Generalna skupština UN: Tramp i Iran u fokusu uz brojne kritike na račun Izraela
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
U Njujorku se od 22. septembra održava 81. zasedanje Generalne skupštine UN kojoj prisustvuje 130 šefova država i veliki broj visokih zvaničnika (ministara, ambasadora...). Prema objavi na zvaničnom sajtu UN, tema ovogodišnje rasprave je "Obnavljanje poverenja, upravljanje transformacijama: Ujedinjene nacije koje ispunjavaju očekivanja svih", ali su već prva dva dana obeležile diskusije o drugim temama koje opterećuju međunarodnu politiku. Ono što upada u oči jeste da je pitanje sukoba na Bliskom istoku (rat u Gazi-palestinsko pitanje, Libanu, Jemenu i sukob SAD sa Iranom) bio jedna od glavnih tema izlaganja brojnih državnika, čak i onih čije zemlje nisu direktno zainteresovane za to pitanje.
Pored toga, važan akcenat bio je na ratu u Ukrajini, a ne treba smetnuti sa uma da su se mogli čuti pozivi za reformom Saveta bezbednosti (turski predsednik Erdogan), kao i drugi predlozi i dogovori (poput dozvole Danske vojnim trupama SAD da koriste Grenland).
Trampov govor o Iranu
Veliku pažnju svetske javnosti izazvao je govor američkog predsednika Donalda Trampa u vezi krize na Bliskom istoku. Iako se obraćao svim učesnicima on je tokom svog izlaganja direktno upozorio vladu u Teheranu, čiji su predstavnici bili prisutni, da od njih zavisi: „da li će biti postignut sporazum sa Iranom koji će im omogućiti da se obnove i izgrade daleko moćniju zemlju nego ikada ranije, ili ću ih gurnuti u pakao, bez ikakve šanse za opstanak i bez ikakve nade u buduću veličinu ili opstanak generacija?“.
Osim samohvalisanja da je postigao velike rezultate u oblasti privrede, migracija i borbe protiv kriminala, Tramp je istakao kako su njegova delovanja na spoljnom planu sprečila Iran da dođe do nuklearne bombe. Govor nije prošao bez dodatnih provokacija, s obzirom da je američki predsednik optužio UN za sprovođenje „levičarske agende“, a slično je bilo i sa Kubom, koja je označena za propalu državu kojom vladaju komunisti koji žele da prenesu tu ideju u SAD, nakon čega je delegacija ove zemlje napustila salu.
Brendan SMIALOWSKI / AFP / Profimedia
Treba imati u vidu da Tramp jeste postigao jedan veliki diplomatski uspeh tokom zasedanja UN, budući da je Danska pristala da potpiše ugovor sa SAD kojim prihvata vojno prisustvo na Grenlandu. Kao drugi domet možemo računati učestvovanje na multilateralnom sastanku sa Savetom za saradnju zalivskih država, zajedno sa liderima Sirije, Turske i Iraka. Tada je dogovoreno povlačenje turske vojske iz baze na severu Iraka, na čemu je sigurno insistirala američka strana.
Pezeškijanov odgovor
Trampov istup nije ostao bez odgovora iranskog predsednika Masuda Pezeškijana. On je tokom svog obraćanja Generalnoj skupštini UN istakao da „Tramp mora da shvati da nikada nećemo popustiti niti saviti kolena. Iran je spreman za diplomatiju pod sopstvenim uslovima, ali se nikada neće predati!“. Iranski predsednik je odbacio sve optužbe američkog kolega da je njegova država glavni sponzor terorizma u regionu, ukazujući da je Iran "žrtva terorizma" budući da je Izrael 2024. godine izvršio napad na lidera Hamasa, Ismaila Hanijea. Kao čin terorizma video je združene američko-izraelske napade juna 2025. i 28. februara 2026. godine, kada je eliminisan deo iranskog vojnog i političkog vrha na čelu sa ajatolahom Alijem Hamneijem. Takođe, upozorio je kako je Iran do agresije 2025. godine dozvoljavao inspekcije Međunarodne agencije za nuklearnu energiju, dok Izrael poseduje nuklearnu bombu i odbija da dozvoli inspekciju svojih postrojenja. Da su dve države daleko od sporazuma govori izjava državnog sekretara SAD Marka Rubia da će „za svaki sporazum biti potreban dugotrajan rad“, te objave listova da su vođe tvrde struje u Iranu zabranile delegaciji da se sastaje sa predstavnicima SAD.
