Najsmrtonosnije planine sveta: Elbrus pokazao zašto ni iskusni alpinisti nisu bezbedni
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Tragedija na Elbrusu, gde je stradalo petoro planinara iz Bosne i Hercegovine, ponovo je otvorila pitanje koliko su opasni najviši svetski vrhovi. Iako Elbrus ne važi za tehnički najtežu planinu sveta, njegove nagle vremenske promene, ekstremna hladnoća i velika nadmorska visina pokazali su da ni iskusni alpinisti nisu imuni na opasnost. Koje planine odnose najviše života i zbog čega su neki vrhovi među najstrašnijim izazovima u svetu alpinizma?
Grupa planinara iz Zenice, među kojima su bili i članovi Gorske službe spasavanja, stradala je tokom uspona na Elbrus, najviši vrh Evrope. Sedmoro državljana Bosne i Hercegovine pokušalo je samostalni uspon, bez angažovanja profesionalnog vodiča, a nakon problema na visini od oko 5.100 metara zatražili su pomoć spasilaca.
Preživela su dvojica muškaraca, dok su ostali članovi ekspedicije izgubili život. Spasioci su naveli da su ih na planini zatekli izuzetno teški vremenski uslovi.
Stručnjaci upozoravaju da se Elbrus često pogrešno doživljava kao "laka" planina, upravo zato što nije među tehnički najzahtevnijim vrhovima.
"Uspon na Elbrus je ekspedicija. Međutim, napravili su od toga izlet, i to je nedopustivo. To ne rade samo bosanskohercegovački, nego i ljudi iz drugih delova sveta. Turističke agencije, zbog profita, organizuju takve uspone“, rekao je Muhamed Gafić, bivši predsednik Planinarskog saveza BiH.
Ministry of Emergency Situations
On je opasnost takvih ekspedicija uporedio sa vojnim operacijama, naglašavajući da priprema mora biti ozbiljna.
"To je kao pripremiti jednu specijalnu jedinicu u ratu da zaposjedne određeno područje. Tada je sve na onima koji učestvuju u tome. U ovakvim uslovima sve zavisi od alpinista i planinara koji se nalaze na terenu", rekao je Gafić.
Povezane vesti
Spasilac Gorske službe spasavanja Srbije Nedeljko Pešterac istakao je za Euronews da visina sama po sebi nije jedini faktor rizika.
"Bez obzira da li se penje na vrhove od 2.000, 3.000, 4.000 ili 5.000 metara, svaki planinar mora da ide sa iskustvom, znanjem, odgovornošću i odgovarajućom opremom. Važno je pratiti informacije o vremenskim uslovima", rekao je Pešterac.
On je dodao da je kod ekspedicija na velikim visinama od presudnog značaja angažovanje profesionalnog i licenciranog vodiča, jer je pomoć na takvim mestima izuzetno otežana.
"Na tim visinama jako je teško pružiti prvu pomoć ili doći do stradalih", naveo je Pešterac za Euronews Srbija.
Elbrus - planina koja kažnjava potcenjivanje
Elbrus je ugašeni vulkan visok 5.642 metra i najviši vrh Rusije i Evrope. Deo je popularnog izazova "Sedam vrhova" (Seven Summits), zbog čega ga svake godine pokušava veliki broj planinara.
Kako piše National Geographic, upravo činjenica da se Elbrus često smatra pristupačnijim vrhom može da bude jedna od njegovih najvećih zamki. Iako nema tehničku težinu nekih himalajskih divova, opasnosti dolaze od nepredvidivog vremena, visine i ledenog terena.
Mikhail Kokhanchikov / Alamy / Profimedia
Na Elbrusu se vremenski uslovi mogu promeniti za svega nekoliko sati. Vedro vreme može zameniti snežna oluja sa jakim vetrovima, maglom i temperaturama koje padaju daleko ispod nule. U takvim uslovima penjači lako gube orijentaciju i izloženi su hipotermiji.
Povezane vesti
Dodatni problem predstavlja i visinska bolest. Na više od 5.000 metara vazduh sadrži mnogo manje kiseonika, što može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.
Koje su najsmrtonosnije planine sveta?
