Upozorenje naučnika na smrtnosni udar El Ninja: Evo koje zemlje će biti najteže pogođene u narednih šest meseci

Procenjuje se da će više od 450.000 ljudi širom sveta izgubiti život usled ekstremnih vrućina koje će u narednih šest meseci izazvati fenomen "super El Ninjo", pokazuju najnovije procene klimatologa.

Ova zastrašujuća brojka dodaje se na već postojeći broj prevremenih smrti izazvanih globalnim porastom temperatura usled klimatske krize. Očekuje se da će fenomen pogoditi čitavu planetu - od Indonezije i Indije, do Nigerije i Sjedinjenih Američkih Država. Pored visokih temperatura, stručnjaci upozoravaju i na veliki broj žrtava usled suša, razornih požara i poplava koje El Ninjo donosi sa sobom.

Gde će udar biti najjači?

Smrtnost izazvana vrućinama analizirana je na regionalnom nivou, a istraživači ističu da ove prognoze precizno mapiraju područja u kojima se hitno moraju preduzeti mere zaštite stanovništva.

Spasonosne mere uključuju:

• Efikasnija i pravovremena upozorenja na toplotne talase.
• Otvaranje "centara za hlađenje" kao sigurnih utočišta za građane.
• Pojačano dežurstvo i veći broj medicinskog osoblja u najtoplijim delovima dana.
• Uvođenje strogih mera zaštite za radnike na otvorenom.

Zemlje koje će pretrpeti najjači udar u narednih šest meseci su tropske države poput Nigerije, Indonezije, Sudana, Indije i Brazila. Zanimljivo je da su se i SAD našle među 20 najugroženijih nacija, gde se očekuje oko 3.500 dodatnih smrtnih slučajeva isključivo zbog vrućine. Na širem globalnom planu, region Sahela u Africi i jugoistočna Azija pretrpeće najteže posledice.

Vrućine na "nivou Godzile"

El Ninjo, koji trenutno podiže globalnu temperaturu, nedavno je premašio najviši ikada zabeležen nivo za ovaj fenomen - i to mesecima pre svog očekivanog vrhunca. Temperature su toliko ekstremne u poređenju sa prethodnim ciklusima da su ih naučnici opisali kao "neverovatne" i "na nivou Godzile". Iako je El Ninjo prirodni klimatski fenomen, njegova razorna snaga dodatno je pojačana globalnim zagrevanjem.

"Brojka od 451.000 ljudi je tolika da izaziva jezu, ali moramo biti svesni da se ona sastoji od nečijih roditelja, dece, baka i deka, komšija - ljudi koji idu na posao, brinu o svojim porodicama i žive svoje živote", izjavio je profesor Majkl Grinstoun, suosnivač organizacije Climate Impact Lab i profesor na Univerzitetu u Čikagu, koji je učestvovao u izradi ovog izveštaja, a prenosi Guardian.

Iako se procena o broju žrtava primarno odnosi na period od septembra do februara 2027. godine, povećana stopa smrtnosti usled ekstremnih vrućina očekuje se sve do juna ili jula te godine.

"Razglednica iz budućnosti" i pretnja globalnoj gladi

Credit: Lukas Jonaitis / Alamy / Profimedia

Prema rečima istraživača, trenutni El Ninjo funkcioniše kao "razglednica iz naše budućnosti", s obzirom na to da podiže temperature na nivoe koji će, prema prognozama, postati svakodnevica za oko 20 godina usled klimatske krize.

"Ukoliko odmah poboljšamo sisteme za reagovanje u vanrednim situacijama, možemo spasiti mnogo života već ove godine. Ali, za 20 godina, kada današnje ekstremne temperature postanu 'nova normalnost', nećemo moći da funkcionišemo u trajnom vanrednom stanju. Moramo da delujemo odmah", naglasila je dr Tama Karlton sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju.

Osim što ugrožava živote direktnim toplotnim udarima, El Ninjo će ozbiljno narušiti globalnu bezbednost hrane. Svetski program za hranu je još u avgustu upozorio da će ovaj fenomen gurnuti oko 50 miliona ljudi u akutnu glad i drastično podići cene osnovnih namirnica. Istorija već pamti slične katastrofe - snažan El Ninjo iz perioda 1877/78. godine bio je uzrok za više od 50 miliona smrti zbog suše i gladi, pri čemu su Kina, Indija i Brazil bile gotovo opustošene.

Profesorka Friderike Oto sa Imperijal koledža u Londonu zaključuje: "Ovaj El Ninjo se odvija unutar klimatskog sistema koji je već znatno topliji zbog ljudskih aktivnosti. U mnogim delovima sveta videćemo temperature kakve do sada nisu zabeležene, sa nesagledivim posledicama po zdravlje ljudi, bezbednost hrane i vodne resurse".