Fokus

Musulin za Euronews Srbija: Rusija i Kina su potrebne jedna drugoj, ali u Pekingu ipak postoji otpor vojnom savezu

Komentari

Autor: Euronews Srbija

02/09/2023

-

10:56

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Azijski mediji nedavno su izvestili da su dve ruske fregate opažene istočno od Tajvana, a mnogi analitičari tumače da to predstavlja podršku kineskim vojnim naporima za okruživanje Tajvana. 

Poslednjih meseci Rusija i Kina intenzivirale su vojne vežbe na Dalekom istoku. Kineski borbeni avioni su prešli u Rusiju i odande, sa ruskih aerodrom izvršavali zadatke. U zajedničkim patrolama učestvovalo je desetak brodova. Sve to, navelo je mnoge da se zapitaju da li Rusija i Kina produbljuju vojno partnerstvo, je li na pomolu rusko-kineski vojni savez i kakve su njegove mogućnosti.

Ilja Musulin, dopisnik RTS-a iz Istočne Azije kaže za Euronews Srbija da su Rusija i Kina potrebne jedna drugoj, ali je teško da ćemo uskoro videti proglašenje vojnog saveza između Pekinga i Moskve.

"Iako je Kina vojno i ekonomski sve moćnija suočava se sa velikom mrežom protivničkih snaga koje je organizvoao Vašington. SAD već nekoliko godina održavaju vojne vežbe ne samo sa svojim lokalnim vojno političkim saveznicima kao što su Japan i Južna Koreja već i sa Australijom, tako da je Kini je potrebna Rusija", ističe Musulin.

Prema njegovim rečima, i Rusiji je potrebna Kina kao zaleđe tokom trajanja intervencije u Ukrajini. Ipak, u Kini postoji otpor da se vojna saradnja između Rusije i Kine proglasi vojnim savezom.

"Za to postoje dva osnovna razloga. Prvi je taj što Kina ne želi da bude viđena kao neko ko podržava rusku vojnu intervenciju u Ukrajini, jer Peking uvek naglašava da je za zaštitu međunarodnog prava i da je za poštovanje teritorijalnog integrtieta. Kinezi najpre žele da druge države poštuju njihov teritorijalni integritet, odnosno da je Tajvan deo Kine. Drugi razlog je taj što se u Kini plaše ekonomskih posledica zvaničnog prdubljivanja vojnog saveza sa Rusijom, jer bi mogli da potpadnu pod još strožije sankcije Zapada, a Kina ima ogromnu razmenu i sa SAD i Evropskom unijom", naveo je poznavalac dalekoistočnih prilika.

On je dodao da će se vojna saradnja, ali i politička i ekonomska i dalje produbljivati, ali bez formalnog vojnog saveza.

Pritisak na tajvanske kompanije da presele proizvodnju čipova na zapad

Kao posledica rastuće opasnosti vojnog sukoba na Tajvanu i u vodama oko njega, većina tajvanskih kompanija odlučila je preseli strateške proizvode poput čipova i poluprovodnika sa Tajvana.

"Analitičari u regionu strahuju da će možda u naredne dve do tri godine zaista i doći do sukoba, a Tajvan je najveći svetski proizvođač čipova i to onih najnaprednijih. To je izuzetno retka roba, i ako bi Tajvan bio napadnut, ta prizvodnja bi stala. Postoji pritsak Vašngtona da tajvanske kompanije izmeste svoje proizvodne kapacitete sa njihovog ostrva i da izgrade fabrike u SAD i u Japanu i Nemačkoj i na taj način se neutrališe ekonomska katastrofa koja bi usledila ako bi Peking odlučio da vojno interveniše na Tajvanu", rekao je Musulin.

Miroljubiva politika osnivača "Foskona"

U sred tenzija, Tajvan očekuju predsednički izbori. Kandidaturu je drugi put za redom podneo osnivač tehnološke kompanije "Fokskon", Teri Gou, koji će nastupiti kao nezavisni kandidat, ali se ideološki zalaže za bliže odnose sa Kinom.

Ilja Musulin kaže da je on izuzetno važna i uticajna ličnost na Dalekom istoku.

"Fokskon ima proizvodni kompleks u Kini gde radi skoro 350.000 radnika. Proizvodi ajfon za Epl, to ide pod američkim brendom, ali proizvode kineski radnici koje je angažovala tajvanska kompanija. Teri Gou zbog toga ima dosta veza u matici Kini i na samom Tajavnu i zainteresovan je da matica i Tajvan sarađuju ne samo privredno", zaključio je Musulin.

Teri Gou se zalaže za prekid naoružavanja Tajvana  i za normalizaciju odnosa sa maticom Kinom, za status quo, odnosno da Tajvan ne radi dalje na produdubljivanju svoje de facto nezavisnosti. 

Problem je, međutim, što se on da bi se kandidovao za predsednika odvojio od svoje partije Kuomintang, njaveće opozicione partije na Tajvanu koja želi bolje odnose sa Kinom i to može da naškodi njegovim miroljubivim ciljevima, jer će odneti jedan znatan broj glasova od partije Kuomintang što praktično favorizuje kandidata vladajuće partije.

Komentari (0)

Svet