Koliko je realna "Jalta 2"? Putin predlaže, Tramp pristaje, čeka se Si Đinping
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Stigao je predlog iz Kremlja - predsednik Rusije Vladimir Putin želi sastanak sa američkim predsednikom Donaldom Trampom i kineskim predsednikom Si Đinpingom, na kojem bi tri najveće svetske sile razgovarale o ključnim međunarodnim krizama i budućem svetskom poretku. Američki predsednik poručio je da je otvoren za takav susret, dok se čeka zvaničan odgovor Pekinga. Kao mogući termin pominje se samit Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC), zakazan za 18. i 19. novembar u kineskom Šenženu.
Ipak, sastanak još nije potvrđen, a nema ni dogovorenog dnevnog reda. Kremlj je potvrdio da se o toj mogućnosti razgovaralo, ali je naglasio da konkretan dogovor nije postignut. Reuters i The Washington Post izvestili su o predlogu i različitim signalima iz Vašingtona, Moskve i Pekinga.
"Američki predsednik Donald Tramp želi da organizuje trilateralni samit sa ruskim liderom Vladimirom Putinom i kineskim predsednikom Si Đinpingom, što bi moglo da dovede do nove podele sveta na sfere uticaja", piše danas list The Wall Street Journal (WSJ).
Potencijalni sastanak lidera SAD, Kine i Rusije taj medij poredi sa Jaltskom konferencijom iz 1945. godine i naziva ga "Jaltom 2".
Pod naslovom "Trampov novi globalni trijumvirat?", WSJ ukazuje da bi Trampovo "udvaranje" Putinu i Siju na "Jalti 2" moglo da "raznese" saveze kako kod kuće, tako i u inostranstvu. U uvodniku tog lista uredništvo navodi da je Tramp odavno zainteresovan za postizanje velikih sporazuma sa Rusijom i Kinom, a da je njegova trenutna politika prema Ukrajini i Evropi deo šire strategije.
WSJ ocenjuje da nedavno ublažavanje američkih sankcija na rusku naftu i dizel gorivo ukazuje na želju Vašingtona da postigne ambicioznije sporazume sa Moskvom. Dodaje se da bi takvi sporazumi mogli da dovedu do "raskola" u NATO-u, slabljenja američkih pozicija u regionu Pacifika i povećanog kineskog pritiska na Tajvan.
Uredništvo je ocenilo da je teško predvideti Trampove poteze pošto on deluje impulsivno, ali da su duže vreme uočljive težnje ka "Jalti 2".
AP Photo/Evan Vucci
"On odavno priželjkuje velike nagodbe sa Rusijom i Kinom, i to bi mogla biti njegova motivacija sada kada pooštrava neprijateljski stav prema Ukrajini i Evropi i nastoji da izdejstvuje samit 'Jalta 2' sa Vladimirom Putinom i Si Đinpingom", navodi WSJ.
U tekstu se napominje da analogija sa sastankom na Jalti 1945. godine nije u potpunosti prikladna.
"Ali je trio pokušao da podeli svet, i to je opasnost sa onim za šta Tramp kaže da je sada otvoren. Kao što je napisao pred izbore 2024. godine, to je bio jedan od naših glavnih strahova kad je reč o njegovom drugom mandatu", zaključuje WSJ.
Samo pominjanje takvog susreta otvorilo je pitanje da li bi tri lidera mogla da pokušaju da postignu dogovor o novoj raspodeli globalnog uticaja. Međutim, pred njima je niz spornih pitanja, a njihovi interesi nisu isti.
Na prvom mestu, Moskva želi da rat u Ukrajini bude okončan pod uslovima koje može da predstavi kao strateški uspeh, uz ograničavanje daljeg širenja zapadnog bezbednosnog uticaja u svom susedstvu.
Vašington nastoji da zaustavi rat, ali Tramp je poručio da bi težište eventualnog trilateralnog sastanka bilo na nuklearnom naoružanju i denuklearizaciji, a ne prvenstveno na Ukrajini.
Peking, sa druge strane, ne želi da se njegov nuklearni arsenal izjednačava sa znatno većim američkim i ruskim zalihama, niti da pristane na pregovarački okvir koji bi ograničio njegov strateški razvoj.
Upravo zato nije izvesno da li bi tri strane uopšte mogle da usaglase zajednički pristup.
Pitanje trgovine, sankcija i tehnološko nadmetanje
Takođe, Vašington želi da ograniči kineski pristup pojedinim naprednim tehnologijama i smanji zavisnost od kineskih lanaca snabdevanja, dok Peking nastoji da sačuva svoj industrijski i izvozni položaj. Rusija, pritisnuta zapadnim sankcijama, sve više zavisi od trgovine sa Kinom, ali to ne znači da Peking želi da preuzme sve ruske geopolitičke ciljeve.
Na dnevnom redu potencijalnih razgovora mogla bi da budu i pitanja Irana, bezbednosti u Aziji i odnosa prema evropskim državama.
