Očekuje se odličan prinos pšenice, ali ključno pitanje na početku svake žetve je - kolika će biti otkupna cena?

Na samom pragu žetve, osim procene prinosa i kvaliteta zrna, nezaobilazna tema je i otkupna cena. Iz Ministarstva poljoprivrede najavljuju da će preko republičke Direkcije za robne rezerve ponuditi intervencioni otkup pšenice. Cilj je, kako kažu, da se obezbedi podrška proizvođačima u uslovima nestabilnog tržišta i smanjene tražnje.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže da sada već imamo izvesne i precizne prognoze šta će se desiti sa pšenicom ove godine. Kako navodi, time što imamo vremensku prognozu koja je u prilog dobroj žetvi, neće biti ometanja, kiše ni prekidanja žetve.

"Pšenica na poljima izgleda izuzetno dobro. Već neke parcele su požnjevene, skinut je usev. Može se očekivati, po mojoj proceni, možda čak i jedan rekordan rod pšenice. A kada to kažem, pre svega mislim na taj hektarski prinos koji se može očekivati negde na nivou preko pet tona po hektaru. Prošle godine smo imali 5,2 tone po hektaru. Sad, mislim, se može očekivati i više, možda čak i 5,5 tona po hektaru, čime bismo se mi apsolutno približili, ako ne izjednačili sa prosekom EU", naveo je Galetin gostujući na Euronews Srbija. 

Kako ističe, imaćemo jednu dobru pšenicu koja obećava. Kada se uzme u obzir da imamo i relativno velike površine pod pšenicom od oko 600.000 hektara, to, kaže, daje prinos od oko 3,5 miliona tona. 

Tanjug AP/Mathew Helm/ARS via AP

Galetin ističe da je to, ne samo dovoljno za naše potrebe, nego ćemo imati više tržišnog viška nego što ćemo imati pšenice koja će zadovoljiti domaće potrebe.

"Što se kvaliteta tiče, tu je još jedna mala nepoznanica, ali ja iz izveštaja sa terena ne čujem da je problematičan kvalitet, tako da ćemo imati solidan, dobar kvalitet i veoma dobar prinos, bar za sada tako stvari stoje", rekao je Žarko Galetin. 

Pre žetve kreće licitacija sa cenom

Ključno pitanje koje se postavlja svake godine jeste otkupna cena, a Galetin napominje da se ona neposredno pre žetve namešta i da kreće, uslovno rečeno, licitacija. Kako dodaje najveći pritisak ponude je u vreme same žetve jer postoje proizvođači koji nisu spremni da pšenicu odlažu u silos i da sačekaju neki bolji trenutak za prodaju, jer su pritisnuti nekim svojim obavezama, kreditima, obavezama prema partnerima sa kojima su ušli u zajedničku proizvodnju, skladišnim kapacitetima i mogućnostima otplaćivanja silosa.

"Uglavnom se jednostavno odluče da odmah prodaju. I tada kreće jedna tržišna igra, ako mogu tako da kažem, gde kupci ucenjuju, eto moram jednostavno reći taj izraz, i spuštaju cenu do granice poniženja za naše poljoprivredne proizvođače. I to se desilo i ove godine", rekao je. 

Napominje da se čak licitirala neka cena od 15,16 i 17 dinara, što je, kako kaže, apsolutno ispod svake kalkulativne cene.

AP/Sunday Alamba

"Međutim, kako se sama žetva približava, ta cena ipak ide nešto gore. I mi danas evo imamo cenu koja je na produktnoj berzi u Novom Sadu, cena novog roda, već se traži za 21, 21,5 dinara po kilogramu nova pšenica. To obećava da ćemo ipak imati nešto malo bolju cenu. Ta cena od 21 dinara, koju sam ja sada spomenuo, koja trenutno kotira na berzi u Novom Sadu, je i dalje nezadovoljavajući elementarni kriterijum zatvaranja sopstvene kalkulacije proizvodnje", rekao je. 

Upitan da li to znači da ta cena ne omogućava zaradu, Galetin je odgovorio potvrdno, ali je naveo da je pšenica generalno jedna ekstenzivna kultura.

"Pšenica nije kultura koja je našim proizvođačima donosila zaradu. Pšenica se, malo se to sada doduše promenilo, ali pšenica se godinama koristila za tzv. čišćenje parcele, jer vi posle pšenice imate izuzetno dobre preduslove za neku drugu, intenzivniju kulturu koja koristi više zemljišnih resursa nego sama pšenica", ukazao je. 

Kako dodaje, u poslednje vreme je primećeno da se pšenici prilazi sa mnogo više pažnje, sa mnogo boljom agrotehnikom i rezultat toga j i ovaj proizvodni rezultat.

Kompletno gostovanje Žarka Galetina pogledajte u video-prilogu.