Kalifornija na udaru snažnog El Ninja: Oluje, poplave i požari mogli bi da se dogode istovremeno
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Pre ove godine, američka Nacionalna meteorološka služba nikada nije izdala upozorenje na obalne poplave za područje zaliva San Franciska tokom septembra. Međutim, u proteklih mesec dana to je učinila dva puta.
Dok je prošle nedelje voda plavila raskrsnice, a more odnosilo plaže duž kalifornijske obale, naučnici i stručnjaci za upravljanje vanrednim situacijama upozorili su da je reč tek o ranom nagoveštaju burne zime koja predstoji, dok se već izuzetno snažan El Ninjo nastavlja intenzivirati, piše Guardian.
Ovaj klimatski fenomen nazivan je različitim imenima, od "super El Ninja" do "Godzile", dok prognostičari sve glasnije upozoravaju da bi uslovi koji se razvijaju u Tihom okeanu uskoro mogli da dostignu istorijske razmere i podstaknu ekstremne vremenske pojave širom sveta.
Desetine miliona ljudi mogle bi da se suoče sa nesigurnošću u snabdevanju hranom, dok bi globalne cene hrane mogle dodatno da porastu. Klimatski naučnici predviđaju da bi do februara više od 450.000 ljudi širom sveta moglo da umre usled skokova temperature povezanih sa snažnim El Ninjom. Ipak, dodatne žrtve izazvaće i poplave, suše, šumski požari i obilne padavine.
Kalifornija je među područjima koja bi mogla da budu posebno teško pogođena ovim klimatskim fenomenom. Prema najnovijoj prognozi američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA), modeli pokazuju da postoji više od 90 odsto verovatnoće da će ovaj El Ninjo biti "veoma snažan", dok je verovatnoća da će biti istorijskih razmera oko 75 odsto.
Očekuju se snažne oluje, klizišta i razorni visoki plimni talasi, a sve ove pojave mogle bi da se dogode istovremeno.
AP/Matt Dunham
Posledice će predstavljati nagoveštaj onoga što čeka svet kako se planeta bude zagrevala. Međutim, one se nadovezuju i na već postojeće uslove pogoršane klimatskom krizom izazvanom ljudskim aktivnostima. Zvaničnici se nadaju da bi pripreme koje su već u toku mogle da pomognu najugroženijim zajednicama da se zaštite od sve ekstremnijih vremenskih prilika u budućnosti.
Guverner Kalifornije proglasio vanredno stanje
Guverner Kalifornije Gevin Njusom proglasio je vanredno stanje 21. septembra kako bi mobilisao napore i resurse, što je pokrenulo niz aktivnosti.
Pripreme se već sprovode na svim nivoima vlasti, dok zvaničnici rade na zaštiti ključne infrastrukture, unapred raspoređuju resurse za reagovanje i obaveštavaju javnost o opasnostima koje se očekuju.
Pojedina područja mogla bi da budu pogođena izuzetno snažnim olujama i neprekidnim padavinama. Druga se suočavaju sa ogromnim talasima, snažnim morskim strujama i oštećenjem morskih ekosistema.
Prema rečima državnog klimatologa Majkla Andersona, El Ninjo će u Kaliforniji doprineti dodatnom porastu nivoa mora od oko 30 centimetara, povrh porasta od 20 do 30 centimetara izazvanog klimatskim promenama tokom prethodnog veka.
Na područjima koja su nedavno bila zahvaćena šumskim požarima, uključujući padine oblasti Big Sur, gde je vatra harala ovog leta, kao i naselja uništena u požarima koji su 2025. godine pogodili Los Anđeles, povećaće se rizik od bujičnih tokova koji nose blato, kamenje i drugi materijal.
Zvaničnici navode da je obično potrebno pet godina da se slivovi i padine dovoljno oporave kako bi mogli da izdrže snažne oluje.
Posledice El Ninja
Pojedine nepovoljne vremenske prilike povezane sa El Ninjom već se razvijaju. Pored obalnih poplava izazvanih porastom nivoa mora i visokim plimama, snažne oluje koje se formiraju iznad Tihog okeana doprinele su neuobičajeno aktivnoj sezoni tropskih ciklona u područjima koja inače nisu često pogođena takvim pojavama.
