Tramp odobrio smrtnu kaznu kakvu američka vojska nije sprovela više od 80 godina: Hasan će biti pogubljen kao Edi Slovik
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Odluka predsednika SAD Donalda Trampa da odobri pogubljenje bivšeg pripadnika američke vojske Nidala Hasana ponovo je otvorila pitanje smrtne kazne u američkoj vojsci. Hasan, bivši vojni psihijatar, osuđen je na smrt zbog napada u bazi Fort Hud u Teksasu 2009. godine, kada je ubio 13 ljudi i ranio još 32.
Ministar odbrane Pit Hegset preporučio je da Hasan bude pogubljen streljanjem, što je Tramp odobrio, a vreme i mesto izvršenja kazne odrediće sekretar američke vojske, prenosi Rojters. Ako bude sprovedena, biće to prvo vojno pogubljenje u SAD od 1961. godine i prvo pogubljenje američkog vojnika streljanjem od Drugog svetskog rata.
Hasan je 2013. godine pred vojnim sudom proglašen krivim po 13 tačaka za ubistvo sa predumišljajem i 32 tačke za pokušaj ubistva sa predumišljajem i osuđen na smrt. Tokom suđenja nije pokušavao da ospori da je izveo napad, a tvrdio je da je želeo da zaštiti muslimane koje su, prema njegovom viđenju, ugrožavale američke vojne operacije. Napad 5. novembra 2009. dogodio se u medicinskoj zgradi u Fort Hudu, dok su se vojnici pripremali za odlazak u ratne zone. Hasan se od tada nalazi na vojnom odeljenju za osuđenike na smrt u Fort Livenvortu.
Iako se Hasanov slučaj danas opisuje kao povratak vojne smrtne kazne posle više od šest decenija, američka vojska zapravo nije izvršila nijednu smrtnu kaznu od 1961. godine. Tada je vojnik Džon A. Benet obešen u Fort Livenvortu. Mnogo stariji slučaj, koji se posebno vezuje za način pogubljenja, jeste slučaj Edija Slovika, američkog redova koji je tokom Drugog svetskog rata osuđen na smrt zbog dezerterstva. Slovik je tako postao jedini američki vojnik pogubljen zbog dezerterstva tokom Drugog svetskog rata i prvi Amerikanac pogubljen zbog tog dela od vremena Američkog građanskog rata.
Slovik je bio regrutovan u vojsku, a početkom 1944. obučen za pešadinca. U avgustu iste godine poslat je u Francusku kao zamena za vojnike 28. pešadijske divizije koji su već pretrpeli velike gubitke, piše History. U haosu borbi Slovik se sa jednim saborcem izgubio na putu ka jedinici i završio kod kanadskih vojnika. Kada je u oktobru vraćen američkoj jedinici, rekao je da je previše uplašen i nervozan da bi se borio i zapretio da će pobeći ako bude poslat na front. Potom je zaista napustio jedinicu, a po povratku je čak potpisao izjavu kojom je priznao dezerterstvo i naveo da bi ponovo pobegao ako bude primoran da se bori.
Njegov slučaj dobio je mnogo težu dimenziju zato što je američka vojska u tom trenutku bila suočena sa velikim problemom discipline. U jedinici su već postojali slučajevi vojnika koji su pokušavali da izbegnu borbu, a vojni pravnici su Sloviku ponudili mogućnost da se vrati u borbu i tako izbegne vojni sud. On je odbio. Vojni sud ga je u novembru 1944. proglasio krivim za dezerterstvo, a devetočlano veće jednoglasno mu je izreklo smrtnu kaznu streljanjem. Njegova žalba nije prihvaćena, a poslednju mogućnost da bude pomilovan imao je kod generala Dvajta Ajzenhauera.
Ajzenhauer je potvrdio smrtnu kaznu u trenutku kada je počela Bitka za Ardene, jedna od najtežih i najkrvavijih faza rata za američke snage u Evropi. Slovik je 31. januara 1945. godine izveden pred streljački vod od 12 vojnika u istočnoj Francuskoj. Time je postao jedini američki vojnik pogubljen zbog dezerterstva tokom Drugog svetskog rata.
Povezane vesti
Hasanov slučaj danas ima drugačiju pravnu i istorijsku pozadinu. On nije osuđen zbog dezerterstva, već zbog masovnog ubistva, a odluka o njegovom pogubljenju dolazi u trenutku kada Trampova administracija ponovo snažnije podržava smrtnu kaznu.
Bonus video:
Komentari (0)