Bivši analitičar CIA o Asanžu: On je ključna figura, stvorio je "sedmu silu" (VIDEO)
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Bivši analitičar CIA-e Rej Mekgavern rekao je da je Džulijan Asanž ključna figura u stvaranju alternativnih medija, izražavajući nadu da se australijski novinar i aktivista sprema za povratak na posao.
Mekgavern je razgovarao sa RT-om povodom obeležavanja 20. godišnjice Vikiliksa. Veb-sajt, čiji je suosnivač Asanž 2006. godine, objavio je neka od najeksplozivnijih curenja informacija u poslednje dve decenije, otkrivajući CIA-ine alate za hakovanje, poverljive američke ratne zapise, ilegalni masovni nadzor i druge strogo čuvane tajne.
Platforma je postala globalni fenomen, čineći Asanža jednim od najistaknutijih savremenih izdavača, ali ga je istovremeno uvukla u više od decenije dug sukob sa SAD i drugim vladama. Uoči godišnjice, Asanž je nagovestio da će se vratiti u javni život dve godine nakon što je postigao sporazum o svojoj slobodi sa SAD i obezbedio puštanje iz britanskog pritvora.
„Asanž je ključna figura u stvaranju alternativnih medija, 'sedme sile'”, rekao je Mekgavern, dodajući da su tradicionalni mediji izgubili svoju namenu, postavši strogo kontrolisani instrumenti vlada širom sveta.
AP Photo/Pascal Bastien
"Mediji u našoj zemlji, a usuđujem se reći i u mnogim drugim zemljama, poput Velike Britanije i Nemačke, veoma su strogo kontrolisani. I tako je četvrta vlast, kako je govorio Edmund Berk, važnija od samog parlamenta. Međutim, četvrta vlast je sada kooptirana, i to traje već decenijama", rekao je i dodao:
"Sasvim je jasno da obaveštajne službe imaju veliki uticaj na ono što se objavljuje u medijima. Zato je potrebna alternativa. Zato smo polagali velike nade u ono što nazivamo 'sedmom silom' — naime, Vikiliks i slične organizacije koje bi podstakle ljude da na bezbedan način prijave nepravilnosti, a da pri tome ne ugroze sebe".
Mekgavern je pozdravio mogućnost Asanžovog povratka aktivnom radu, nazivajući to "spasenjem" za ljude spremne da otkriju prljave vladine tajne.
Povezane vesti
"On će pronaći načine da omogući ljudima poput mene i mojih kolega da, ukoliko naiđemo na informacije koje treba preneti medijima ili javnosti, to uradimo na siguran način. To je bio njegov uspeh. Uveren sam da je dovoljno pametan da to ponovo uradi".
Ko je Džulijan Asanž?
Australijski urednik i izdavač, najpoznatiji je po tome što je osnovao veb sajt VikiLeaks koji razotkriva tajne i koji je stekao ogromnu pažnju - i ozloglašenost - zbog objavljivanja skoro pola miliona dokumenata u vezi sa američkim ratovima u Iraku i Avganistanu 2010.
Njegov aktivizam ga je učinio slavnim među zagovornicima slobode štampe koji su poručivali da je njegov rad na razotkrivanju nedoličnog ponašanja američke vojske u stranim zemljama učinio da se njegove aktivnosti ne razlikuju od onoga što se od tradicionalnih novinara očekuje da rade kao deo njihovog posla.
Ali te iste radnje dovele su ga na nišan američkih tužilaca, koji su 2019. godine objavili optužnicu koja je teretila Asanža — koji je u to vreme bio u ambasadi Ekvadora u Londonu — da je bio u zaveri sa vojnim redovom kako bi nezakonito pribavio i objavio osetljive vladine zapise.
"Džulijan Asanž nije novinar", rekao je tada Džon Demers, nekadašnji visoki zvaničnik za nacionalnu bezbednost u Sekretarijatu za pravosuđe. "Nijedan odgovoran akter, novinar ili bilo koji drugi, ne bi namerno objavio imena pojedinaca za koje je znao da su poverljivi ljudski izvori u ratnim zonama, izlažući ih najvećoj opasnosti".
