Šehadi za Euronews: Sirija nije novi Irak, situacija podseća na bivšu Jugoslaviju

Nakon svrgavanja Bašara al-Asada početkom decembra prošle godine, fokus svetske javnosti na Siriju značajno je opao. Za globalne medije prioritet su postali drugi međunarodni događaji, dok je u međuvremenu međuetničko i versko nasilje u Siriji, pod novom vlašću, nastavilo da tinja.

Krajem juna otkrivena su masovna ubistva alavita, koja su počinile snage bezbednosti još u martu ove godine, a poslednjih dana svedoci smo novih sukoba između beduinskih militanata i Druza. O tome da li je Sirija postala novi Irak u kontekstu međuetničkog i verskog nasilja govorio je iz Bejruta viši saradnik Četam Hausa, Nadim Šahadi.

Kako je istakao Šahadi, posle pet decenija diktature, teško je uspostaviti normalan poredak. Takođe, regionalna perspektiva u ovom trenutku ne deluje dobro. 

"Zato što šira regionalna perspektiva pokazuje da postoji agenda, odnosno dnevni red za mir u regionu, koji sponzorišu Turska; Iran je takođe angažovan na ovaj ili onaj način; Saudijska Arabija, Evropa i SAD – sve to ukazuje na globalni pokušaj stabilizacije regiona“, navodi sagovornik dodajući da ratna žarišta poput Sirije, Libana i Gaze trenutno gore. 

Ipak, ocenjuje da Sirija, uprkos etničkoj i verskoj raznolikosti – uključujući alavite, Kurde, Druzе i hrišćane – još uvek nije postala novi Irak, iako je pod vlašću sunitske većine.

"Nije baš uporedivo, zato što se regionalna situacija izmenila; imate i sasvim drugačiju američku administraciju u Vašingtonu. Postoje pitanja koja se moraju rešiti u Siriji, a deo njih odnosi se na različite etničke grupe. To nije neuobičajeno za ovaj region; ovde su oduvek postojale brojne grupe koje su, kao u vreme Osmanskog carstva, živele jedne pored drugih“, navodi sagovornik.

Dodaje da je ono što vidimo zabrinjavajuće i da postoji puno brige po tom ptanju, ali da to nije potpuno urušavanje i povlačenje podrške kao što se dogodilo u Iraku 2008. godine. 

Odgovarajući na pitanje o stradanju Alavita, kaže da još nije sasvim jasno da li su za to odgovorne sirijske vladine snage.

"Ovo su velika pitanja, jako bitna pitanja za budućnost Sirije i vlada nije u stanju da kontroliše situaciju", kaže i dodaje da vlada nema sredstva za uspostavljanje i kontrolu čitave zemlje.

Govoreći o položaju Kurda u Siriji, on prepoznaje sličnost sa nekadašnjom Jugoslavijom.

"To nije ništa drugačije od bivše Jugoslavije; u smislu da su to pitanja koja moraju biti rešena između činilaca u Siriji kako bi se pronašla formula za koegzistenciju pod novom vladom, što je veoma različito od 50–60 godina vladavine Al-Asada, koja je bila diktatura", kaže on. 

Dodaje da sada postoji mnogo političkog rada koji predstoji kako bi se pronašla inkluzivna formula koja će uključiti Kurde, Alavite, Sunite, Druze i hrišćane koji su preostali u Siriji. Prema njegovim rečima, postoji jako puno posla koji predstoji nakon pada diktature.

"Mi se nalazimo u post-asadovskom programu, još uvek je prerano da bi se stvari smirile i postoje jako puno zabrinjavajućih incidenata, čak bih možda se usudio reći alarmantnih incidenata koji mogu pokvariti situaciju, ali istovremeno međunarodne, regionalne i lokalne okolnosti idu ka tome da se uspostavi stabilnost, tako da je to velika razlika", objašnjava on. 

 

Ceo intervju pogledajte u video klipu na početku teksta