Osmi dan protesta proizvođača mleka: Koliko će kriza u mlekarstvu još trajati?

Proizvođači mleka i dalje protestuju. Juče su se sastali sa resornim ministrom Draganom Glamočićem, ali taj sastanak je završen bez konkretnog dogovora. Postavlja se pitanje da li sledi smirivanje tenzija ili radikalizacija protesta, da li je moguće obustaviti uvoz mleka i mlečnih proizvoda, što je jedan od zahteva proizvođača i šta da očekuju potrošači. Sagovornici Euronews Srbija kažu da je nezadovoljstvo proizvođača mleka opravdano, navodeći da nekontrolisan uvoz mleka i mlečnih proizvoda traje godinama i da je to prouzrokovalo sve probleme koji su dugo stavljani pod tepih.

Smatraju da ima osnova da se razgovara i sa Evropskom komisijom i da se na određeni period zaustavi uvoz mleka i mlečnih proizvoda, ali i da je potrebna dugoročna strategija za rešavanje nagomilanih problema koji traju još iz 90-tih godina prošlog veka.

Proizvođači mleka u Mrčajevcima kod Čačka osmi dan blokiraju saobraćaj na Ibarskoj magistrali i najavljuju da blokade ostaju do daljeg.

Njihovi zahtevi su bili da se u potpunosti obustavi uvoz mleka i mlečnih proizvoda, na šta je restorni ministar juče na sastanku rekao da to jednostavno nije moguće.

Koji su sve putni pravci blokirani možete pogledati u video prilogu:

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Cvijan Mekić kaže za Euronews Srbija da je uvoz uticao na poremećaj tržišta svežeg mleka u Srbiji, da mlekare nisu više zainteresovane da otkupe mleko i da u stvari obaraju cenu, da premija koju država daje od 19 dinara ne može da pokrije ni troškove proizvodnje i da proizvođači više nemaju ekonomsku računicu da se bave tim poslom.

Navodeći da problem nije od juče, profesor Mekić kaže da je Srbija u 2013. godine uvezla 3.250 tona mleka, da bi prošle godine uvoz bio 12.800 tona, što je povećanje za neki 400 odsto.

On je rekao da je 2022. godine uvezeno oko 7.000 i nešto tona mleka u prahu, 2024. godine oko 5.500 tona, da bi prošle godine to bilo smanjeno na 4.200 tona.

"Međutim, ukupna količina svih mlečnih proizvoda je 41.300 tona bilo u prošloj godini. To je stvarno napunilo magacine naših mlekarskih preduzeća, mlekara, oni jednostavno nemaju više prostora da otkupe to mleko i onda su počeli da ucenjuju", rekao je on. 

On je dodao da, na primer, otkupe jednu količinu, a proizvođaču ostane 200 litara.

"Šta da radi on sa 200 litara na svom imanju?! On to ne može da proda. To je jedan veliki problem i onda ste videli sada to prosipanje mleka, što je stvarno jedna tuga videti, ali ti ljudi su stvarno prinuđeni", rekao je profesor.

Euronews Srbija

Poljoprivredni analitičar Branislav Gulan smatra da sve što se danas dešava jeste samo posledica iz prošlosti, navodeći da je zbog loših poteza i loše strategije Srbija izgubila prehrambedi suverenitet na mesu i na mleku.

Prema njegovim rečima, u Srbiji je do skoro godišnja proizvodnja bila 1,4 milijardi litara mleka, a sad 1,34 milijardi.

"To je blago smanjenje, ali veliko smanjenje broja goveda. Pre 20 godina smo imali tri, četiri do pet miliona goveda, a sad imamo samo 698.871 grlo, a zadržali smo proizvodnju mleka. Proizvodnju mleka smo zadržali na tom nivou koji je nama potreban na taj način što imamo kvalitetnu stoku i ne dobijamo više 3.000 litara mleka nego ima farmi gde se dobija po 8.000-9.000 litara godišnje mleka. Prema tome to smo zadržali, a ugašeno je 62.000 farmi u Srbiji. To su sve posledice nastale posle te loše strategije", naveo je Gulan.

I profesor Mekić je saglasan da strategija doneta 2014. godine nije dala nikakve rezultate, navodeći da se bez dugoročne strategije razvoja poljoprivrede koju ću raditi stručni ljudi, neće moći izaći iz krize izaći.

"Međutim, sada ova kriza u mlekarstvu se mora rešiti. Proizvođači su se 19. januara sa resornim ministrom dogovorili da će oni preduzeti određene mere da sa Evropskom komisijom razgovaraju", rekao je profesor. 

On naglašava da se mora ubrazati taj deo pregovora i dogovora i da se ovo pitanje mora rešiti, inače ćemo doživeti katastrofu u mlečnom govedarstvu, za koje kaže da je i ovako na najnižim granama od kako postoji država Srbije.

Profesor kaže da ima osnova da se sa Evropskom komisijom razgovara o tome da se na period od šest meseci zaustavi uvoz mleka i mlečnih proizvoda.

