazi kada je rat počeo i za tri godine nisu uspeli da se ponovo sastanu. Njena tri brata, koja su joj pomagala da brine o dečacima, ubijena su u odvojenim napadima pre početka primirja.
"Tokom zime, moj sin dobija epileptične napade zbog hladnoće. Ponekad je veoma teško održati ga suvim i toplim", rekla je, te dodala:
"Pre rata sam imala posao, kuću, običan život, a onda se sve preokrenulo. Sada nemamo nadu, nemamo ništa. Sve se svodi na preživljavanje iz dana u dan, da deca ostanu živa, čista, zdrava i sita."
U Gazi postoje i kampovi izgrađeni ispod nivoa mora, zbog čega su izloženi većem riziku od poplava.
Humanitarna pomoć u Gazi povećana, ali nedovoljna
Humanitarne organizacije navode da je priliv pomoći u Gazu povećan nakon primirja, ali da to nije dovoljno.
Twitter/@QudsNen
Globalni sistem za praćenje gladi IPC saopštio je da se više od 1,2 miliona ljudi u Gazi i dalje suočava sa akutnom glađu. Od početka primirja do kraja maja u Gazu su u proseku dnevno ulazila 227 kamiona sa humanitarnim i komercijalnim potrepštinama - manje od polovine minimuma od 600 kamiona dnevno predviđenog planom za Gazu, prenosi Reuters.
Izrael navodi da svakog dana u Gazu ulazi oko 600 kamiona sa humanitarnom pomoći i komercijalnom robom, da Gaza dobija dovoljno robe za zadovoljenje potreba stanovništva i da ispunjava svoje obaveze.
Zašto nema obnove Gaze?
Mirovni sporazum iz oktobra 2025. trebalo je da otvori put obnovi Gaze, ali radovi još nisu počeli. Proces je zapeo zbog neslaganja oko druge faze sporazuma. Izrael strogo kontroliše koji materijali i mašine mogu da uđu u Gazu, navodeći bezbednosne razloge.
Ranije ove godine Tramp je izneo plan za razoružavanje Hamasa, ali ga je Netanjahu u avgustu odbacio, navodeći da izraelske snage neće biti povučene sve dok Hamas ne bude "zaista" razoružan. Hamas je saopštio da je spreman da preda teško naoružanje pod uslovom da Izrael okonča "sve oblike agresije" i povuče svoje snage iz Gaze.
Trampov Odbor za mir predložio je plan oporavka Gaze vredan 2,45 milijardi dolara. Ipak, godinu dana nakon primirja, ljudi poput Amal i dalje sumnjaju da će se situacija na terenu zaista promeniti.
"Borimo se da preživimo, a ne dozvoljavaju nam da obnovimo ono što smo izgubili. Ne verujem da nam govore istinu kada kažu da će nam omogućiti da izgradimo bezbednu budućnost za našu decu", rekla je Amal.
Trampov plan za Gazu i dalje na čekanju
Odbor za mir, koji podržavaju SAD, saopštio je povodom treće godišnjice napada Hamasa 7. oktobra da je rat ostavio duboke posledice širom regiona i istakao da je posvećen sprovođenju američkog plana za Gazu.
„Sećamo se svih koji su ubijeni i odvedeni i nećemo dozvoliti da njihov gubitak bude zaboravljen“, naveo je Odbor.
Odbor je saopštio da žali zbog velikog broja žrtava i patnje Izraelaca i Palestinaca i ocenio da je rat „Hamas započeo 7. oktobra“, dodajući da je ta patnja ostavila duboke rane širom regiona.
Međunarodno telo pohvalilo je „posvećenost“ američkog predsednika Donalda Trampa Izraelu i njegov uspeh u vraćanju preostalih talaca iz Gaze prošle godine.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)