Igre 
Pokušaj spuštanja temperature u užarenim odnosima: Podebljane crvene linije posle sastanka Bajdena i Sija
Komentari15/11/2022
-20:12
Predsednici Kine i SAD, Si Đinping i Džo Bajden, sastali su se juče na marginama samita G20 na Baliju. U trenucima kada su odnosi ovih zemalja zategnuti, dvojica lidera pokušali su da "spuste loptu" i dođu do zaključaka kojima bi, bar donekle, obe strane bile zadovoljne. Mada se čini da su u tome uspeli bar u osnovnim crtama, i dalje je pitanje kako će se odnosi Pekinga i Vašingtona razvijati, jer su daleko od prijateljskih.
Iz Bele kuće su, nakon sastanka, poručili da je sastanak Bajdena i Sija doneo dva važna zaključka: imaju zajednički stav o tome da Rusija ne sme iskoristiti nuklearno oružje u Ukrajini, i moraju se nastaviti pregovori o klimatskim promenama između Amerikanaca i Kineza. Američki predsednik je, pritom, rekao Siju kako "ima obavezu da obuzda nuklearne aktivnosti Severne Koreje, koji destabilizuju region".
Mada su uspostavljene neke osnovne linije saradnje, tenzije između SAD i Kine i dalje ostaju, pa je Bajden tako naveo da "Si nije bio ni blizu toga da reši niz pitanja kako bi se odnosi SAD i Kine pomerili sa najniže tačke u poslednjim decenijama". On je dodao i da Si "nije imao neprijateljski stav, već je bio onakav kakav je oduvek: direktan i neposredan".
"Bio je jasan, ali i ja sam bio jasan da ćemo braniti američke interese i vrednosti, promovisati univerzalna ljudska prava, zalagati se za međunarodni poredak, i raditi u korak sa našim saveznicima i partnerima. Žestoko ćemo se takmičiti, ali ja ne tražim sukob", izjavio je američki predsednik nakon sastanka.
Tanjug/AP/Dita Alangkara
Kineski lider je, pre susreta sa Bajdenom, naveo da "svaki državnik treba da razmišlja i zna kuda da vodi svoju zemlju, ali i da razmišlja o tome kako se slaže sa drugim državama, širom sveta". Ovakva izjava može se posmatrati kao priznanje nove odgovornosti Kine kao velike svetske sile, ali bi istovremeno mogla da se gleda i kao svojevrsno "predavanje" koje je ranije Vašington pokušavao da plasira Pekingu, a koje Si sada uzvraća, navodi CNN.
Kao znak da su obojica stigli na sastanak u nadi da će poboljšati odnose, Bajden je najavio da će državni sekretar SAD Entoni Blinken uskoro posetiti Kinu, i dodao da će zvaničnici dvaju zemalja početi da rade zajedno na rešavanju problema. Očekuje se da će se formalni razgovori o klimatskoj saradnji između SAD i Kine nastaviti, kao i razgovori o širem skupu sporazuma između Bajdena i Sija, izjavila su za CNN dva američka zvaničnika.
Bela kuća smatra oblast zaštite životne sredine jednom od najvažnijih u kojoj Peking i Vašington moraju da sarađuju, ali je Kina prekinula razgovore u znak odmazde, malo nakon što je predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi posetila Tajvan. Sada, američki i kineski izaslanici za klimatske promene razgovaraju, ali ostaje da se vidi šta je Kina spremna da uradi da bi ostvarila konkretan napredak, rekao je jedan od američkih zvaničnika.
Povezane vesti
Tajvan za Sija "crvena linija"
Upravo Tajvan je jedan od najvažnijih razloga za dodatno pogoršanje ionako klimavih odnosa između Vašingtona i Pekinga. Pelosi je posetila to ostrvo koje Kina smatra delom svoje teritorije, dok u Tajpeju ističu da su nezavisna država. Upravo zbog toga, Bajden se nadao da će ponovni susret licem u lice nakon skoro dve godine komuniciranja samo telefonom i video-pozivima doneti neki strateški vredniji rezultat.
Si je, zato, i rekao tokom sastanka Bajdenu da je pitanje Tajvana među ključnim interesima Kine i "prva crvena linija" u bilateralnim odnosima koja se ne sme preći.
"Tajvansko pitanje je u samoj srži ključnih interesa Kine, temelj političke osnove kinesko-američkih odnosa i prva crvena linija koja se ne sme preći u kinesko-američkim odnosima", naveo je Si.
