Francuska hoće svoj deo sirijskog kolača: Zašto je Makron baš sada izabrao da poseti Damask?

Dok Emanuel Makron boravi u istorijskoj poseti Siriji - prvoj poseti jednog lidera Evropske unije ovoj zemlji od dramatičnog pada režima Bašara al-Asada 2024. godine, u centru Damaska danas su odjeknule dve eksplozije u kojima je povređeno najmanje 18 ljudi. Iako su bezbednosni incidenti bacili senku na ovaj susret, u pozadini se krije velika igra za obnovu zemlje i novi raspored snaga na Bliskom istoku.

Serija eksplozija potresla je danas centar Damaska, a prema izvorima agencije Reuters, naprave su aktivirane u neposrednoj blizini hotela u kojem je odseo francuski predsednik Emanuel Makron. Sirijska državna agencija SANA prenela je da je povređeno 18 osoba, među kojima su i četvorica policajaca.

Iako su se ambulantna kola brzo uputila ka mestu nesreće, iz Jelisejske palate je potvrđeno da Makron, koji je u tom trenutku bio na putu ka predsedničkoj palati na sastanak sa sirijskim kolegom Ahmedom al-Šarom, nije bio ugrožen. Navodno, predsednička kolona bila je dovoljno udaljena da se eksplozije čak nisu ni čule. Iako motivi napada još nisu jasni, sumnja se da je meta moglo biti vozilo Ministarstva turizma, ali tajming u jeku najvažnije diplomatske posete u poslednjoj deceniji šalje jasnu poruku o krhkoj bezbednosti u post-asadoovskoj Siriji.

Zašto ga Makron podržava Ahmeda al Šaru?

Credit: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Da bismo razumeli šta Makron radi u Damasku, moramo razumeti promenu koja se dogodila 2024. godine. Nakon 13 godina krvavog građanskog rata, režim Bašara al-Asada je srušen, a na čelo zemlje došao je Ahmed al Šara.

Zanimljivo je da je Al Šara nekada bio komandant grupacija bliskih Al Kaidi, ali je kroz tranzicioni period uspeo da se transformiše u lidera koji traži bliske veze sa Zapadom. Makron je bio jedan od najglasnijih zagovornika ukidanja međunarodnih sankcija koje su godinama gušile sirijsku ekonomiju, a koje su zvanično uklonjene prošle godine.

Al Šara je u intervjuu za francuske medije istakao da je Makron održavao kontakt sa novim sirijskim vođstvom od prvog dana promene režima, igrajući "konstruktivnu ulogu" u stabilizaciji zemlje.

Bitka za obnovu

Credit: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Makron u Damask nije došao sam. U njegovoj delegaciji nalaze se direktori nekih od najmoćnijih francuskih kompanija, uključujući energetskog giganta TotalEnergies i transportnu grupaciju CMA CGM.

Francuska želi da osigura svoje mesto u procesu rekonstrukcije Sirije, zemlje razorene višedecenijskim ratom. Za Pariz, Sirija više nije "parija" država, već tržište sa ogromnim potencijalom za obnovu infrastrukture, energetskog sektora i logistike.

"Ovde sam da potvrdim posvećenost Francuske sirijskom narodu. Za suverenu Siriju, ujedinjenu u svojoj različitosti i u miru sa susedima", poručio je Makron po sletanju u Damask.

Credit: ABACAPRESS, Abaca Press / Alamy / Profimedia

Pored politike i biznisa, poseta ima i snažnu kulturnu simboliku. Makron je u Damask doneo 23 dragocena arheološka predmeta koji su bili pozajmljeni Institutu arapskog sveta u Parizu još 2010. godine. Zbog rata, ovi antikviteti deceniju i po nisu mogli biti vraćeni.

Reč je o artefaktima koji pokrivaju period od praistorije do Abasidskog kalifata, uključujući predmete iz doba Mesopotamije, Palmire, Rima i Vizantije. Ovaj gest povratka kulturnog blaga u Narodni muzej u Damasku služi kao most za normalizaciju odnosa i priznanje novog kulturnog identiteta Sirije.

Šta se trenutno dešava u Siriji?

Sirija se trenutno nalazi u stanju duboke transformacije. Iako je Asad prošlost, zemlja je i dalje poligon za odmeravanje snaga velikih sila. Al Šara je predsednik prelazne vlade od marta 2025. godine, a ta vlada će upravljati zemljom narednih pet godina dok se ne usvoji novi ustav i održe izbori.

U međuvremenu, vlada sprovodi postepenu integraciju severoistoka (kurdskih SDF snaga) i pokušava da uspostavi kontrolu nad celom teritorijom, uz nedavne izbore i promene u kabinetu.

Credit: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Iako je opšte nasilje značajno opalo, i dalje postoje ozbiljni izazovi: verske tenzije i nasilje prema manjinama (Alaviti, Druzi, Kurdi), teška ekonomska kriza, pretnja od ISIL-a i ograničena inkluzivnost vlasti. Međunarodna zajednica pruža opreznu podršku i ublažava sankcije, ali traži veću zaštitu prava i transparentan prelaz.

Inače, pre Makrona, Damasak su posetili emir Katara, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.