Dautović za Euronews Srbija: Bliski istok ide ka novom haosu, Huti imaju svoje ciljeve u sukobu sa Saudijskom Arabijom

Bliski istok mogao bi da uđe u period još veće nestabilnosti jer Sjedinjene Američke Države više nemaju kapacitet niti pokazuju istu zainteresovanost da ograničavaju poteze regionalnih sila, ocenio je analitičar međunarodnih odnosa Mirko Dautović za Euronews Srbija. On je ukazao na to da sukob Huta i Saudijske Arabije ima sopstvenu dinamiku i da se ne može svesti samo na širenje rata sa Iranom.

Dautović je objasnio da otpor Huta na severu Jemena traje godinama, a da je njihov sukob sa Saudijskom Arabijom zaseban konflikt koji se nadovezuje na širu krizu u Persijskom zalivu.

„Često se kaže da Hutima upravlja Teheran, to nije tačno. Oni jesu u savezu, ali Huti imaju svoje ciljeve. Oni se uopšte nisu mešali u ovaj rat. Dok su Amerikanci ratovali sa Iranom, oni se nisu aktivirali, čekali su. Ovo je njihova svađa koju imaju direktno sa Saudijskom Arabijom“, rekao je Dautović u emisiji "Euronews Svet".

Euronews Srbija

Prema njegovim rečima, izostanak direktnog uključivanja Turske i Pakistana, koji se pominju kao saudijski saveznici, može se objasniti ograničenjima njihovih bezbednosnih sporazuma.

„Kada potpisujete svaki ugovor, postoje određene klauzule koje su vrlo bitne i koje zapravo isključuju bilo kakvu intervenciju. Turska i Pakistan se izgovaraju time da je ovo konflikt koji je već postojao, tako da se ‘polisa osiguranja’ ne odnosi na konflikt koji je započeo davno. Isto tako, ne odnosi se na ofanzivne ratove“, naveo je Dautović.

On je dodao da se Saudijska Arabija u ovom slučaju percipira kao agresor, što dodatno komplikuje mogućnost da njeni saveznici intervenišu.

Saudijska Arabija ima skupu vojsku, ali i ozbiljne slabosti

Dautović je ocenio da Saudijska Arabija raspolaže velikim vojnim budžetom i naprednom opremom, ali da postoje ozbiljni problemi u načinu na koji koristi svoje vojne kapacitete.

„Saudijci imaju jedan od najvećih vojnih budžeta na svetu po glavi stanovnika, ali njihova vojska je, prosto rečeno, nesposobna. Ne ume da iskoristi tehnologije koje kupuju i od Amerikanaca i od Evropljana i od Kineza“, rekao je on.

Prema njegovoj oceni, jedan od problema je to što saudijska vojska nije zasnovana na principu napredovanja prema sposobnostima i rezultatima, već na privilegijama. Kao primer naveo je tvrdnju da pilotske pozicije mogu da budu rezervisane za članove kraljevske porodice.

Euronews Srbija

Dautović je uporedio saudijske vojne kapacitete sa kapacitetima Ujedinjenih Arapskih Emirata, za koje smatra da su pokazali veću efikasnost u vojnom i diplomatskom delovanju u Jemenu.

Govoreći o složenosti jemenskog sukoba, podsetio je na postojanje više suprotstavljenih frakcija. Južni tranzicioni savet opisao je kao separatističku organizaciju povezanu sa Emiratima, dok je međunarodno priznata jemenska vlada, čije je sedište u Rijadu, prema njegovoj oceni, snažno zavisna od saudijskih interesa.

„Ovo je jako kompleksno. Imate južni tranzicioni savet, imate zvaničnu vladu Jemena, ali i druge frakcije, uključujući Muslimansko bratstvo i aktivnosti Islamske države u Jemenu“, naveo je Dautović.

On je ocenio i da Sirija, uprkos spekulacijama o mogućem uključivanju u sukob, nema kapacitete za ozbiljniju vojnu intervenciju i da bi takav potez za nju predstavljao dodatni rizik.