U više navrata, američki predsednik je naglašavao obavezu SAD da brane Tajvan u slučaju kineske invazije, što je verovatno doprinelu dodatnom potpirivanju tenzija nakon posete Pelosi Tajpeju. Poslednji takav komentar, Bajden je dao u emisiji televizije "CBS", u septembru.
Upitan da li će "američke snage, američki muškarci i žene, braniti Tajvan u slučaju kineske invazije", Bajden je kratko odgovorio sa "da".
U dokumentu o strategiji nacionalne bezbednosti objavljenom prošlog meseca, Bajden je po prvi put identifikovao Kinu kao "najvažniji geopolitički izazov za Ameriku" i naveo da je ta zemlja "jedini konkurent sa namerom da preoblikuje međunarodni poredak i, sve više joj rastu ekonomska, diplomatska, vojna i tehnološka moć za ostvarenje tog cilja".
Pre sastanka, među američkim zvaničnicima gotovo da nije bilo očekivanja da se bilo koje od velikih pitanja može rešiti jednostavnim dovođenjem Bajdena i Sija u istu prostoriju, a samo organizovanje sastanka zahtevalo je od američkih i kineskih zvaničnika da uspostave linije komunikacije, i "sve u vezi sa njihovim razgovorom je veoma pažljivo razmatrano", kako je naveo jedan zvaničnik.
Povezane vesti
Odnos prema ratu u Ukrajini važan za kinesko-američke veze
Pored razgovora o Tajvanu i klimatskim promenama, još jedna važna tema bila su ljudska prava, za koja Vašington smatra da su u lošem stanju u Hongkongu, na Tibetu i u Sinđangu. Međutim, čak i u saopštenju Bele kuće spominjanje tih tema se "gasi" izjavama o potencijalnoj saradnji između ovih svetskih sila, što stručnjaci smatraju nedvosmislenom željom za smirivanjem tenzija.
"Izgleda da obe strane žele od sastanka da se spusti temperatura u 'pregrejanim' odnosima zemalja. Vašington je svestan toga da bilo kakav nenamerni incident brzo može da eskalira u krizu, a Peking nastoji da izbegne još jednu rundu američki sankcija kao što je nedavna kontrola izvoza tehnološke opreme", rekao je za "Vašington post" Deni Rasel, bivši diplomata koji je bio savetnik Bajdenu pri prošlim sastancima sa Sijem, a sada je potpredsednik Instituta za drutšvenu politiku u Aziji.
U prilog ovoj tezi govori i ono što je primetio Čen Dongsijao, predsednik Šangajskog instituta za međunarodne studije. Dongsijao naglašava da je Kina signalizirala kako želi da spreči potencijalnu eskalaciju, ali da dve strane imaju potpuno različite ideje o tome kako da se postave "zaštitne ograde".
Tanjug/AP/Patrick Semansky, Pavel Golovkin, profimedia
"Kina definiše 'crvenu liniju' iz strateške i političke perspektive, što je u osnovi nedozvoljavanje SAD da stalno prete ili nanose štetu osnovnim interesima Kine. Takođe, Peking praktične mere vidi kao nepouzdane i slabo korisne", rekao je Dongsijao.
Odnos Kine prema Rusiji, u svetlu rata koji traje već skoro devet punih meseci, mogao bi da bude jedna od ključnih stavki od kojih zavise i odnosi Vašingtona i Pekinga. Mada su kineski zvaničnici bili pažljivi u svojim izjavama i nisu eksplicitno podržali rat, nisu mnogo radili ni na tome da osude pojedine poteze Moskve.
Bajdenovo manevrisanje i izjave pune poštovanja prema Siju nakon sastanka, stoga, mogu se gledati kao najnoviji znak da je cilj njegove spoljne politike naglašavanje razlika. Pre nego što je otišao u Aziju, Bajden je sugerisao da Kina nema toliko poštovanja ni prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu ni prema samoj Rusiji.
"Pošto je deo motivacije bivšeg američkog predsednika Ričarda Niksona u angažovanju Kine tokom Hladnog rata 1970-ih bio otvaranje strateških jazova između Pekinga i Moskve, reklo bi se da ni sada stvari ne stoje mnogo drugačije, mada se dinamika između Kremlja i Pekinga preokrenula - Kina je u poziciji globalne sile, dok je Rusija ta koja je u ovom slučaju manji partner", navodi u svojoj analizi novinar CNN koji izveštava iz Bele kuće, Stiven Kolinson.
Komentari (0)