Osmočasovno radno vreme: Radni uslovi mnogo drugačiji nego pre, model "tri osmice" samo teorija
Komentari01/05/2026
-11:02
Širom sveta danas se obeležava Međunarodni praznik rada, u znak sećanja na 1. maj 1886. godine, kada su radnici u Čikagu štrajkom i protestima počeli da se bore za osmočasovno radno vreme. Još od početka te borbe postala je praksa da se većina poslova obavlja upravo u tom radnom vremenu, pet dana nedeljno. Međutim, više od jednog veka kasnije, radni uslovi su mnogo drugačiji, pa se postavlja pitanje koliko je osmočasovni model danas uopšte održiv.
Krilatica "8 sati rada, 8 sati slobodnog vremena, 8 sati odmora" decenijama je važila za ideal ravnoteže. Međutim, njen tvorac, engleski industrijalac Robert Oven, nije mogao da predvidi da će 21. vek dovesti u pitanje princip za koji se radnički pokret borio gotovo 100 godina. U vremenu fleksibilnih poslova, rada od kuće i stalne dostupnosti, čini se da koncept, poznatiji kao "tri osmice", ostaje samo teorija.
I dok zaposleni sve češće imaju utisak da rade više nego ranije, koncept osmočasovnog radnog vremena, kažu stručnjaci, postaje prevaziđen.
"Jednostavno, nove tehnologije i novo vreme donose uvek promene u svemu, pa i u odnosu između sveta rada i kapitala. U principu, i jedni i drugi bi s jedne strane želeli da se to radno vreme skrati, kako zaposleni, da bi bili manje radno angažovani, tako i poslodavci, jer skraćivanje radnog vremena istovremeno najčešće nailazi i na smanjivanje njihovih troškova. Mi smo zaista već krenuli u ozbiljna tehnološka čuda, tako da praktično nemamo toliko potrebe za tako radnim angažovanjem", rekao je Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije.
Kao odgovor na ove promene, sve glasnije se govori o skraćivanju radne nedelje. Iako se u Srbiji tako nešto ne razmatra, sagovornici Euronews Srbija ocenjuju da kraća radna sedmica može doneti bolje rezultate zaposlenih.
"Mnogi su pilot projekti, to je počelo još 2015. u Evropi, efekti su vrlo dobri. Zašto? Zato što dobiju zadovoljnog zaposlenog. Samo zadovoljan i zdrav zaposleni je dobar, profitabilan i sebi i poslodavcu. On dobije bolji balans rada, kažem, privatnog i poslovnog života. Dobije više vremena za neko drugo usavršavanje, za porodicu, zadovoljniji je, ne sagoreva. Vrlo je bitno da je fokusiran na tom radnom mestu, na to što radi, da je maksimalno koncentrisan u želji da za kraći vremenski period postigne cilj", rekla je Olga Vučković Kićanović, konsultant za radno pravo i ljudske resurse.
Dok se u mnogim državama o skraćenju radne nedelje i dalje vode rasprave, neke od njih prepoznale su da raditi manje ne znači raditi lošije. Belgija, Nemačka, Holandija, Portugal samo su neke od zemalja koje su testirale ili uvele modele kraće radne nedelje.
Povezane vesti
Belgija je prva zemlja članica Evropske unije koja je donela zakon o četvorodnevnoj radnoj nedelji za sve koji to žele. Nemačka je sprovela eksperiment sa kraćom radnom nedeljom, koji je naišao na pozitivne reakcije i poslodavaca i zaposlenih. Sledeći primer drugih zemalja, i Portugal je odlučio da isproba taj koncept, dok se kao pozitivan primer često navodi i takozvani holandski model, gde zaposleni u proseku rade oko 32 sata nedeljno, najmanje u Evropskoj uniji.
U Srbiji, poređenja radi, zaposleni u proseku rade više od 40 sati nedeljno. Podaci Eurostata za drugu polovinu 2025. godine dodatno potvrđuju da radna nedelja u Srbiji daleko premašuje evropski prosek. Naime, svaki četvrti zaposleni radi duže nego što bi većina radnika u Evropskoj uniji uopšte smatrala održivim tempom, što sve više ukazuje na potrebu za drugačijom raspodelom rada.
Komentari (0)