Kakav je odnos uvoza i izvoza

Mekić je naveo da su proizvođači, međutim, postavili šire zahteve - da se zabrani uvoz celoklupne poljoprivredne proizvodnje što je, dodaje on, nemoguće.

"Međutim, ovde akcenat treba staviti na mleko. Znači, mlekarski sektor je totalno ugrožen. Druga stvar, ogromne količine sireva se uvoze jeftino, po nekim damping cenama. To je nekad 3,2-3,8 evra po kilogramu. Za jedan kilogram takvih sireva koji se uvoze treba između 10 i 11 kilograma mleka", rekao je Mekić.

Gulan je naveo da za 11 meseci prošle godine izvezeno 53.000 tona mleka, a uvezena 41. 000.

"Mi proizvodimo u Srbiji 60.000 tona sireva godišnje. Izvozimo jeftino 15.500 tona, a uvozimo skupo 12.500 tona sireva", dodaje on. 

Gulan je naveo da je 2016. godine stočarima uplaćeno 28 milijardi dinara, a potom dodato još za sela i ruralni razvoj 26 milijardi.

"To su 54 milijarde dinara. Kada se pretvori u evre, to je 460 miliona evra. Državni revizor kontrolisao je gde su pare potrošene, a u izvreštaju se kaže da nema poboljšanja u kvalitetu grla, nema poboljšanja u povećanju broja, nema nigde rezultata, nema povećanja izvoza, ali nema ni traga parama. Te pare da su otišle stočarima koje su njima namenjene, ali se ne zna gde su, oni bi obnovili stočni fond, obnovili bi sela i ne bi bili na protestima, nego bi bili u svojim dvorištima i sad bi se pripremali za prolećnu setvu. I suština je da se tu nalaze koreni problema", rekao je on.

Nekontrolisan uvoz traje godinama

Profesor Mekić navodi da nekontrolisan uvoz mleka i mlečnih proizvoda traje godinama i da je on prouzrokovao sve probleme koji su, dodaje on, držani ispod tepiha.

On kaže da je mleko iz uvoza bilo ispod 1,5 odsto, jedan odsto mlečne masti, a da su svi ti proizvodi koji su plasirani na tržište u Srbiji bili kao da su od mleka.

"Potrošači su obmanjivani do sada. Prošle godine, upravo ministar Glamočić, moj uvaženi kolega, pokrenuo je to iz dobre namere. Međutim, oni su se sada upetljali u sve to kada su obelodanili da se vidi šta to naš narod jede, da li su ti svi proizvodi od mleka ili nisu. Nisu od mleka, znači na granici se ne kontroliše šta se uvozi", rekao je profesor i dodao da to nije nedozvoljeno ali da mora da bude označeno na proizvodu. 

On naglašava da proizvođači u Srbiji nude kvalitetan proizvod, a da se svi "hvataju" za nivo aflatoksina, navodeći da bi trebalo da konačno proradi centralna laboratorija u Srbiji kako bi se utvrdio taj nivo, kao i da postoje metode kako to rešiti.

Euronews Srbija

"Imamo danas proizvođače mleka koji imaju i ispod evropskog nivoa. Međutim, danas vi ste sve mlekarama ostavili, da one kažu ima, nema i obaraju ljudima cenu. To je sve nerealno. Onaj koji treba da vam plati, on vam to i određuje da li ima ili nema. Mora biti neka nezavisna laboratorija", rekao je on.

On je naglasio da proizvođači u Srbiji proizvode kvalitetno mleko, da imaju svu potrebnu opremu, dobre uslove za mužu i higijenu, kao i da ne hrane životinje GMO žitaricama kao što se radi u Evropi. 

"Mi uvozimo to mlekom i ne znamo uopšte, sigurno su te životinje hranjene sa GMO žitaricama i mi indirektno imamo i koristimo GMO hranu u svim tim konditorskim proizvodima danas u velikim količinama", rekao je profesor.

Gulan navodi da je u Srbiji 120 aktivnih mlekara i 572 mala mini objekta u kojima se rade prerađevine od mleka.

"Izvozimo 15.500 tona sireva jeftino, a duplo, trostruko skuplje plaćamo 12.500 tona uvoznih sireva. Formalno manje uvozimo", rekao je on.

Kriza u tom sektoru, kako kaže profesor Mekić, traje od 90-tih godina prošlog veka i dodaje da mnogi ministri poljoprivrede do sada nisu bili kompetentni da vode takav jedan važan resor. 

"Sad imamo ministra koji je to sve pokrenuo i zato je sada sva ova situacija isplivala. Da je neko drugi možda bio i dalje bi sve išlo stihijski, ne bi se govorilo", rekao je on. 

Profesor je naglasio da strategija mora da se razradi na dugoročne staze, naročito u govedarstvu i naveo da je najveća greška bila što smo sve mlekare prodali strancima.

On ističe da se na granici mora kontrolisati šta se uvozi i da ta kontrola mora da se pojača, kao i da je pitanje ko tako lako daje dozvole za uvoz.

Kompletan razgovor sa profesorom Cvijanom Mekićem i Branislavom Gulanom možete pogledati u video prilogu iznad teksta.