"Teška priča" o Nobelovoj nagradi za književnost i mir: Krasnohorkaj, Mačado i društvene polemike

Nobelova nagrada za književnost dodeljena je Laslu Krasnohorkaju, dok je nagradu za mir dobila Marija Korina Mačado, liderka venecuelanske opozicije, što je izazvalo žive rasprave o političkim i etičkim implikacijama ovih izbora.

U "Teškoj priči" kolumnisti Euronews Srbija Ivan Radovanović, Muharem Bazdulj i Filip Rodić govorili su o značaju Krasnohorkajeve nagrade, kontroverzama oko političke uloge Mačado i širim društvenim temama, uključujući stanje akademske zajednice u Srbiji i pitanje Kosova i Metohije.

Kolumnisti su pohvalili književni doprinos mađarskog pisca, ali su kritikovali politizaciju Nobelove nagrade za mir, posebno veze Mačado s Izraelom i američkim predsednikom Donaldom Trampom.

Laslo Krasnohorkaj: Književni trijumf Istočne Evrope

Muharem Bazdulj izražava oduševljenje dodelom Nobelove nagrade za književnost Laslu Krasnohorkaju.

"Ja sam bio jako prijatno iznenađen i bilo mi je drago i bio sam čak i na neki način lično dirnut da je Laslo Krasnohorkaj dobio Nobelovu nagradu. Ja sam njega upoznao jednom, ne mogu da kažem zaista da smo prijatelji, ali smo se sreli na festivalu jednom u Firenci, on je dolazio i u Beograd nekoliko puta, njegove knjige su prevođene u Hrvatskoj i u Srbiji, ranije u Srbiji, isto da se razumemo, iako ne mora to biti neki kompetitivni moment. Dvoje ljudi to je jako dobro radilo, odnosno radi i dalje, Marko Čudić u Srbiji, Viktorija Šantić u Hrvatskoj", kaže Bazdulj i dodaje:

Euronews Srbija

"I zahvaljujući tome ljudi koji vole književnost, mogu jednog jako estetski hermetičnog ali čudesnog pisca da čitaju praktično većinu njegovih važnih knjiga. I ono što je još za Krasnohorkaja možda i karakterističnije, on je jedan od pisaca koji je afirmaciju stekao kroz film. Dakle, on je i lični prijatelj i saradnik sa možda najvažnijim mađarskim režiserom zadnjih 50 godina, Belom Tarom", rekao je Bazdulj.

Nobelova nagrada za mir: Mačado i političke kontroverze

Rodić komentariše izbor Marije Korine Mačado za Nobelovu nagradu za mir, upozoravajući na politizaciju.

"Pazi, bilo je tu mnogo raznih mogućnosti, ali baš su izabrali Venecuelu i to nije ni malo čudno. Baš kad sam vidio da je Mačado, lider venecuelanske opozicije, dobila tu nagradu, bacio sam pogled da vidim jer nije mi nešto bilo poznato da u Južnoj Americi ima mnogo nobelovaca za mir iako je bilo pregrešnih diktatura. I poslednji put se to desilo u 80-e godine u Argentini za vreme poslednje njihove vojne hunte", kaže Rodić i dodaje:

Euronews Srbija

"Čak i Argentinci sami kažu da je poslednje jer ih je bilo više, oni su imali sreće sa tim. Tad je dodeljena nagrada za mir jednom opozicionaru, što je bilo vrlo čudno, jer u to vreme još je hunta bila proamerički orijentisana, sprovodila je ekonomske i sve druge pravosudne reforme u skladu sa željama Vašingtona, ali onda je posle jako brzo tu došlo do problema i do Folklandskog rata 1982. godine", rekao je Rodić.

Podrška Mačado Izraelu i Trampu: Postoji li u dodeli nagrade za mir etički problem?

Radovanović dovodi u pitanje obrazloženje Nobelovog komiteta za nagradu dodeljenu Mačado.

"Oni kažu na jednom mestu da ona ispunjava sva tri kriterijuma navedena u testamentu Alfreda Nobela za izbor dobitnika nagrade za mir, a inače ta tri su po njegovom testamentu, ide onome ko je najviše učinio u pogledu bratimljenja naroda ili ukidanja ili smanjenja oružanih snaga kao i doprinos u razvitku mirovnih skupova", kaže on i dodaje:

Euronews Srbija

"U njihovom saopštenju kažu: 'Ona je okupila opoziciju svoje zemlje. Ona je ujedinujuća figura. A sad mi recite kakve to veze ima sa ovim što je Nobel naveo okupljanje opozicije nije mirovni skup", rekao je Radovanović.

Emisiju "Teška priča" u celosti pogledajte u video prilogu.