Havaji se i dalje oporavljaju od niza obilnih padavina i snažnih vetrova koji su poplavili puteve i zgrade, izazvali klizišta i obarali drveće.
Veliki delovi obale južne Kalifornije bili su izloženi ogromnim talasima koji su oštetili kuće i odneli delove plaža.
Neka od područja koja su već pretrpela ozbiljnu štetu sada pokušavaju da se oporave, istovremeno se pripremajući za novi talas nepovoljnih vremenskih prilika.
U Long Biču, južno od Los Anđelesa, morski zid ojačan je velikim vrećama sa peskom na mestima na kojima su snažni talasi probili zaštitu.
U okrugu Orindž, duž obale se raspoređuje oko 528.000 kubnih metara peska. U poplavama ugroženim zonama San Dijega, radnici obilaze mala preduzeća od vrata do vrata kako bi pomogli vlasnicima da pripreme objekte.
Tanjug AP/Eric Gay
Direktor javnih radova okruga Los Anđeles Mark Pestrela izjavio je na nedavnom brifingu da su sistemi za kontrolu poplava spremni i da su unapređeni. Međutim, ti sistemi projektovani su da izdrže takozvani "događaj koji se dešava jednom u 100 godina".
Takav događaj ima verovatnoću od jedan odsto da se dogodi u bilo kojoj godini, ali bi El Ninjo mogao da poveća tu verovatnoću.
U međuvremenu, direktor Kancelarije za upravljanje vanrednim situacijama Los Anđelesa Kevin Mekgovan istovremeno se bavi opasnostima na suprotnom kraju hidrološkog spektra - visokim temperaturama i rizikom od požara, koji bi mogli da potraju do novembra.
"Usred smo sezone požara i uskoro ulazimo u period značajnog toplotnog talasa", rekao je Mekgovan uoči vrelog oktobarskog vikenda tokom kojeg je u više delova južne Kalifornije oboreno nekoliko temperaturnih rekorda.
"Ljudi bi trebalo da nastave da se pripremaju za sve moguće opasnosti"
"Ljudi bi trebalo da nastave da se pripremaju ne samo za jednu opasnost, već za sve moguće opasnosti", poručio je on.
Dok lokalne vlasti ubrzano rade na pripremama, Sjedinjene Američke Države ulaze u zimu sa povećanim rizikom od ekstremnih vremenskih događaja, ali sa smanjenim kapacitetima za reagovanje i pripremu. Prema oceni stručnjaka, tome su doprineli rezovi u broju zaposlenih i resursima koje je sprovela administracija Donalda Trampa.
Od početka svog drugog mandata, predsednik je pojačao pritisak na klimatsku nauku i drastično smanjio kapacitete ključnih saveznih agencija koje deluju na terenu.
Veliki budžetski rezovi i masovna otpuštanja smanjili su sposobnost službi za reagovanje u vanrednim situacijama, uključujući Federalnu agenciju za upravljanje vanrednim situacijama (FEMA), zaduženu za koordinaciju odgovora na katastrofe na nacionalnom nivou, kao i NOAA, koja se smatra jednom od vodećih svetskih institucija u oblasti klimatskih nauka.
"Agencije, a posebno NOAA i FEMA, već su bile preopterećene jer se suočavamo sa sve većim brojem ekstremnih vremenskih događaja", izjavila je Monika Medina, koja je tokom administracije Baraka Obame obavljala funkciju glavne zamenice direktora NOAA.
Još nije jasno gde su sve nastale praznine u kapacitetima, ali će one postajati očiglednije kako potrebe budu rasle.
"Brinu me gubitak ljudskih života i naša nemogućnost da budemo zaštićeni u trenutku kada nam je, kao što znamo, država najpotrebnija", rekla je Medina.
Ukoliko je ovo pravi test za budućnost koja će biti toplija i neizvesnija, dodala je, "padaćemo na ispitu".
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)