Globalni udar na dizel: Cene podivljale, dva rata tresu svet - ko je zaista kriv za poskupljenje?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Američki predsednik Donald Tramp okrivio je ukrajinske napade na ruske rafinerije nafte za smanjenje globalnog izvoza dizela i nagli rast cena širom sveta, rekavši da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski "želi da stvara probleme svetu".
"Bolje bi mu bilo da prestane", rekao je Tramp, sugerišući potom da bi Ukrajina trebalo da "dobije novog lidera koji može da postigne dogovor".
Međutim, drugi krivicu pripisuju ratu između SAD i Izraela s jedne strane i Irana s druge, koji je doveo do smanjenja izvoza rafinisanog goriva iz regiona Persijskog zaliva.
Nakon što je Tramp najavio kontroverzni dogovor o uvozu dizela iz Rusije, obećavajući "niže cene za Amerikance", BBC Verify analizirao je faktore koji su poslednjih meseci i godina uticali na snabdevanje ovim gorivom.
Podaci ukazuju na to da su i sukob u Ukrajini i rat u Iranu značajno smanjili globalni izvoz dizela, ali da je pad isporuka iz zemalja Persijskog zaliva, usled rata sa Iranom, bio veći.
Šta se dešava sa globalnim cenama dizela?
Dok rast cena dizela direktno pogađa vozače, postoji i širi problem, s obzirom na to da se ovo gorivo koristi u kamionima, kombijima i brodovima koji predstavljaju okosnicu globalnih lanaca snabdevanja. Svako povećanje troškova transporta može se preneti na potrošače kroz više cene proizvoda.
Euronews
Prosečna maloprodajna cena dizela u SAD 5. oktobra iznosila je 6,20 dolara (4,69 funti) po galonu, što je nešto manje od rekordnih 6,50 dolara po galonu, zabeleženih 21. septembra, pokazuju najnoviji podaci američke Uprave za energetske informacije (EIA).
Pre početka rata sa Iranom, galon dizela u SAD koštao je oko 3,50 dolara.
Slično tome, prosečne cene dizela u Velikoj Britaniji trenutno se približavaju rekordnim nivoima. Prema podacima Ministarstva za energetsku bezbednost i neto nultu emisiju, litar dizela je 5. oktobra koštao 199 penija.
Prema podacima kompanije Kpler, koja prati pomorski transport, tokom 2025. godine na svetsko tržište izvozilo se oko 6,8 miliona barela dizela dnevno. Izvoz čini približno četvrtinu ukupne svetske potrošnje dizela, dok se ostatak obezbeđuje domaćom proizvodnjom pojedinačnih zemalja.
U septembru 2026. godine globalni izvoz pao je na 5,8 miliona barela dnevno, što predstavlja smanjenje od oko milion barela dnevno.
Neke zemlje, posebno SAD, povećale su izvoz dizela tokom protekle godine, ali je ukupna neto količina dizela koja se izvozi na svetsko tržište ipak opala.
Analitičari smatraju da je upravo ovaj pad ponude odgovoran za rast maloprodajnih cena dizela.
Koliko je smanjeno snabdevanje iz Rusije?
Rusija je tokom 2025. godine izvozila oko 810.000 barela dizela dnevno, ali je do septembra 2026. ta količina pala na približno 140.000 barela dnevno.
To predstavlja smanjenje od oko 670.000 barela dnevno.
Džonatan Lider Mejnerd sa Kraljevskog koledža u Londonu kaže da bi mnogi analitičari smanjenje ruskog izvoza naftnih derivata, uključujući dizel, prvenstveno pripisali ukrajinskim napadima dronovima, a ne međunarodnim sankcijama.
Koliko je smanjeno snabdevanje sa Bliskog istoka?
Pored toga što je veliki izvoznik sirove nafte, Bliski istok predstavlja i značajno svetsko središte proizvodnje dizela.
Tanjug/AP
Zemlje Persijskog zaliva – Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt, Bahrein i Oman – izvozile su tokom 2025. godine oko 1,4 miliona barela dizela dnevno.
U septembru 2026. godine izvoz je pao na približno 670.000 barela dnevno.
Ovaj nagli pad posledica je uticaja rata između SAD i Irana na izvoz rafinisanog dizela iz zemalja Persijskog zaliva kroz Ormuski moreuz.
Saobraćaj kroz ovaj pomorski prolaz ozbiljno je poremećen zbog iranskih napada na tankere i američke blokade iranskih luka.
Iako procene kompanija koje prate kretanje brodova pokazuju da se protok sirove nafte kroz Ormuski moreuz prošlog meseca približio nivou pre rata, delimično zahvaljujući zaštiti koju je obezbeđivala američka mornarica, isporuke rafinisanog dizela sa Bliskog istoka ostale su znatno ispod predratnog nivoa.
Koji sukob snosi veću odgovornost za rast cena?
Podaci ukazuju na to da je sukob sa Iranom imao veći uticaj na smanjenje globalnog izvoza dizela nego rat u Ukrajini.
Izvoz iz Rusije smanjen je za oko 670.000 barela dnevno, dok je pad izvoza sa Bliskog istoka iznosio oko 730.000 barela dnevno, prema navedenim podacima.
Ipak, analitičari naglašavaju da oba sukoba imaju značajan uticaj na tržište.
"Sukob između SAD i Irana izazvao je veliki potres na globalnim energetskim tržištima 2026. godine, ali tekući sukob između Rusije i Ukrajine sada dodatno pojačava pritisak tako što ruske rafinerije izbacuje iz pogona", izjavio je za BBC Verify Pol de Lu, direktor Instituta za energetsku tranziciju pri Univerzitetu Robert Gordon.
Slično mišljenje izneo je i Rori Džonson, analitičar naftnog tržišta u kompaniji Commodity Context. On je ocenio da ukrajinski napadi "prenose bol rata na teritoriju Rusije i u velikoj meri izbacuju sa tržišta drugog najvećeg svetskog izvoznika dizela".
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)