El Ninjo obara rekorde u Pacifiku: More dostiglo 29,7 stepeni, klimatolozi upozoravaju - granica zagrevanja sve bliža
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Vremenski fenomen El Ninjo, čiji je intenzitet ocenjen kao "izuzetan", doveo je u septembru do zagrevanja delova Tihog okeana do nivoa kakvi ranije nisu zabeleženi, podigavši temperaturu svetskih okeana na rekordne vrednosti za taj mesec, saopštila je u ponedeljak evropska služba za praćenje klime Kopernikus.
Temperatura mora, izuzimajući polarne oblasti, dostigla je u septembru na globalnom nivou 21,05 stepeni Celzijusa, što je najviša vrednost ikada zabeležena za taj mesec. Time je premašen prethodni mesečni rekord iz septembra 2023. godine, kada je temperatura iznosila 20,92 stepena Celzijusa.
Temperature površine mora "ostale su izuzetno visoke u velikom delu tropskog pojasa Tihog okeana, gde uslovi povezani sa El Ninjom jačaju i očekuje se da će se dodatno intenzivirati u narednim mesecima", navodi se u mesečnom biltenu Kopernikusa.
El Ninjo je prirodna klimatska varijacija koja dovodi do porasta temperature površine mora u centralnom i istočnom delu ekvatorijalnog Tihog okeana. "Aktuelna epizoda", proglašena u junu, mogla bi da postane najintenzivnija ikada zabeležena, dodatno pojačavajući efekte klimatskih promena izazvanih ljudskim aktivnostima.
AP/Lenny Ignelzi
Temperatura površine mora u referentnoj oblasti Tihog okeana, poznatoj kao "region Nino 3.4", dostigla je u septembru apsolutni rekord od 29,70 stepeni Celzijusa. Ta vrednost premašuje maksimalne temperature zabeležene tokom prethodnih veoma snažnih epizoda El Ninja 1982/1983, 1997/1998. i 2015/2016. godine, što, prema stručnjacima, ukazuje na "izuzetan intenzitet" aktuelnog fenomena.
Japanska meteorološka agencija (JMA) saopštila je u petak da je El Ninjo dodatno ojačao i da je temperatura mora u referentnoj oblasti Pacifika bila za četiri stepena Celzijusa viša od normale. Ta anomalija "premašila je prethodni rekord od plus 3,6 stepeni, zabeležen u decembru 1997. godine", navela je JMA.
Ipak, iz Kopernikusa su za Frans pres (AFP) upozorili da se još ne može tvrditi da je aktuelna epizoda El Ninja najjača ikada zabeležena.
Pixabay
Klimatolozi, naime, pokušavaju da izdvoje uticaj El Ninja od dugoročnog trenda zagrevanja okeana u okviru klimatskih promena. Kada se primeni taj kriterijum, aktuelna epizoda još nije premašila intenzitet najizraženijih fenomena iz prošlosti.
"Samo je pitanje vremena"
Kopernikus navodi da je, kada je reč o prosečnoj temperaturi vazduha na površini cele planete, protekli septembar bio drugi najtopliji u istoriji merenja. Temperatura je bila za 1,63 stepena Celzijusa viša od predindustrijskog nivoa, odnosno perioda pre nego što je masovna upotreba fosilnih goriva dovela do dugoročnog zagrevanja klime, a prenosi TvMonde5.
To je drugi uzastopni mesec u kojem su globalne temperature premašile prag zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski period. Taj prag predstavlja najambiciozniji cilj Pariskog klimatskog sporazuma.
Pre deset godina, ovim sporazumom postavljen je cilj da se globalno zagrevanje ograniči na znatno manje od dva stepena Celzijusa, uz nastojanje da se ono zadrži na 1,5 stepeni.
Ipak, taj prag još nije zvanično prekoračen u smislu dugoročnog globalnog proseka, jer se procenjuje na osnovu višegodišnjeg perioda, a ne pojedinačnih meseci. Većina naučnika, kao i Ujedinjene nacije, smatra da je njegovo prekoračenje sada neizbežno i poziva na napore da se ograniče njegov obim i trajanje.
"Trenutno beležimo novi niz meseci sa temperaturama iznad 1,5 stepeni, a s obzirom na to da snažan El Ninjo nastavlja da jača, verovatno je da će se taj trend nastaviti sve do 2027. godine", istakao je Karlo Buontempo, direktor Službe za klimatske promene Kopernikus.
"Prekoračenje dugoročne granice zagrevanja utvrđene Pariskim sporazumom samo je pitanje vremena", rekao je on, dodajući da "obim tog prekoračenja i njegovo trajanje i dalje zavise od nas".
Grok AI
Suša se širi Evropom, vodostaji reka izuzetno niski
Suša se nastavila i u pojedinim delovima Evrope nakon leta koje je već bilo izrazito suvo. Sušni uslovi dodatno su se intenzivirali ili proširili na Pirinejsko poluostrvo, Francusku, Italiju, zapadni deo Balkana i Grčku.
Zbog toga su tokom septembra u velikom delu Evrope zabeleženi izuzetno niski protoci reka. Situacija je na pojedinim deonicama Rajne u Nemačkoj učinila plovidbu gotovo nemogućom.
Ovi podaci pokazuju da se posledice neuobičajeno visokih temperatura ne ogledaju samo u zagrevanju okeana i globalnom porastu temperature već i u dugotrajnim sušama i poremećajima koji utiču na rečni saobraćaj, poljoprivredu i snabdevanje vodom.
Povezane vesti
Komentari (0)