Strmoglavi pad u proizvodnji maline: Šta obara cenu i reputaciju domaćeg crvenog zlata i kako to može da se spreči
Komentari28/01/2026
-12:08
Srbija, kao dugogodišnji lider u oblasti proizvodnje maline, zabeležila je prošle sezone najveći pad u proizvodnji sa tek 18.000 tona tog voća. Poslednjih meseci dešava veoma veliki uvoz i reeksport malina, što je izuzetno loše jer postoji mnogo reklamacija sa svetskog tržišta. Ako se nastavi s ovim trendom, malinarstvu u Srbiji loše se piše.
Posle izuzetno loše berbe većina malinara u Srbiji ulazi u neizvesnu proizvodnu godinu.
Rekordno niski prinosi koji nisu zabeleženi decenijama unazad ostavili su velike posledice.
Lazar Todorović iz Udruženja malinara "Vilamet" Arilje kaže za Euronews Srbija da je godišnja proizvodnja na nivou do 30 tona, ali da je poslednje dve godine taj prinos dosta manji.
On je rekao da su na smanjenje prinosa pogotovo uticale vremenske prilike i da su se smanjila i ulaganja u proizvodnju jer proizvođači više nemaju perspektivu.
"Iz godine u godine cene su različite, nemaju više sigurnosti, i onda su ljudi demoralisani, i to je dosta lošije nego što je to bilo predhodni godini", rekao je Todorović.
Veliki problem je i što je tržište preplavila malina stranog porekla koja se ovde pakuje i izvozi sa deklaracijom srpske maline.
Povezane vesti
To, kako naglašavaju u Udruženju, treba da se spreči, da se smanji uvoz i da se to što se uvozi deklariše zemljom porekla odakle je uvezena malina.
TANJUG/ BRANKO LUKIĆ
"Znači, prepakovana u Srbiji, made in koja je već zemlja u pitanju, da li je Kirgistan, da li je Belorusija. Znači, neka piše poreklo te zemlje, da tamo evropski kupci koji budu kupovali tu malinu, da oni znaju šta jedu", rekao je za Euronews Srbija predsednik Udruženja malinara "Vilamet" Arilje.
Šta prouzrokuje nemerljive štete za domaću malinu
Ukoliko se ne stane na put neodgovornim uvoznicima i reeksporterima maline sumnjivog kvaliteta, domaći proizvodi naš brend može trpeti velike posledice.
Predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije Aleksandar Leposavić kaže za Euronews Srbija da domaći izvoznici, odnosno kupci maline, kupuju malinu na različnim tržištima, pre svega Ukrajina, ranije Poljska, a u poslednje vreme veliki problem predstavlja i Kina i Kirgistan.
"Takva malina ne odgovara po kvalitetnim karakteristikama malini na koju su navikli naši kupci, a pored kvaliteta ogroman problem, odnosno velike primedbe poslednjih godina, naši kupci imaju i zbog sadržaja nedozvoljenih materija, pre svega teških metala i određenih pesticida. Naravno da se sve to pripisuje našoj malini koja je godinama važila za standard u svetskim okvirima, tako da nemerljive štete se prouzrokuju time, a naročito poslednje godine, znači 2025. godine, kada smo od svih zemalja proizvođača maline imali najveći pad, znači to je svega 18.000 tona", rekao je on.
Osim nelojalne konkurencije koja obara cenu i reputaciju domaćih malina, postoji mnogo reklamacija sa svetskog tržišta.
"Ta malina koja se uvozi nije samo uvoz, već dobar deo te maline, naročito u decembru, bio je i reklamacija koja se podvodi kao uvoz zbog sadržaja malopre pomenutih materija, znači i zbog sadržaja teških metala, zbog sadržaja pesticida i naravno osnovna stvar na koju nam zameraju naši kupci, to je taj kvalitet", rekao je .
Povezane vesti
Apel malinara odnosi se ovoga puta na zaštitu nacionalnog brenda koji je na kolenima, manje zbog loše godine, a više zbog malverzacija na papiru.
Komentari (0)