Kritike na račun Izraela od arapskih i evropskih lidera
Prva dva dana zasedanja obeležile su brojne kritike na račun ponašanja izraelske države i vlade. Jordanski kralj Abdulah II je ukazao da „izraelska vlada ima ekspanzionističke apetite“ čime ugrožava mir na tom prostoru i postaje regionalna pretnja. On je upozorio čitavu međunarodnu zajednicu da ne misli kako će se izraelski zahtevi zaustaviti na Palestini, obzirom da ona ignoriše situaciju u Siriji, aludirajući na prisustvo izraelske vojske na južnom delu njene teritorije. Kritikovao je ponašanje izraelskih doseljenika za prostoru Zapadne obale i politiku raseljavanja Palestinaca, ocenjujući da je to ratni zločin. Brojni posmatrači uočili su kako je izraelska delegacija delovala nezadovoljno i nervozno zbog reči Abdulaha II, naročito kad je on doveo u pitanje snagu međunarodnog prava, pitajući se kako se ono može sprovoditi ako se na kršenja ne reaguje dosledno.
Tanjug/AP
Povezane vesti
Sirijski predsednik Ahmed el Šara je takođe istakao problem izraelskog prisustva u južnom delu Sirije, ukazujući da ova zemlja mora da promeni bezbednosni pristup i poštuje ugovor iz 1974. godine o razgraničenju teritorija na Golanu. Kako je to ocenio izraelski list Jerusalem post, bila je to jedna od „najopsežnijih ocena“ odnosa između dve zemlje, tokom koje je Šara ukazivao da politiku Izraela ne može oblikovati incident od 7. oktobra 2023. godine, te da nacija ne može svoju traumu od toga dana prenositi na međunarodnu arenu.
Pitanje Gaze i palestinske državnosti bilo je jedan deo govora francuskog predsednika Emanuela Makrona i britanskog premijera Endija Bernama. Makron rekao da situacija u Gazi jeste „prizor koji nas sve sramoti“. Bernam je ukazao da nastavak rata u Gazi i širenje izraelskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali vode izglede za rešenje po modelu dve države ka „tački bez povratka”. U tom kontekstu ocenio je izgradnju naselja E1 kao način da se Jerusalim odvoji od ostatka Zapadne obale i spreči formiranje palestinske državnosti. Slično je bilo tokom govora odlazećeg generalnog sekretara UN Antonija Gutereša, koji je upozorio da izraelske akcije na okupiranoj Zapadnoj obali „ruše put ka miru i prizivaju avet etničkog čišćenja”. On je osudio porast nasilja, prinudno raseljavanje i kontinuirano širenje naselja na palestinskim teritorijama.
Izlazak delegacija iz sale tokom govora Netanjahua i Erdogana
Kada je izraelski premijer Bendžamin Netanjahu izašao za govornicu, veliki broj članova delegacija u Generalnoj skupštini UN je napustio salu, čime je poslao direktnu poruku kakav je odnos prema njegovom nastupu. Izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Sar je ocenio kako njegova zemlja ne može zasnivati odluke „koje se tiču njenih egzistencijalnih interesa“ na osnovu globalnog konsenzusa i većine u UN.
Tanjug/AP
Kada je reč imao turski predsednik Redžep Tajp Erdogan, izraelska delegacija je demonstrativno napustila zasedanje, s obzirom da je on iznosio brojne kritike na račun njihove zemlje i kritikovao Netanjahua za ratne zločine tokom rata u Gazi. Osudio je izraelski „genocidni mentalitet” i rekao da je Gaza postala „najnehumaniji i najsramniji koncentracioni logor našeg vremena”, nazivajući je „najvećim svetskim grobljem dece”.
Sve ove činjenice ukazuju da će pitanje rata na Bliskom istoku biti jedno od glavnih i u nastavku zasedanja koja se očekuju ove nedelje do subote, ali i nakon pauze, obzirom da Generalna skupština UN ne zaseda u nedelju.
Komentari (0)