Kada se govori o najopasnijim planinama, stručnjaci razlikuju stopu smrtnosti i ukupan broj žrtava. Prema podacima koje navodi NASA Earth Observatory, među najrizičnijim osamhiljaditarima nalaze se:
Anapurna I – planina sa jednom od najvećih stopa smrtnosti
Anapurna I u Nepalu visoka je 8.091 metar i često se navodi kao jedna od najsmrtonosnijih velikih planina kada se poredi broj poginulih sa brojem uspešnih uspona. Nalazi se u Nepalu, duž grebena dugog 55 kilometara, istočno od reke Gandaki, koja je usekla jednu od najdubljih rečnih klisura na svetu. Izuzetno strma južna strana Anapurne, ogromni zid od stene koji se uzdiže 3.000 metara (9.800 stopa), smatra se jednim od najtežih penjačkih poduhvata na svetu.
Leonid Plotkin / Alamy / Profimedia
Najveće opasnosti predstavljaju lavine, nestabilan sneg i ledeni odroni. Prema podacima Guinness World Records, njena stopa smrtnosti od čak 32 odsto bila je među najvišima među planinama iznad 8.000 metara.
K2 – "Divlja planina"
Smešten na granici između Pakistana i Kine, K2 predstavlja dragulj planinskog lanca Karakorum. To je najviša planina u Karakorumu i druga najviša planina na svetu, svega nekoliko stotina metara niža od Mont Everesta. Drugi najviši vrh sveta, K2 (8.611 metara), poznat je kao jedna od najtežih planina za penjanje.
Za razliku od Everesta, gde postoji razvijenija infrastruktura, K2 karakterišu strme stene, ekstremni vremenski uslovi, lavine i komplikovano spasavanje.
Marcelo Rabelo / Panthermedia / Profimedia
Današnji nadimak K2 je "Divlja planina", zbog izuzetnih opasnosti koje predstavlja za alpiniste - čestih lavina i surovih vremenskih uslova. U pokušajima osvajanja planine poginula je 81 osoba, što predstavlja stopu smrtnosti od oko 29 odsto - drugu najvišu među planinama koje su iznad 8.000 nadmorske visine.
Marcelo Rabelo / Panthermedia / Profimedia
Nanga Parbat – "Planina ubica"
Nanga Parbat u Pakistanu visoka je 8.126 metara i decenijama nosi nadimak "Planina ubica". Iako se geografski nalazi blizu Karakoruma, ona zapravo predstavlja najzapadniji deo planinskog lanca Himalaja.
AP Photo/Musaf Zaman Kazmi
Izolovanost, ogromne snežne padine i težak teren učinili su je jednom od najopasnijih planina u istoriji alpinizma.
Everest – najpoznatiji, ali ne i najopasniji po stopi smrtnosti
Gotovo svako ko se susretne sa Everestom ostaje zadivljen njegovom veličinom. Kao najviša planina na svetu, Everest predstavlja merilo prema kojem se porede sve druge planine.
Na tibetanskom jeziku planina se naziva Čomolungma (Chomolungma), što znači "boginja majka snega". Nepalski naziv je Sagarmata (Sagarmatha), odnosno "majka univerzuma".
ont Everest, najviši vrh sveta sa 8.849 metara, ima veliki broj žrtava, ali prvenstveno zato što ga pokušava mnogo više ljudi nego druge ekstremne planine.
Daniel Prudek / Alamy / Profimedia
Opasnost na Everestu dolazi od tzv. "zone smrti" iznad 8.000 metara, gde nedostatak kiseonika, hladnoća i iscrpljenost predstavljaju najveći rizik. Stopa smrtnosti je prema podacima NASA, četiri odsto.
Jigme Dorje/Xinhua via AP
Uprkos reputaciji izuzetno opasne planine, komercijalne ekspedicije sa vodičima značajno su učinile Everest pristupačnijim tokom poslednjih nekoliko decenija.
Gde je tu Elbrus?
Elbrus nije najsmrtonosnija planina sveta kada se gleda procenat stradalih među alpinistima. Međutim, zbog velikog broja pokušaja uspona i promenljivih vremenskih uslova, smatra se jednom od najopasnijih planina Evrope.
Njegova najveća opasnost nije samo visina, već kombinacija faktora:
- brzo pogoršanje vremena;
- jaki vetrovi i ekstremna hladnoća;
- visinska bolest;
- glečeri i skrivene pukotine;
- otežano spasavanje.
Komentari (0)