Za šta je optužen?
Sekretarijat za pravosuđe Trampove administracije optužilo je Asanža da je usmeravao bivšu analitičarku vojne obaveštajne službe Čelsi Mening (rođenu kao Bredli Mening) u jednom od najvećih slučajeva razotkrivanja poverljivih informacija u istoriji SAD.
Optužbe se odnose na Vikiliksovo objavljivanje hiljada procurelih vojnih i diplomatskih dokumenata, pri čemu tužioci optužuju Asanža da je pomogao Meningovoj u krađi poverljivih diplomatskih depeša za koje kažu da su ugrozile nacionalnu bezbednost i za zaveru da provali lozinku Sekretaraijata odbrane.
Povezane vesti
Izveštaji iz ratova u Avganistanu i Iraku koje je objavio Asanž uključuju imena Avganistanaca i Iračana koji su davali informacije američkim i koalicionim snagama, rekli su tužioci, dok su diplomatske depeše koje je objavio razotkrivale novinare, verske vođe, zagovornike ljudskih prava i disidente u represivnim zemljama.
Mening je osuđena na 35 godina zatvora nakon što je proglašena krivom za kršenje Zakona o špijunaži i drugih krivičnih dela zbog odavanja poverljivih vladinih i vojnih dokumenata Vikiliksu. Predsednik Barak Obama ublažio joj je kaznu 2017. godine, dozvoljavajući joj puštanje na slobodu posle oko sedam godina iza rešetaka.
Zašto nije u američkom pritvoru?
Asanž je proveo poslednjih pet godina u britanskom zatvoru visoke bezbednosti, boreći se da izbegne ekstradiciju u SAD i dobijajući povoljne sudske presude koje su odlagale transfer preko Atlantika.
Povezane vesti
On je izbačen u aprilu 2019. iz ambasade Ekvadora u Londonu, gde je tražio utočište sedam godina ranije usred istrage švedskih vlasti o tvrdnjama o seksualnom nedoličnom ponašanju koje je on dugo negirao i koje su kasnije odbačene. Južnoamerička nacija Ekvador opozvala mu je politički azil nakon optužbi vlade SAD.
Uprkos njegovom hapšenju i zatvaranju od strane britanskih vlasti, napori SAD za ekstradiciju su zaustavljeni pre sporazuma o priznanju krivice.
Britanski sudija je 2021. odbacio zahtev SAD za ekstradiciju 2021. godine na osnovu toga što će se Asanž verovatno ubiti ako bude držan u teškim zatvorskim uslovima u SAD. Viši sudovi su poništili tu odluku nakon što su od SAD dobili uveravanja o njegovom tretmanu. Britanska vlada potpisala je nalog o ekstradiciji u junu 2022.
Kako je postignuta nagodba o slobodi?
Mešavina diplomatije, politike i prava na kraju je bila ta koja je omogućila da Džulijan Asanž 2024. godine poleti privatnim avionom sa londonskog aerodroma Stensted, neraskidivo vezan za Australiju i slobodu.
Nagodba koja je dovela do njegove slobode - posle sedam godina samonametnutog zatočeništva a potom i pet godina prisilnog pritvora - nastajala je mesecima, ali je bila neizvesna do poslednjeg časa.
U saopštenju, Kraljevska tužilačka služba (CPS) rekla je da „nam je prvi put skrenuta pažnja na mogućnost nagodbe u martu".
Od tada, ona je savetovala Sjedinjene Američke Države „o mehanici" oslobađanja Asanža i njegovog pojavljivanja pred američkim federalnim sudijom „u skladu sa njegovim željama i željama američke vlade".
Ali poreklo nagodbe - posle toliko godina pat-pozicije - verovatno je započelo izborom nove australijske vlade u maju 2022. godine, koja je dala moć administraciji čvrsto rešenoj da vrati kući jednog od vlastitih građana pritvorenih u inostranstvu.
Entoni Albaneze, novi laburistički premijer, izjavio je da ne podržava sve što je Asanž radio, ali „što je mnogo, mnogo je" i došlo je vreme da bude oslobođen.
Bonus video:
Komentari (0)