Vanbračne veze, kineska špijunka i minus od 500 milijardi: Kako je pad šefa Nvidije postao bezbednosno pitanje za SAD
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Vanbračne afere, sumnje na kinesku špijunažu, veze sa vrhom američke administracije i gubitak od 500 milijardi dolara u samo pet dana - pad dugogodišnjeg prvog čoveka kompanije NVIDIA Jensena Huanga pretvorio se u prvoklasni geopolitički triler.
Priča o odlasku osnivača tehnološkog giganta koji dominira tržištem čipova za veštačku inteligenciju počela je izveštajem lista New York Times o njegovoj vanbračnoj vezi sa Alis Huang, bivšom rukovoditeljkom singapurske kompanije Mega Speed, za koju američke vlasti tvrde da je sarađivala sa kineskom obaveštajnom službom. Dodatnu sumnju izazvala je analiza carinske dokumentacije u Maleziji i Indoneziji koju je objavio Bloomberg, a koja je pokazala da je upravo ta kompanija uvezla više od 130.000 procesora kompanije NVIDIA, uključujući zabranjene čipove Blackwell namenjene kineskom tržištu.
O tome da li NVIDIA može da opstane bez svog osnivača i koliko je ovaj slučaj opasan po nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Država, za Euronews Srbija govorio je stručnjak za sajber bezbednost Vladimir Radunović.
Radunović podseća da je Huang još 1993. godine osnovao kompaniju praveći grafičke karte za video-igre, ali da je sredinom dvehiljaditih povukao vizionarski potez shvativši da su ti čipovi idealni za umreženo računanje i razvoj veštačke inteligencije.
Tanjug/AP
"On je u periodu od 15 godina, kada se niko na taj način nije bavio čipovima, kreirao jedno malo carstvo. Napravio je arhitekturu čipova koju niko drugi ne može tako da projektuje i vezao je gigante poput kompanija Google, Microsoft i Amazon za svoje proizvode, tako da im se ne isplati da izađu iz njegove mreže", objašnjava Radunović.
On ističe da je Huang lično nadgledao sve velike poslove i strateški ulagao ogroman kapital u nove IT kompanije i AI Cloud rešenja, kojima je davao kredite kako bi potom od njega kupovali čipove.
"On je stvorio nove industrije koje je vezao za sebe. Iako Google i Amazon pokušavaju da naprave sopstvene čipove, oni to rade samo za svoje potrebe, dok celo ostalo tržište i dalje zavisi od kompanije NVIDIA", navodi sagovornik Euronews-a. Tanjug AP/Alex Brandon
Osim tehnološke dominacije, Huang je postao ključan faktor i u američkoj politici, uspevši da izgradi blizak odnos sa predsednikom Donaldom Trampom uprkos tome što zabrana izvoza čipova u Kinu direktno šteti njegovom biznisu.
"On je uspeo da nađe kanal do Trampa ne samo da bi bio blizak sa njim, već da bi usmeravao politiku kontrole izvoza čipova tako da ni sam ne bude na gubitku. Uticajan je jer direktno savetuje predsednika, prvi zna šta administracija planira, ali i odlično poznaje mrežu trgovine u jugoistočnoj Aziji, pa teoretski može da pronađe rute za zaobilaženje sankcija ukoliko to želi", ukazuje Radunović.
Euronews Srbija
Govoreći o pozadini navodne špijunske afere i interesovanju Pekinga za prvog čoveka kompanije NVIDIA, Radunović naglašava da kineska strana decenijama nastoji da dođe do zapadne intelektualne svojine.
"Za Kinu nije novo da pokušava da dođe do zapadne tehnologije, što je u velikoj meri i pomoglo njenom ubrzanom razvoju. Njima je svakako izuzetno zanimljivo da dođu do same arhitekture čipova koje razvija NVIDIA, jer je to ključ za dalju trku u oblasti veštačke inteligencije", zaključuje Vladimir Radunović.
Priredio Srđan Baša
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)