Trampova odluka dovedena u pitanje: Apelacioni sud će saslušati argumente o raspoređivanju Nacionalne garde
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Više od 14 meseci nakon što su pripadnici Nacionalne garde počeli da patroliraju ulicama Vašingtona, savezni apelacioni sud će u sredu saslušati argumente o tome da li ih treba poslati kući.
Usmena rasprava zakazana je pred Apelacionim sudom SAD za okrug Kolumbija. Saslušanje se održava mesecima nakon što je sud suspendovao presudu nižeg suda da je ovo raspoređivanje bilo nezakonito, navodi AP.
Predsednik Donald Tramp rasporedio je gardu u avgustu 2025. godine kao deo onoga što je nazvao misijom borbe protiv kriminala u Vašingtonu. Snage, koje su tokom leta dostigle vrhunac od oko 5.000 vojnika, podržavale su operacije hapšenja, patrolirale gradskim ulicama i naseljima i učestvovale u akcijama čišćenja.
Trampova republikanska administracija tvrdi da je raspoređivanje trupa doprinelo smanjenju kriminala u gradu, gde je stopa kriminaliteta već bila u opadanju i pre dolaska Nacionalne garde. S druge strane, zvaničnici i aktivisti u ovom gradu (u kojem pretežno žive demokrate) smatraju da je to raspoređivanje gubljenje novca poreskih obveznika i da je normalizovalo militarizaciju jednog velikog američkog grada.
Slučaj se odnosi na to da li predsednik ima ovlašćenja
U srži ovog sudskog procesa, koji je pokrenuo državni tužilac okruga Kolumbija, jeste pitanje da li predsednik ima ovlašćenje da rasporedi Nacionalnu gardu u grad koji, kao federalni okrug, ima ograničenu autonomiju nad sopstvenim poslovima. Ustav SAD daje federalnim zakonodavcima ovlašćenja nad Distriktom Kolumbija, dok Zakon o samoupravi iz 1973. godine omogućava stanovnicima da biraju gradonačelnika, veće i komšijske odbore. Grad je tvrdio da je mobilizacija nezakonita upotreba vojske za sprovođenje domaćih zakona.
Prošlog decembra, tročlano veće koje je suspendovalo presudu nižeg suda reklo je da bi Tramp mogao da pobedi u svom argumentu da predsednik "poseduje jedinstvenu moć" da mobiliše gardu u Vašingtonu.
Tanjug/AP/Mariam Zuhaib
Sud je u jednoglasnoj presudi od 32 stranice naveo da su i drugi faktori išli u prilog Trampovoj administraciji, uključujući "ometanje života hiljada pripadnika vojske", kao i ono što je naveo kao predsednikov interes "za zaštitu funkcija savezne vlade i imovine u glavnom gradu države".
Sudije su utvrdile da okrug "nije utvrdio nikakvu tekuću povredu svojih zakonskih interesa".
Čak i ako Vašington pobedi na nivou apelacionog suda, Trampova administracija će nesumnjivo ići na Vrhovni sud SAD, koji je već pokazao naklonost prema predsedniku u nizu slučajeva.
Pravni stručnjaci razmatraju argumente koji bi se mogli izneti
Profesor prava sa Univerziteta u Sirakuzi, Vilijam Benks, rekao je da Vašington možda nema mnogo osnova za osporavanje u skladu sa svojim aktima o samoupravi, dovodeći u pitanje da li jedinice Nacionalne garde mogu biti raspoređene u grad kada to nije ovlašćeno lokalnim zakonom. Ali, rekao je, mimo tog argumenta "ne postoji sveobuhvatni federalni princip koji bi spasao okrug u ovom slučaju".
Pošto Vašington nije savezna država i pošto je predsednik vrhovni komandant, postoji "ogromna sloboda i diskreciono pravo za predsednika" da kontroliše ili delegira kontrolu nad lokalnom Nacionalnom gardom i jedinidama van Distrikta, rekao je Benks.
Margaret Hu, profesorka na Pravnom fakultetu "Vilijam i Meri", rekla je da jedno od pitanja na koje treba obratiti pažnju pokreću države koje podržavaju raspoređivanje vojnika u sudskim podnescima. One su tvrdile da predsednik reaguje na vanrednu situaciju. Hu je rekla da bi neograničeni karakter raspoređivanja mogao omogućiti osporavanje te tvrdnje.
"Neki tvrde da neodređena priroda raspoređivanja označava da ovde nema opravdanja za vanrednu situaciju", rekla je ona.
Tramp nije mogao jednostrano da rasporedi Nacionalnu gardu Vašingtona?
Američki okružna sudija Džia Kob zaključila je prošlog novembra da Trampovo vojno preuzimanje nadležnosti u Vašingtonu nezakonito zadire u ovlašćenja lokalnih zvaničnika da rukovode sprovođenjem zakona u okrugu.
Kob je utvrdila da, iako predsednik ima ovlašćenja da zaštiti federalne funkcije i imovinu, on ne može jednostrano da rasporedi Nacionalnu gardu Vašingtona da bi pomagala u kontroli kriminala kako on smatra prikladnim, niti da poziva trupe iz drugih saveznih država. Ona je svoju naredbu stavila na čekanje na 21 dan kako bi se omogućila žalba Trampove administracije.
Apelacioni sud je obustavio izvršenje te naredbe i dozvolio da garda ostane na svom mestu dok se slučaj ne reši.
Mobilizacija, koju je Ministarstvo odbrane produžilo do januara 2029. godine, dobila je osećaj trajnosti, uprkos sudskom sporu. Savezna vlada je dodelila ugovor vredan 292 miliona dolara privatnoj kompaniji za obezbeđivanje smeštaja članovima Zajedničke operativne grupe za okrug Kolumbija. Broj angažovanih pripadnika je takođe porastao, dostigavši oko 5.000 tokom vrhunca proslave poluvekovnog jubileja. Od prošle nedelje, taj broj je pao na oko 2.900.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)