Crveno more i naftovod u fokusu

Sukob Huta i Saudijske Arabije ima šire posledice zbog značaja Crvenog mora i pomorskog prolaza Bab el-Mandeb za međunarodnu trgovinu i snabdevanje energentima.

Dautović je rekao da su količine nafte koje izlaze iz Persijskog zaliva, prema pojedinim izveštajima na koje se pozvao, dostigle nivo od oko 20 miliona barela dnevno, zahvaljujući transportu kroz Hormuški moreuz i saudijski naftovod koji povezuje naftna polja na istoku zemlje sa lukom na obali Crvenog mora.

Prema njegovim rečima, Huti su pre oko mesec dana gađali tu infrastrukturu, ali je moguće da je Saudijska Arabija u međuvremenu sanirala štetu.

„Zašto Huti to ponovo ne gađaju? Možda imaju neki dogovor sa Amerikom, kako se ne bi dodatno destabilizovale cene benzina u Americi pred ključne izbore“, rekao je Dautović.

Tanjug/AP/Ansar Allah Media Office

On je istakao da Huti nisu prestali sa napadima, već da su se, prema njegovim rečima, usmerili i na aerodrome u Saudijskoj Arabiji. Dodao je da postoje naznake da bi mogli da ciljaju saudijske tankere, ali da pomorski saobraćaj kroz Bab el-Mandeb i dalje funkcioniše.

„Rešili su da ne gađaju naftovod. Možda ciljaju saudijske tankere, ali ako neki tanker, recimo pod singapurskom zastavom, uzme naftu, on može da prođe kroz Bab el-Mandeb“, naveo je Dautović.

„Amerika je iscrpljena, lokalni akteri imaju više prostora“

Govoreći o širem stanju na Bliskom istoku, tri godine nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. i u kontekstu kasnijih pokušaja uspostavljanja primirja, Dautović je ocenio da region ide ka novom haosu.

Prema njegovim rečima, promena uloge SAD predstavlja jedan od ključnih razloga za rast nestabilnosti, jer su Vašington i njegova moć decenijama ograničavali mogućnost regionalnih aktera da samostalno sprovode svoje ciljeve.

„Kada imate nestanak hegemona koji u suštini nameće svoju volju i na neki način ograničava suverenitete i nezavisne, bilo racionalne, bilo sumanute akcije lokalnih sila, to deluje kao neki nestabilni mir. To su zapravo bile Sjedinjene Američke Države od kraja Hladnog rata“, rekao je Dautović.

On smatra da su SAD iscrpljene zbog, kako je naveo, načina na koji su koristile vojnu i finansijsku moć, uključujući sankcije i napade na Iran, i da više nisu jednako zainteresovane za kontrolisanje prilika na Bliskom istoku.

„Amerika je iscrpljena zbog iracionalne upotrebe svog oružja i finansijskog oružja, odnosno načina na koji primenjuje sankcije. Kao da više nije ni zainteresovana da toliko kontroliše situaciju na Bliskom istoku“, ocenio je on.

U takvim okolnostima, regionalne sile, uključujući Izrael, Iran, Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate, imaju više prostora da sprovode sopstvene ciljeve, ali su istovremeno primorane da preuzimaju veći deo odgovornosti za sopstvenu bezbednost.

Dautović je naveo da Kina ne pokazuje nameru da preuzme ulogu novog globalnog hegemona, već da se pre svega pojavljuje kao sagovornik i posrednik.

„Kada imate mnoštvo takvih aktera koji svaki ima neki svoj cilj, nema ko da ih obuzda. Kina ne pokazuje neku želju da se nameće kao novi hegemon. Shvataju koliko košta biti hegemon i vide sudbinu Amerike u takvom mešanju“, rekao je on.

Zbog toga, zaključio je Dautović, postoji rizik od daljeg pogoršanja bezbednosne situacije na Bliskom istoku, čak i u slučaju političkih promena u Izraelu.

