Cena "nuklearnog kišobrana": Da li će Evropa morati da bira između socijalne države i američkog ultimatuma
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
"Primirje je gotovo", poruka je koja je odjeknula sa NATO samita u Ankari, ali realnost na terenu sugeriše da bi ovo mogao biti samo uvod u još opasniju fazu globalnih pregovora. Dok svet sa strepnjom prati eskalaciju sukoba na Bliskom istoku, istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović u razgovoru za Euronews Srbija analizira da li je memorandum o razumevanju sa Iranom zaista "mrtvo slovo na papiru" i kakve posledice Trampova retorika ostavlja na evropske saveznike.
Iako je Donald Tramp javno proglasio kraj primirja, Vujinović smatra da diplomatski kanali nisu potpuno zatvoreni. Prema njegovim rečima, drugi deo Trampove izjave - onaj u kojem naglašava da će dozvoliti pregovaračima da nastave rad, suštinski demantuje potpunu propast memoranduma.
"Mislim da je izjava predsednika Trampa prevashodno namenjena ušima saveznika u Ankari. Tamo nisu samo članice NATO-a, već i brojni partneri iz Zaliva koji traže direktna uveravanja od Vašingtona", ističe Vujinović.
On podseća da je iransko ministarstvo spoljnih poslova takođe ocenilo memorandum kao završen nakon poslednjeg bombardovanja, ali ni Teheran nije negirao nastavak tehničkih pregovora nakon sahrane vrhovnog vođe Hamneija.
Pitanje koje trenutno najviše opterećuje svetska tržišta jeste kriza u Ormuskom moreuzu. Vujinović objašnjava da su sukobi izbili jer određeni brodovi, prvenstveno oni koji plove pod zalivskim zastavama, pokušavaju da izbegnu iransku kontrolu. Iran insistira na strogim procedurama i suverenitetu nad moreuzom tokom prelaznog perioda od 30 dana. Ipak, istraživač izražava i dozu sumnje u to ko zaista povlači obarač.
"Spekulišemo da unutar Irana postoje snage duboko nezadovoljne sporazumom koje imaju sposobnost da pokrenu nove oružane sukobe kako bi ga sabotirale. Obe strane bi morale pokazati veću uzdržanost i garantovati punu kontrolu nad svojim realnim ili proksi trupama na terenu", upozorava on.
Teme iz "naftalina"
Credit: SAUL LOEB / AFP / Profimedia
Dok Bliski istok gori, Tramp ne propušta priliku da pritisne evropske saveznike, ponovo aktivirajući teme koje su mnogi smatrali arhiviranim. Pitanje danskog suvereniteta nad Grenlandom ponovo je u fokusu. Vujinović podseća da je generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, pokušao da uveri Vašington u bezbednost tog ostrva, ali Tramp sada, nezadovoljan izostankom evropske podrške u napadu na Iran, traži nova objašnjenja.
Povezane vesti
"Iz reakcije danske premijerke vidimo da je ovo neprijatno iznenađenje. Evropski saveznici izgleda sa SAD pregovaraju na sličan način kao sa Ruskom Federacijom - dogovori važe samo na papiru", ocenjuje Vujinović.
Poseban pritisak trpi Španija, kojoj se preti trgovinskim sankcijama zbog odbijanja da dramatično poveća izdvajanja za odbranu. Iako je na prošlogodišnjem samitu u Hagu dogovoreno da članice moraju izdvajati 5 odsto BDP-a za vojsku, Madrid to eksplicitno odbija. Tramp to koristi kao polugu, svestan da bez jednoglasne deklaracije o operativnim planovima do 2035. godine, harmonija Alijanse prestaje da postoji.
NATO 3.0
Credit: Marin Ludovic/Pool/ABACA / Abaca Press / Profimedia
Ključni termin koji se čuje u kuloarima samita je "NATO 3.0". Ovaj koncept podrazumeva radikalnu transformaciju Alijanse u kojoj bi evropske države preuzele kompletan teret konvencionalne odbrane, dok bi Sjedinjene Američke Države obezbeđivale isključivo "nuklearni kišobran". Vujinović naglašava da je to proces koji će zahtevati ogromna finansijska sredstva - procenjuje se da će u narednih osam godina biti utrošeno oko 300 milijardi evra.
"To je ogroman udarac za države Evropske unije koje su tradicionalno socijaldemokratske. Za razliku od SAD, one izdvajaju ogroman novac za zdravstvo i socijalne programe kako bi održale kvalitet života građana. Prebacivanje tog novca u vojnu potrošnju neminovno će dovesti do unutrašnjih političkih potresa", kaže Vujinović.
On zaključuje da evropski lideri trenutno "igraju na kartu" isteka Trampovog mandata, nadajući se da će 2024. godina (odnosno kraj tekućeg ciklusa) doneti umerenijeg lidera koji će poništiti Trampove odluke. Međutim, do tada, Evropa će morati da bira između vernosti Vašingtonu i očuvanja sopstvenog socijalnog mira. Sukob u Ankari, zaključuje naš sagovornik, nije samo vojni, već i duboko ideološki test za čitav zapadni svet.
Komentari (0)