Okeani sve topliji, naučnici upozoravaju na novu klimatsku fazu: Očekuju li se ozbiljne posledice ekstremnih temperatura

Temperatura površine okeana dostigla je rekordno visok nivo, što je dodatno pojačalo strahovanja da bi ovog leta svet mogao da se suoči sa novim talasom ekstremnih vrućina. Prema podacima Službe za klimatske promene Kopernikus, 21. juna temperatura okeana izvan polarnih oblasti premašila je izuzetno visoke vrednosti zabeležene u istom periodu 2023. i 2024. godine.

Stručnjaci upozoravaju da bi ovaj novi temperaturni maksimum mogao da ima ozbiljne posledice po vremenske prilike, globalnu klimu i morske ekosisteme. Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da se rekord poklapa sa početnom fazom klimatskog fenomena El Ninjo, za koji prognoziraju da bi mogao biti najintenzivniji u poslednjih nekoliko decenija.

Kada je prethodni junski rekord temperature okeana postavljen 2023. godine, naučnici su tadašnje trendove opisivali kao "zabrinjavajuće“, "zastrašujuće“ i "potpuno neverovatne“, jer su daleko nadmašili sva njihova očekivanja. Ubrzo nakon toga usledio je El Ninjo, kao i period razarajućih toplotnih talasa, poplava i snažnih oluja širom sveta.

Rekord iz 2023. godine sada je oboren, a veliki deo sveta ponovo beleži zabrinjavajući rast temperatura. Tokom prošlog meseca, Ujedinjeno Kraljevstvo i mnoge druge evropske zemlje suočile su se sa rekordnim toplotnim talasom i najvišim temperaturama ikada izmerenim za taj period, dok je na Antarktiku zabeleženo neuobičajeno toplo vreme usred zime, bez presedana u dosadašnjim merenjima.

Unsplash

Iako se pažnja javnosti najčešće usmerava na temperature vazduha nad kopnom, temperature okeana pružaju potpuniju sliku o tome koliko su klimatske promene, izazvane ljudskim aktivnostima, narušile prirodnu ravnotežu Zemljinog klimatskog sistema.

Na temperaturu površine okeana utiču sunčevo zračenje, morske struje i akumulacija toplote u dubljim slojevima mora.

Okeani apsorbuju više od 90 odsto viška energije u Zemljinom klimatskom sistemu, koji nastaje pre svega usled sagorevanja fosilnih goriva, poput nafte, uglja i prirodnog gasa. Prošle godine taj energetski disbalans dostigao je rekordnih 23 zetadžula, što je više nego dvostruko iznad proseka zabeleženog tokom prethodne dve decenije.

Iako se pažnja javnosti najčešće usmerava na temperature vazduha nad kopnom, temperature okeana pružaju potpuniju sliku o tome koliko su klimatske promene, izazvane ljudskim aktivnostima, narušile prirodnu ravnotežu Zemljinog klimatskog sistema.

Na temperaturu površine okeana utiču sunčevo zračenje, morske struje i akumulacija toplote u dubljim slojevima mora.

Okeani apsorbuju više od 90 odsto viška energije u Zemljinom klimatskom sistemu, koji nastaje pre svega usled sagorevanja fosilnih goriva, poput nafte, uglja i prirodnog gasa. Prošle godine taj energetski disbalans dostigao je rekordnih 23 zetadžula, što je više nego dvostruko iznad proseka zabeleženog tokom prethodne dve decenije.