Borba za kontrolu moreuza Bab el-Mandeb

Imamo i novi front na Bliskom Istoku. Huti su se aktivirali u Jemenu, zauzeli su grad koji je ključan za kontrolu moreuza Bab el-Mandeb. Ponovo je pokrenut građanski rat, zvanično priznata vlada Jemena započela je nove vojne operacije, a toj vladi pomaže Saudijska Arabija, pa su na udaru Huta i aerodrom i gasovod u ovoj zemlji.

Jemenske vladine snage su početkom ovog meseca, uz vazdušnu podršku Saudijske Arabije, pokrenule operaciju "Jemenska zora".

 Primarni cilj operacije je ovladavanje obalom Crvenog mora, ali i strateški važnim moreuzom Bab el-Mandeb, kako bi se zaštitila plovidba tankera, ali i izvoz saudijske nafte iz naftovoda Istok-Zapad.

Zvanični politički cilj operacije je i zauzimanje grada Sane.

 Međutim, po proceni bezbednosnih stručnjaka, ovaj Scenario je malo verovatan, pre svega zbog nepristupačnog planinskog terena na ovom potezu, ali i rasutih borbenih resursa.

Sukob se prelio i na teritoriju Saudijske Arabije, a na meti Huta našli su se aerodromi u Abhi i Rijadu, kao i energetska infrastruktura.

 Ključna strateška tačka za kontrolu Bab el-Mandeba je grad Mokha, koji predstavlja severnu kapiju strateški važnog moreuza.

Lučki grad koji se nalazi na obali Crvenog mora smatra se idealnom bazom za kombinovanje kopnenih, pomorskih i vazdušnih snaga, tik uz moreuz, čime se omogućava apsolutna kontrola ovog strateški važnog moreuza i jedne od najvažnijih pomorskih ruta na svetu.

Vladine snage tvrde da su preuzele kontrolu nad ovim gradom, dok Huti negiraju.

Ključno pitanje za ishod operacije "Jemenska zora" je da li protivnici Huta mogu da koordinišu akcije protiv iranskog proksija, jer rame uz rame sa vladinim snagama, ratuju i snage Južnog prelaznog saveta, koji se zalaže za nezavisnost južnog Jemena.

Ipak, za sada se ne može govoriti o strateškom napredovanju vlade u Adenu, jer su njene snage kod grada Taiza pod opsadom Huta.

Ovo je još jedan u nizu gradova od izuzetnog strateškog značaja, jer predstavlja raskrsnicu koja povezuje obalu Crvenog mora sa ostatkom zemlje.

Tako da zauzimanje Mokhe bez deblokade Taiza predstavlja samo delimičan uspeh.

Vladine snage sada primenjuju koordinisani pritisak na tri ključne tačke, kako bi se snage Huta rastegle i kopneno odsekle.

Euronews Srbija

To su obala Crvenog mora, grad Taiz, ali i provincija Marib u unutrašnjosti zemlje, koja je ključ kontrole nad energetskim resursima Jemena.

S druge strane, napadi Huta fokusirani su na ekonomski i politički pritisak. Iz tog razloga su na udaru aerodromi, ali i energetska infrastruktura Rijada.

Naftovod Istok-Zapad, dug oko 1.200 km, predstavlja žilu kucavicu saudijske energetike i više puta je bio na meti Huta koji su izvodili napade bespilotnim letelicama.

Saudijska Arabija morala je privremeno da zatvori i popravlja oštećene deonice, da bi tek krajem septembra i početkom oktobra ove godine uspela da vrati protok više od 80% ukupnog kapaciteta.

Zatvaranjem Ormuskog moreuza, usled sukoba između Irana i Sjedinjenih Američkih Država, značaj ovog naftovoda dramatično je porastao, jer nafta koja se izvozi ka Evropi, Sjedinjenim Američkim Državama, ali i ostatku sveta, sada je prebačena na rezervnu trasu koja vodi preko pomenutog moreuza Bab el-Mandeb.

Iz tog razloga, osiguravanje jemenske obale na Crvenom moru je praktično pitanje od životnog značaja za Saudijsku Arabiju u ovom sukobu.