Takvi problemi uglavnom se rešavaju kombinacijom bilateralnih pregovora, ekonomskih pritisaka, sporazuma o kontroli naoružanja i diplomatskih kompromisa. Nije, međutim, poznato da postoji zajednički plan koji bi obuhvatio sve ove teme.
Tanjug/AP
Posebno osetljivo pitanje jeste Tajvan. Kina ga smatra delom svoje teritorije i protivi se njegovom osamostaljenju, dok SAD pružaju Tajvanu podršku u oblasti odbrane i nastoje da spreče jednostranu promenu statusa quo.
Ako bi velike sile pokušale da postignu širi dogovor o bezbednosti u Evropi i Indo-Pacifiku, otvorilo bi se pitanje da li bi neka od njih bila spremna da napravi ustupke u regionu koji druga smatra svojim ključnim interesom.
Ipak, nema potvrde da su Putin, Tramp i Si razgovarali o konkretnoj razmeni takvih ustupaka. Ideja o podeli sveta na američku, rusku i kinesku interesnu sferu za sada je predmet komentara i geopolitičkih analiza, a ne objavljenog sporazuma.
Šta je bila prava Jalta?
Konferencija na Jalti održana je od 4. do 11. februara 1945. godine, kada su se američki predsednik Frenklin Ruzvelt, britanski premijer Vinston Čerčil i sovjetski lider Josif Staljin sastali kako bi dogovorili ključna pitanja posleratnog poretka.
Razgovarali su o budućnosti Nemačke, granicama Poljske, uređenju oslobođenih evropskih zemalja i osnivanju Ujedinjenih nacija. Dogovoreno je i da Sovjetski Savez uđe u rat protiv Japana pod određenim uslovima.
AP/Dmitri Lovetsky
Iako se Jalta često predstavlja kao konferencija na kojoj je svet podeljen na interesne sfere, istorijska slika je složenija, jer sporazumi nisu formalno podelili čitavu planetu, ali su potvrdili značaj vojne moći i sovjetskog uticaja u istočnoj Evropi, gde je Crvena armija već bila prisutna.
Američki Stejt department i britanski Nacionalni arhiv u svojim istorijskim pregledima dokumentuju i dogovore i kasnije sporove oko njihovog tumačenja.
Da li bi mogla da se desi "Jalta 2"?
Poređenje sa 1945. nije bez osnova, ali današnje okolnosti bitno se razlikuju. Tada su tri savezničke sile pregovarale dok se Drugi svetski rat približavao kraju, a njihove vojske su određivale stanje na terenu.
Danas Rusija, SAD i Kina imaju različite saveze, ekonomske interese i bezbednosne prioritete, dok su Ukrajina, evropske države i azijski partneri Vašingtona samostalni akteri koji ne moraju da prihvate odluke donete bez njihovog učešća.
Ipak, o mogućim sferama uticaja već se piše.
U analizi koju je objavio The Washington Post, kao i u komentarima drugih međunarodnih medija, upozorava se da bi trilateralni format mogao da otvori prostor za razgovore o Ukrajini bez neposrednog učešća Kijeva.
Pojedini komentatori takvu mogućnost opisuju kao pokušaj stvaranja "nove Jalte", dok drugi smatraju da bi sastanak prvenstveno služio demonstraciji diplomatskog statusa i razgovorima o nuklearnom naoružanju.
Tanjug/AP/Ukrainian Emergency Service/MPI34 / Capital pictures/AA/ABACA/Abaca Press/Profimedia
Časopis TIME je, razmatrajući američku politiku prema Venecueli, otvorio i šire pitanje da li bi Vašington mogao da prihvati logiku prema kojoj velike sile imaju posebna prava u svojim regionima, ali nije utvrđeno da postoji dogovor SAD, Rusije i Kine o takvoj podeli.
Kada je reč o mogućim mapama nove raspodele uticaja, u pojedinim geopolitičkim komentarima pojavljuje se pretpostavka da bi Rusija tražila dominantan položaj u Ukrajini i širem postsovjetskom prostoru, SAD bi nastojale da očuvaju vodeću ulogu na zapadnoj hemisferi, a Kina da učvrsti svoj položaj u istočnoj Aziji i poveća uticaj oko Tajvana.
To je, međutim, hipotetički scenario, a ne potvrđen predlog sporazuma.
Zato je u ovom trenutku realnije govoriti o pokušaju da se kroz razgovore velikih sila upravlja pojedinim krizama nego o gotovom planu za novu Jaltu. Ako do sastanka dođe, njegov značaj zavisiće od konkretnih dogovora, a ne od simbolike fotografije trojice lidera za istim stolom.
Najvažnije pitanje biće da li će se razgovarati o smanjenju rizika od rata i kontroli naoružanja ili će se iza diplomatskog jezika pojaviti pokušaj da se manjim državama ograniči pravo da samostalno biraju svoju političku i bezbednosnu budućnost.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)