Strah studenata desničara sa američkih univerziteta od odmazde: "Ako si konzervativac, bolje ti je da ćutiš"

Na elitnim američkim univerzitetima, poput Harvarda, konzervativni studenti sve češće osećaju da njihovi stavovi nisu dobrodošli. Iza zatvorenih vrata učionica, u hodnicima studentskih domova i na društvenim okupljanjima, oni opisuju atmosferu u kojoj se ćuti iz straha od nižih ocena, društvenog izopštavanja ili čak profesionalnih posledica u budućnosti.

Njihova iskustva nisu jedina, podaci iz više istraživanja, uključujući one Fondacije za prava i izražavanje (FIRE) i Associated Press-NORC Centra, pokazuju da je sloboda govora za desničarske studente znatno ograničenija nego za njihove liberalne vršnjake, stvarajući neravnotežu koja ugrožava samu srž akademskog života.

Prema zajedničkom istraživanju Associated Press-NORC Centra za istraživanje javnih poslova i Foruma za slobodno ispitivanje i izražavanje Univerziteta u Čikagu, samo 20 odsto ispitanika smatra da konzervativci na fakultetima imaju "mnogo" slobode da iznesu svoje mišljenje.

Za poređenje, po istom pitanju kada su u pitanju liberali, to iznosi čak 47 odsto.

Komentatori poput stručnjaka za pravo Džonatana Turlija ističu da takva neravnoteža nije nova, ali je postala izraženija u poslednjoj deceniji, posebno na elitnim institucijama gde ideološka uniformnost dominira.

Samocenzura kao svakodnevnica

Jedan od najvećih simptoma ovakve klime je samocenzura. U FIRE-ovom izveštaju za 2025. godinu navodi se da se oko 34 odsto konzervativnih studenata "vrlo" ili "prilično često" uzdržava od iznošenja stavova, strahujući od reakcija okoline.

Među profesorima je situacija još alarmantnija: čak 47 odsto konzervativnih nastavnika priznaje da se samocenzuriše iz straha od odmazde, od gubitka mogućnosti za napredovanje do javnog linča na društvenim mrežama, naspram samo 19 odsto liberalnih kolega.

Na Harvardu, troje anonimnih studenata za Fox News je podelilo svoja iskustva, prikazujući sliku institucije koja se na papiru zalaže za raznolikost mišljenja, ali u praksi favorizuje jednu stranu.

Jedan student opisuje kako se oseća kao "neprijatelj univerziteta" samo zato što podržava predsednika SAD Donalda Trampa, posebno otkako je Trampova administracija pokrenula istrage protiv Harvarda zbog navodne antisemitske diskriminacije.

"Ako si pro-Tramp, to znači da si anti-Harvard, a time i anti-ja", kaže student, objašnjavajući kako se identitet studenata sve više veže za instituciju, a ne za slobodnu misao.

Drugi student priča o selektivnom sprovođenju pravila: republikanski događaji dobijaju strogu kontrolu administratora, proveravaju se protivpožarni propisi, sedenje u redu, broj prisutnih, dok se demokratski skupovi održavaju bez ikakvih pitanja, čak i kad su sale prepune.

"To nije slučajnost. To je poruka: vaši događaji su rizični, vaši stavovi su problematični", navodi on.

AP Photo

U učionicama, posebno na društvenim naukama, strah je još izraženiji. Studenti kažu da je "pametnije ćutati" nego rizikovati nižu ocenu od profesora ili postdiplomaca koji ocenjuju radove.

"Ocenjivanje je subjektivno, a oni koji ocenjuju su obično levičarski orijentisani. Na kraju, samo ponavljaš ono što profesor želi da čuje, zbog ocene", navodi on.

Ovi slučajevi nisu izuzetak. FIRE-ovo rangiranje pokazuje da Harvard i mnogi drugi prestižni univerziteti, uključujući Jejl, Stanford i Kolumbiju, imaju loše ocene kada je reč o klimi slobode izražavanja.

Prema njihovim podacima, čak 85 odsto američkih fakulteta ima politike koje na ovaj ili onaj način ograničavaju govor, bilo kroz nejasna pravila o "bezbednom prostoru", disciplinske mere za "mikroagresije" ili izostanak zaštite za kontroverzne govornike.

Na primer, događaji desničarskih organizacija često zahtevaju dodatne dozvole ili obezbeđenje, dok levičarski skupovi prolaze bez ikakvih prepreka.

Površinski prikaz otvorenosti, a ispod...

Studenti sa Harvarda ističu još jednu stvar: institucija se trudi da izgleda otvoreno, posebno otkako je Trampova administracija počela da vrši pritisak.

"Harvard je pod lupom konzervativaca. Pa administracija pozira za fotografije sa desničarima, organizuje panele o 'premošćavanju podele', ali pogledajte ko govori: svi su demokrate", ističe student.

On navodi panel Instituta za politiku Harvardske škole Kenedi iz oktobra 2025, gde su sva tri govornika bila iz demokratskog tabora, iako je tema bila "izgradnja mostova u vremenima podela".

Gorak primer dvoličnosti sistema je slučaj profesorke Karol Huvn, koja je 2021. bila prinuđena da napusti Harvard nakon što je branila biološke termine za dva pola, "muški" i "ženski".

Tanjug/AP Photo/Charles Krupa

Njen komentar je označen kao "transfobičan", studenti su je napali, a administracija nije stala u njenu odbranu.

Nasuprot tome, dekan Gregorij Dejvis, optužen za rasističke (protiv belaca) i anti-policijske objave, i dalje je zaposlen, iako na privremenom odsustvu.

"To pokazuje pravu sliku. Kada si na 'pogrešnoj' strani, nema zaštite", navode studenti.

Studenti koji se osećaju izopšteno gube poverenje u instituciju koja bi, po definiciji, trebalo da bude mesto slobode govora i sukoba ideja.

"Univerzitet bi trebalo da bude laboratorija mišljenja, a ne ideološki inkubator", kaže jedan od harvardskih sagovornika i dodaje:

"Ali trenutno, ako si konzervativac, bolje ti je da ćutiš".