Amerikanci odlaze, a ko dolazi? Dok Bagdad slavi suverenitet, stručnjaci upozoravaju na "savršenu oluju"

Iračka vlada nedavno je izašla sa zvaničnom tvrdnjom koja je snažno odjeknula širom planete: američka vojska se zvanično i potpuno povlači iz ove bliskoistočne zemlje, pune 23 godine od početka vojne invazije kojom je svrgnut režim Sadama Huseina. I dok se u Bagdadu, barem deklarativno, uveliko planiraju proslave povodom povratka potpunog državnog suvereniteta, iz Vašingtona i dalje nema zvanične i nedvosmislene potvrde o ovom istorijskom koraku. Svetski mediji i brojni analitičari ostaju maksimalno fokusirani na dramatične geopolitičke i bezbednosne posledice ovakvog raspleta. Postavlja se ključno pitanje: šta bi odlazak američkih trupa zaista značio za uticaj Vašingtona na Bliskom istoku i ko će popuniti izvesni bezbednosni vakuum?

Politikolog Aleksandar Stanković u razgovoru za Euronews Srbija smatra da se razlog za svojevrsni komunikacioni šum na relaciji Bagdad-Vašington, odnosno izostanak američke potvrde, krije prvenstveno u široj geopolitičkoj igri. Prema njegovim rečima, trenutni pregovori koji se odvijaju između Sjedinjenih Američkih Država i Irana definitivno će odrediti sudbinu preostalih američkih trupa na terenu.

Tajni pregovori i geopolitička trgovina

"Amerikanci verovatno u ovom trenutku pokušavaju da barataju tim povlačenjem kao određenom monetom koju će upotrebiti da bi Irance privoleli na neke veće koncesije na nekom drugom putu“, ističe Stanković.

On podseća da je eventualno povlačenje zapravo deo političke zaostavštine aktuelne američke administracije. Od nekadašnjih 170.000 vojnika, koliko ih je bilo neposredno nakon invazije 2003. godine, danas je u Iraku ostalo svega oko 2.500 američkih vojnika.

"Ukoliko vojska bude ostala, to je definitivno poruka da Amerikanci i Iranci još uvek nisu našli zajednički jezik. Sa druge strane, ukoliko se Amerikanci svakako povuku, to će značiti da se Iranu praktično prepušta Irak, što bi predstavljalo jedan veliki paradoks s obzirom na izuzetno loše odnose te dve zemlje koji vuku korene još iz devedesetih. Sjedinjene Države će za takav potez morati da dobiju nešto izuzetno vredno zauzvrat od Teherana", analizira ovaj ugledni politikolog, dodajući da su američke investicije u regionu ogromne i da se mora sklopiti širi dogovor u kojem će Iranci garantovati njihovu bezbednost.

MICHEL GANGNE / AFP / Profimedia

S druge strane, bivši ambasador Srbije u Iraku Uroš Balov donosi direktno iskustvo sa terena i naglašava da građani Iraka nemaju mnogo stvarnih razloga za slavlje. Najave o proslavi ponovnog uspostavljanja punog suvereniteta nad čitavom teritorijom on vidi kao preuranjene i nerealne, imajući u vidu duboke strukturne probleme sa kojima se država svakodnevno suočava.

"Bagdad je daleko od suvereniteta - opterećen je unutrašnjim strukturalnim problemima svake vrste. Posebno je sada pogođen teškom krizom izvoza nafte. Od početka novih sukoba, Bagdad je izgubio gotovo 70 do 75 milijardi dolara", objašnjava Balov.

S obzirom na to da nafta čini gotovo devedeset procenata državnih prihoda Iraka, ovo predstavlja kolosalan problem za puko funkcionisanje države, njenog bezbednosnog aparata i celokupnog javnog sektora.

Opasnost od bezbednosnog vakuuma

Bivši ambasador naglašava da su podele u iračkom društvu izuzetno duboke. Pored kompleksnih odnosa sa Kurdistanom, konstantan je tinjajući sukob između šiita i sunita. Poseban bezbednosni izazov predstavljaju brojne naoružane frakcije i iranske milicije koje operišu na teritoriji, poput Kataib Hezbolaha i Nudžabe. Ove ekstremne grupe, koje funkcionišu maltene kao produžena ruka zvaničnog Teherana, eventualni konačni odlazak američkih trupa vide i slave isključivo kao svoju veliku unutrašnju političku pobedu. Za sve ostale građane to nikako nije povod za radost.

Poznato je da u geopolitici vakuum ne može postojati na duže staze. Balov ozbiljno upozorava da će taj prazan prostor, ukoliko iračka država ne pokaže dovoljan kapacitet da ga samostalno popuni, momentalno zauzeti Iran kao dominantna regionalna sila. Pored Irana, tu je i Turska, koja se itekako pita i odlučuje o ključnim dešavanjima u ovom trusnom delu sveta. Politikolog Stanković se jasno nadovezuje na ovu tezu, ističući da Irak veoma teško može samostalno, oslanjajući se isključivo na osetljivu bezbednosnu infrastrukturu, da se izbori sa pretnjama.

Stanković primećuje i geopolitički uticaj velikih globalnih igrača, pretežno Kine, koja ekonomski podržava Iran, aktivno eksploatišući novonastalu nestabilnu situaciju na Bliskom istoku.

"Pitanje je koliko će Iranci naći stvarnog interesa u pukoj odbrani kineskih interesa i da li će dugoročno uspeti da se otrgnu iz tog strateškog zagrljaja kako bi pokušali da nađu zajednički jezik sa Amerikancima, jer je novi dogovor u ovom istorijskom trenutku preko potreban obema stranama", pojašnjava Stanković.

AP Photo/Susannah George

Jedna od dokazano najosetljivijih tačaka koja bi mogla da bukne nakon masovnog američkog povlačenja nesumnjivo ostaće irački Kurdistan. Bivši ambasador Balov podseća da je premijer regionalne vlade Kurdistana Masrur Barzani najavljeno američko povlačenje javno opisao kao izuzetno ozbiljan bezbednosni problem.

"Kurdistan ovim činom neminovno postaje znatno izloženiji surovim napadima milicija, ali i direktnim raketnim udarima i dronovima iz susednog Irana, prvenstveno s obzirom na poznatu činjenicu da su Kurdi decenijski saveznici Vašingtona, a veoma su bliski i sa Izraelom", navodi diplomata.

Zapaljivu situaciju dodatno komplikuje fizičko prisustvo regularnih turskih vojnih baza na suverenoj teritoriji iračkog Kurdistana. Gotovo svakodnevna turska bombardovanja planinskih položaja Radničke partije Kurdistana prolaze nekažnjeno, što zvanični Bagdad nemoćno posmatra, nesposoban da zaštiti sopstveni prostor.

Unutrašnje podele među Kurdima, podeljenim između dve uticajne političke porodice, Talabani i Barzani, čine celokupnu bezbednosnu arhitekturu još nestabilnijom. Iako funkcioniše maltene kao suverena država, sa sopstvenim oružanim snagama i razvijenom diplomatskom mrežom, Erbil finansijski ključno zavisi od centralne vlade u Bagdadu. Uprkos brojnim izazovima, Balov zaključuje da je situacija danas ipak znatno bolja nego zloglasne 2017. godine. Iako američki vojnici verovatno odlaze, Sjedinjene Države će zadržati svoj snažan politički, ekonomski i ključni obaveštajni uticaj na terenu.

Kompletan razgovor naših sagovornika na ovu temu pogledajte u videu na početku teksta